* Treba iskoristiti svaki prostor da se zasade biljke, jer se tako on oplemenjuje, a istovremeno proizvodi zdrava hrana

 

Organsko baštovanstvo nekad i sad, ali i savremene tehnike gajenja biljaka koje uključuju vertikalne vrtove i proizvodnju organskih ruža za jelo bile su teme predavanja koje je nedavno organizovalo novosadsko Udruženje građana "Luka znanja".

S principima organskog baštovanstva učesnike skupa upoznala je prof. emeritus Branka Lazić, koja je tom prilikom napomenula da se danas gaji i upotrebljava samo neznatan broj biljnih vrsta u odnosu na period od, na primer, pre jednog veka, čime se narušava ekološka ravnoteža i gubi biodverzitet. Svaka biljka, kako je naglasila, ima svoje mesto u proizvodnji, bilo da je reč o osnovnom usevu koji čovek gaji za ishranu bilo da je reč o biljkama prijateljima koje odbijaju patogene i sprečavaju da gajene biljke obole. Podsetila je na osnovne mere nege koje mogu da se sprovedu u biobašti, a čiji je cilj da se izbegne upotreba pesticida. Tako je seme pre setve moguće dezinfikovati potapanjem u čaj od kamilice, a imunitet gajenih biljaka se poboljšava ako se zalivaju rastvorom napravljenim od koprive. Kompostiranjem biljnih ostataka svako može da napravi baštensko đubrivo, a zaštita od korova se može postići i malčovanjem, odnosno nastiranjem prostora između biljaka nekim prirodnim materijalom. Ne treba zaboraviti ni pravilnu smenu useva, kao ni to da su pojedine biljke dobri susedi, a neke se međusobno ne podnose. Uz sve to, treba voditi računa o ličnoj higijeni kako bi proizvod do trpeze stigao zdrav. Prof. Lazić podsetila je i na važnost obrazovanja dece koje se sprovodi kroz program izgradnje biobašti. Jer, kako je navela, kada dece usvoje neko znanje, oni će ga primenjivati i kada odrastu.

Biobašta, kako se moglo čuti na ovom skupu, ne mora da bude samo ona klasična, uz kuću ili na nekoj u tu svrhu određenoj parceli. Trebalo bi iskoristiti svaki pogodan prostor, pa čak i onaj na terasi, da bi se zasadilo nekoliko, na primer, začinskih biljaka. Jer, uvek je dobro imati proizvod za koji se pouzdano zna njegovo poreklo i kvalitet. Tamo gde je prostor toliko ograničen rešenje mogu da budu vertikalni vrtovi. To su zelene površine postavljene vertikalno na neke nosače ili u saksije. Ova ideja zaživela je već u nekim razvijenim zemljama sveta gde se koristi svaka prilika da se prostor oplemeni zelenilom. Razloga za to ima više.

- Ne samo što se prostor ulepšava nego se i smanjuje buka, što je posebno značajno u urbanim sredinama, povećava se udeo kiseonika u vazduhu, ali i dobijaju biljke koje mogu da se upotrebe kao hrana. Pri tome, proizvodnja se odvija na veoma maloj površini, rekla je Andrea Vučinić.

O mogućnosti korišćenja ruža u ishrani govorila je dr Zorana Srećkov, koja je napomenula da se u ovu svrhu biraju sorte koje su najmirisnije, intenzivno obojene i imaju puno latica. Podsetila je da u mnogim kulturama postoji duga istorija upotrebe ruža u ishrani, a da bi proizvodi od njih bili zdravi, preduslov je da se ruže uzgajaju u organskom sistemu. U Švedskoj, na primer, popularna je supa od ruže bogata Ce-vitaminom, moguće je napraviti xem od ružinih latica, žele, sladoled, a ne treba zaboraviti ni mirisnu ružinu vodu.

 

Aleksandra Milić

 

25. novembar 2016.