* Prvi je počeo da seje šargarepu, i to primenjujući specifičnu tehnologiju, jer je utvrdio da postoji deficit ovog proizvoda na tržištu

 

Koliko je poznat brend "begečka šargarepa" toliko je poznato i jedno ime koje se s njim povezuje. Reč je o Janku Medveđu, poljoprivredniku koji je prvi počeo da se bavi ovom proizvodnjom i tokom godina doveo je do savršenstva. Danas Medveđ ovo povrće svake godine gaji na 150 do 160 hektara. Seje i ratarske useve, ali najviše iz razloga da bi obezbedio pravilan plodored za setvu šargarepe.

- Proveo sam mnogo godina prodajući robu na beogradskoj kvantaškoj pijaci i tamo sam u stvari uvideo koliko je šargarepa traženo, ali deficitarno povrće, pa sam se iz tog razloga odlučio da počnem da je gajim, objašnjava Medveđ i kaže da je od samog početka setvu obavljao na bankove, jer na taj način može da se obezbedi bolja rastresitost zemljišta i povoljniji vodno-vazdušni režim koji je neophodan za pravilan razvoj korena.

Danas ovaj proizvođač godišnje proizvede od 7.000 do 10.000 tona šargarepe koju brzo proda. Najveći deo odlazi u inostranstvo, čak 80 odsto, i to pre svega na tržišta bivših jugoslovenskih republika i Bugarske, deo i dalje prodaje na beogradskom kvantašu, a deo u lancu supermarketa koji pripadaju kompaniji "Deleze". Iako nema problem s plasmanom, zadovoljan je što će begečka šargarepa biti zaštićena oznakom geografskog porekla, jer je to, kako tvrdi, zaslužila.

- Mnogo sam putovao po celom svetu i usavršavao se u poslu, pa mogu odgovorno da kažem da sam video mnogo šargarepe koja je slična ili lošija od begečke, ali ovako lepe i kvalitetne nema nigde, tvrdi Medveđ koji je sa svakog stručnog putovanja donosio poneku novu ideju kako da unapredi proizvodnju.

Danas ovoj proizvođač ima potpuno zaokružen ciklus proizvodnje šargarepe od setve na bankove na koje se usejavaju po dva reda s međusobnim razmakom od 10 centimetara, preko vađenja, pranja, sortiranja do pakovanja u vreće spremne za iznošenje na tržište.

Medveđ šargarepu seje sukcesivno tako da na tržište uvek dospeva mlada, sveža bez previše očvrsle pokožice koja joj umanjuje kvalitet. Seje u dva navrata godišnje, najpre u rano proleće, a nakon otprilike 100 dana ona je spremna za vađenje i prodaju. Drugi rok setve je u julu po, kako on kaže, najvećoj vrućini i ova šargarepa dospeva za zimsku upotrebu, odnosno skladištenje.

- Mnogi proizvođači šargarepu koju su posejali u proleće ostavljaju da raste sve do jeseni. Rezultat toga su često preveliki ili neujednačeni korenovi s previše očvrslom kožicom koji se zbog toga teško ljušte. Ukus ovakve šargarepe pokvaren je velikim sadržajem celuloze u korenu. Takođe, kod korena koji predugo boravi u zemljištu često dolazi do pojave zelene kragne na vrhu što takođe umanjuje vrednost proizvoda, objašnjava naš sagovornik.

S druge strane, letnja setva omogućava da plodovi u vreme vađenja budu lepo oblikovani, ne previše stari, ukusni, hrskavi i sjajni. Na pitanje zašto se onda više proizvođača ne odluči da seje šargarepu u ovom roku Medveđ odgovara da je u letnjem periodu mnogo teže odraditi svu tehnologiju onako kako treba.

- Pre svega morate biti svesni da seme stavljate u suvu i pretoplu zemlju, što nije slučaj u proleće. U vreme letnje setve, na našim njivama 23 agregata koji navodnjavaju površine mesec i po dana rade dan i noć. Šargarepu navodnjavamo sistemom "kap po kap" što gotovo niko ne radi, jer je skupo, ali zato daje najbolje razultate, objašnjava Medveđ i napominje da seje isključivo holandske i francuske hibride koji su se na njegovim njivama pokazali kao najbolji.

Letnja setva ima i svoje prednosti, jer šargarepa posejana u ovo vreme za vađenje dospeva u novembru. U to vreme temperatura u korenu se spušta na oko 10 stepeni, pa se ovakav proizvod lakše skladišti i čuva. Čuvanje se obavlja u hladnjačama koje je ovaj vrsni proizvođač podigao na svom imanju i zahvaljujući čemu tokom cele godine tržištu može da isporučuje šargarepu ujedančenog kvaliteta.

Medveđ objašnjava da šargarepa može da ima vrhunski kvalitet samo ako se svi postupci u njenoj proizvodnji odrade baš onako kako treba i na vreme. To je za mnoge proizvođače nepremostiva prepreka, pa često odustaju od ove proizvodnje. S druge strane, inostrani proizvođači semena, znajući kako se u Begeču proizvodi na njivama Janka Medveđa, često postavljaju svoje proizvodne oglede. Neretko, nakon veđenja šargarepe moraju da usvajaju nove standarde i koriguju znanja koja su do tada imali.

- To mi je posebna dodatna satisfakcija, iako uživam u poslu koji radim. Često se, naime, dogodi da stručnjaci iz čitavog sveta dođu na ovo imanje sa skepsom da u Srbiji može da postoji takva vrhunska proizvodnja. Ja ih ni u šta ne ubeđujem, nego čekam svojih pet minuta kada odemo na parcelu. Tamo se odjednom izrazi lica menjaju i neverica ustupa mesto divljenju, priča ovaj vrsni proizvođač kome pripada velika zasluga za sadašnji status koji begečka šargarepa ima u svetu.

A. Milić

 

10. novembar 2017.