* Proizvođači organske hrane dobijaju značajne podsticaje, pomaže se lokalni razvoj, a postoji i zakon po kojem 10 odsto hrane u javnim ustanovama mora biti iz organske proizvodnje
 
Bivša jugoslovenska republika Slovenija napravila je ogroman iskorak kada je u pitanju organska proizvodnja i zaštita životne sredine. Proizvođači koji se bave ovom poljoprivredom uživaju veliku zaštitu države i dobijaju značajne potpore za svoj rad. Zahvaljujući tome, u Sloveniji je u sistemu organske proizvodnje oko 50.000 hektara ili gotovo četiri puta više nego u Srbiji. Ako se uzme u obzir površina Slovenije, ova razlika između njih i nas je još veća.
Ono što je Slovence najviše opredelilo da se bave ovom proizvodnjom, po rečima dr Silve Grobelnik Mlakar, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Mariboru, jeste to što su gazdinstva male površine i izdeljena na više parcela pa je organska poljoprivreda bila najprihvatljiviji izbor za ostvarivanje prihoda. Takođe, čak 85 odsto zemljištva u Sloveniji ne smatra se pogodnim za obradu, jer nije dobrog kvaliteta, pa se shodno tome najveći broj proizvođača organske hrane odlučuje za organsko pašnjačko stočarstvo, pre svega u svrhu proizvodnje mesa.
Organski proizvodi u Sloveniji se najviše plasiraju putem direktne prodaje, jer se tako uspostavlja čvrsta veza zasnovana na poverenju između proizvođača i kupaca. Posebno je popularna takozvana partnerska poljoprivreda i u okviru nje trgovina zasnovana na podršci razvoju lokalnih zajednica. Ovo partnerstvo funkcioniše tako što se potpisuje sporazum između proizvođača i kupca koji se u dogovoreni dan i vreme sastaju radi trgovine. Tom prilikom proizvođač isporučuje kupcu određenu količinu robe koju je proizveo, na primer, u toku prethodne sedmice, a kupac je preuzima i plaća. Veliki udeo direktne trgovine je ujedno i razlog što u prodavnicama nema mnogo slovenačke organski proizvedene robe. Čak 80 odsto organskih proizvoda koji se prodaju u trgovinama je iz uvoza. Međutim, dr Silva Grobelnik Mlakar kaže da se i u izvozu situacija menja.
- Ima mnogo potrošača kojima je ipak najlakše da odu do prodavnice i kupe šta im treba. Iz tog razloga sve više trgovinskih lanaca se trudi da nabavi i prodaje slovenačku robu. S porastom ponude polako pada cena ovih proizvoda tako da su oni sve pristupačniji kupcima. U isto vreme i kampanja obrazovanja potrošača dala je rezultate, pa ih sve više traži i kupuje organske proizvode, kaže dr Grobelnik Mlakar.
U Sloveniji je u toku evolucija svesti građana ne samo o važnosti organske poljoprivrede u ishrani nego i o njenoj ulozi u očuvanju životne sredine, biodiverziteta i unapređenju ruralnog razvoja. Dr Mlakar napominje da je aspekt obrazovanja društva veoma bitan, jer ljudi moraju da veruju da se kontrola i certifikacija organske proizvodnje obavljaju kvalitetno, da znaju kako se organski proizvodi neguju, iz kojih razloga su skuplji i slično. Kada su u pitanju cene ovih proizvoda, na slovenačkom tržištu vlada šarenilo, pa su tako neki i po više puta skuplji u odnosu na konvencionalno proizvedene, kod drugih je ova razlika znatno manja. Ima slučajeva da se organski proizvod prodaje čak i jeftinije nego konvencionalni. Trend je da se razlika u ceni sve više smanjuje. Na fomiranje cene utiču način prodaje, povećanje površina pod ovim proizvodima, njihova veća dostupnost i slično.
Prema istraživanjima koja su sprovedena u ovoj državi, najviše potrošača organske hrane ubraja se u kategoriju obrazovanih žena starosne dobi oko 40 godina. Slovenci nameravaju da sve kategorije stanovništva uključe podjednako u potrošnju ovih proizvoda, a kao siguran put da to postignu izabrali su permanentno obrazovanje najmlađih predškolskog i školskog uzrasta. U tom cilju se poslednjih pet-šest godina sprovodi projekat izgradnje vrtova u školama i predškolskim ustanovama. Namera je da se u svim vrtovima proizvodnja odvija po organskim principima.
Veliki doprinos povećanju popularnosti organski proizvedene hrane daje i Vlada Slovenije svojim programima i podsticajima koji mogu da iznose i do 900 evra po hektaru. Ono na čemu se u poslednje vreme insistira jeste uspostvaljanje takozvanog kratkog prodajnog lanca, odnosno lokalne prodaje čime se smanjuju troškovi transporta, pa samim tim i karbonski otisak, a istovremeno jača lokalna zajednica. Slovenija ima i Zeleni zakon prema kojem najmanje 10 odsto hrane koja se servira u državnim ustanovama kao što su bolnice, vrtići, škole, kasarne mora da bude iz organske proizvodnje. To je još jedan jak buxetski podsticaj razvoju ove proizvodnje u Sloveniji.
Aleksandra Milić
 
23. decembar 2016.
 
 
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.