* Džemove, slatka, sokove pravi od šumskih plodova bez dodatka konzervansa

Jug Srbije se ubraja u područja sa slabije razvijenom privredom pa su zato i mogućnosti za zapošljavanje manje. Posebno je teško ženama koje se i inače teže zapošljavaju. Jasmina Veličković iz Surdulice ima stalni posao, ali kaže da dodatni dinar dobro dođe, pa je iz tog razloga 2007. godine počela da sakuplja šumske plodove i prerađuje ih. Pravi xemove, slatka, sokove i prerađevine od povrća koje priprema na tradicionalan način, bez dodavanja konzervansa. Proizvode je najpre nudila turistima koji su dolazili na Vlasinu i tražili autentičnu hranu iz ovog kraja. Najviše je bilo kupaca iz inostranstva, ali i većih gradova Srbije.

- Pravim slatka od jagode, kupine, maline, borovnice, ribizle, šljive, dunje, zatim xemove od smokve, dunje, šljive, šipurka, više vrsta ajvara, pinxur, ljutenicu, sokove od aronije, maline, kupine, zove, majčine dušice, a imam i paletu čajeva od samoniklog lekovitog bilja s Vlasine kao što su majčina dušica, kantarion, petrovac, vrbovica i druge. Biljke od kojih pravim ove proizvode ili su samonikle i ubrane u nezagađenom prirodnom okruženju ili su gajene bez upotrebe ili uz minimalnu upotrebu hemijskih preparata, objašnjava Jasmina.

Ova vredna žena kaže da se trudi da u tegle dospe samo ono najbolje što je priroda dala, a kupci su prepoznali kvalitet pa sve više traže ove proizvode. Sada se oko 20 berača bavi sakupljanjem šumskih plodova, a u vreme kada je Jasmina to počinjala da radi, za ovaj posao nije vladalo nikakvo interesovanje. Porastu popularnosti ovog posla doprinela je i sve veća nezaposlenost, pa su ljudi, uglavnom žene, u nemogućnosti da nađu zaposlenje potražili zaradu u prirodi.

- Trudim se da proizvodi budu ne samo kvalitetni nego i da lepo izgledaju što doprinosi njihovoj atraktivnosti i većoj tražnji. Ipak i meni i drugim ženama nedostaju sredstva za unapređenje proizvodnje. Bilo bi dobro kada bi mogla da uradim hemijsku analizu proizvoda što je jedan od preduslova da ovo što radim postane brend vlasinskog kraja koji će moći da se prodaje širom zemlje ali i u inostranstvu.

Jasmina Veličković je s drugim ženama iz ovog kraja učestvovala u programu Novosadskog humanitarnog centra čiji je zadatak bio da lepšem polu omogući da se osposobe za samostalno bavljenje biznisom. Pohađala je predavanja koja je organizovao ovaj centar na kojima je obogatila svoje znanje o proizvodnji zdrave hrane. Takođe, uz pomoć stručnjaka ove organizacije izradila je biznis-plan zahvaljujući kojem je dobila 1.500 evra bespovratnih sredstava. Novac je upotrebila za kupovinu neophodne opreme kao što su duplikator i mašina za pranje tegli. Kaže da joj nedostaju sredstva za kupovinu druge opreme, kao i da bi volela da širi delatnost za šta su, takođe, potrebna nova ulaganja.

Razmišlja i o poslovnom prostoru, kao i eventualnom pokretanju internet prodaje, ali smatra da to još uvek nije realno, jer zahteva angažovanje dodatnog vremena koje ona trenutno nema. Rešenje bi moglo da bude osnivanje udruženja, ali za sada ne postoji inicijativa i dovoljno interesovanja da do toga dođe. Do tada kupci će proizvode s Vlasine moći da kupuju na manifestacijama ili direktno od proizvođača.

Aleksandra Milić

13. januar 2017.