*  Od ove godine će se 15 mesara i 15 pekara obrazovati po novom dualnom modelu

 

Poljoprivredno-hemijska škola u Obrenovcu pod ovim imenom postoji od 1990, a do tada je bila u sklopu Obrazovnog centra "27. mart", koji je osnovan 1977. godine. Poljoprivredna oblast je uvedena da bi se školovali stručni kadrovi za potrebe kombinata PKB, a kasnije preduzeća "Dragan Marković". Takođe, i kadrovi hemijske struke bili su potrebni "Prvoj iskri" u Bariču. Tokom godina usledile su transformacije, odnosno uvođeni su adekvatni obrazovni profili u obe strukovne oblasti.

U hemijskoj struci to su tehničar zaštite životne sredine i tehničar za industrijsku hemijsku tehnologiju. U oblasti poljoprivrede reč je o četvorogodišnjim smerovima, odnosno zanimanjima poljoprivredni tehničar, tehničar hortikulture i veterinarski tehničar, a od trogodišnjih smerova cvećar-vrtlar, poljoprivredni proizvođač, rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike i u preradi hrane pekar i mesar.

 

Dualno obrazovanje

 

- Tradicionalno, u prvu godinu se upisuje šest odeljenja, od kojih četiri u oblasti proizvodnje i prerade hrane, a dva u hemijskoj oblasti, rekao je Dragoljub Zlatanović, direktor Poljoprivredno-hemijske škole. - Novina je da će se od ove godine po 15 mesara i pekara obrazovati po novom dualnom modelu. S obzirom na to da u okviru škole postoji dobro opremljena pekarska radionica, a kako zakon o dualnom obrazovanju još nije donet, postoji samo nacrt, Zlatanović smatra da bi bilo dobro da đaci u prvoj godini pekarske veštine savladaju u školskoj pekari, a kasnije ostatak praktične nastave da realizuju kod partnera s kojima su sklopljeni ugovori. Za to vreme moći će i da se obrazuju instruktori koji treba da budu edukatori obuke u tim kompanijama. Na osnovu modela ugovora o dualnom obrazovanju videće se šta treba da učine roditelji, šta škola, a šta socijalni partneri.

Nastava se u ovoj modernoj školi odvija na visokom nivou, dobro je organizovana i učenicima se pruža kvalitetno znanje, koje će moći da primene u praksi ili da ga upotrebe tokom daljeg školovanja. Školu pohađaju deca iz okolnih sela obrenovačke opštine, a poslednjih godina, od kada je izgrađen most, sve više dece dolazi iz sremskih sela Surčin i Jakovo. Školu pohađa ukupno 520 učenika raspoređenih u 23 odeljenja.

Zlatanović kaže da školi nedostaje đački dom. Podseća da je za poljoprivrednu školu učenički dom neophodan, jer to je i najbolji način da sve što se proizvede na školskoj ekonomiji i u pekari stigne do đaka i tako se zatvori proizvodni krug, a učenici su više uključeni u proces proizvodnje. Od ove ideje se ne odustaje i trenutno se radi na eksproprijaciji zemljišta neposredno pored škole. Želja je da za dve do tri godine započne realizacija projekta, s obzirom na to da je ovakav tip škole s domom učenika neophodan milionskom Beogradu.

Škola je otvorena za saradnju i uvođenje novih ideja u rad. S poljoprivrednom školom iz Norveške realizovan je projekat o saradnji koji je trajao pet godina, a obuhvatao je i razmenu đaka i profesora. Takođe, škola je sarađivala i s poljoprivrednom školom iz Finske, u koju su deca iz Obrenovca odlazila na doškolovavanje, a četiri učenika su tamo i ostala.

Školska vrata su otvorena i za gradske ustanove. Redovni gosti na školskoj ekonomiji su deca iz vrtića, koja rado dolaze, jer ima puno korisnih stvari da vide. Škola ima dobru saradnju i s gradskim osnovnim školama.

Iako poljoprivredna škola u Obrenovcu nije stara, u njenoj istoriji biće zabeleženo da je pretrpela strašnu poplavu 2014. kada su se izlile reke Sava i Kolubara. U kratkom periodu posle katastrofalnih poplava uz pomoć EU, lokalne zajednice, Udruženja škola s područja rada proizvodnje i prerade hrane, kao i drugih organizacija vrlo brzo su se oporavili. Danas je to izuzetno moderna škola sa sedam interaktivnih tabli, s brojnim projektorima, računarima, savremenim učionicama, kabinetima, izvanrednom salom za fizičku aktivnost. Ima i potpuno opremljenu pekaru u kojoj đaci usavršavaju ovaj zanat, a sve pecivo koje ispeku ponudi se besplatno učenicima u moderno opremljenom učeničkom klubu "Lider".

 

Školska ekonomija

 

Praktična nastava se odvija na poljoprivrednom imanju u selu Grabovac, udaljenom 10 kilometara od škole do koga đaci stižu gradskim autobusom. Ekonomija je nekad bila u sklopu PKB-a, a danas pripada školi i zauzima površinu od pet hektara. Tu se odvija povrtarska, ratarska, voćarska i stočarska proizvodnja. Povrtarska proizvodnja se odvija u tri plastenika, u velikom površine 0,5 hektara, poklonu iz Francuske, i u dva manja od po 0,1 hektar, ručno napravljena. U ovim plastenicima bez zagrevanja odvija se proizvodnja salate, paradajza, paprike, kornišona, mladog luka, a u polju se gaji i pasulj. U voćnjaku je zasad jabuke podignut na 0,2, šljive i višnje na po 0,1 hektar. U toku je berba oblačinske višnje. Sve voće i povrće s ekonomije namenjeno je prodaji za građanstvo.

Pokazni vinograd se nalazio na 0,2 hektara, ali je zbog starosti iskrčen i čeka se dozvola za podizanje novog na istom mestu. Za što bolju realizaciju praktične nastave zasnovana je kolekcija lekovitog bilja i ružičnjak. U dvorištu školske ekonomije nalazi se i letnja učionica, kao i nova veterinarska ambulanta.

Ratarska proizvodnja odvija se u blizini ekonomije Grabovca na 24 hektara gde se gaji kukuruz, ječam, zob, pšenica, usevi prvenstveno namenjeni za spravljanje stočne hrane. Škola obrađuje ukupno 96 hektara, od kojih je 40 u Stublinama, gde je takođe zasnovana ratarska proizvodnja. Stočni fond se sastoji od nekoliko krava, stada ovaca, svinja i jednog konja.

U okviru školskih aktivnosti radi i pčelarska sekcija. Imaju devet košnica, koje, nažalost, nisu sve u funkciji jer su društva propala tokom zime. Za sada su aktivna četira društva, prva ovogodišnja prolećna paša bila je slaba, a izvrcano je svega 10 kilograma meda.

Ideja kojom se rukovode u ovoj školi jeste da škola treba da bude po meri učenika, a prema potrebama lokalne samouprave. Iako ovde ima dosta obrazovnih profila, razmišlja se i o uvođenju novih. To su turizam i ugostiteljstvo.

Tamara Gnip

 

23. jun 2017.