* Ove godine obezbeđeno 10 miliona dinara za razvoj organske i kontrolisane proizvodnje, kao i proizvoda s oznakom geografskog porekla

* Futoški sveži i kiseli kupus i fruškogorski lipov med brendovi za koje se vezuju brojni projekti

* Edukativni skupovi za poljoprivrednike i upoznavanje s pripremama za realizaciju IPARD programa

 

Grad Novi Sad, sa 45.000 hektara obradivog zemljišta, svakako spada među vodeće poljoprivredne centre u Vojvodini. Na oko 90 odsto površina proizvode se žitarice, 3,5 je pod povrćem, oko dva procenta površina zuzima voće, a 4,5 odsto pripada ostalim usevima. Na teritoriji gradske zajednice registrovano je 5.832 poljoprivredna gazdinstva, od kojih više od 1.600 obrađuje površine manje od pet hektara što ukazuje na usitnjenost parcela i to je jedan od najvećih problema s kojima se Grad suočava.

O tome kakvi rezultati se ostvaruju u poljoprivrednoj proizvodnji na području Novog Sada i šta Gradska uprava čini da se unapredi ova proizvodnja, a proizvođači budu konkurentni i na domaćem i na inostranom tržištu razgovarali smo s Miloradom Radojevićem, članom Gradskog veća zaduženim za privredu u okviru koga se nalazi i resor poljoprivrede.

- Ukupno ostvareni prinos najvažnijih ratarskih kultura u 2015. godini su: pšenica 50.420 tona, ječam 2.088, kukuruz 114.394, soja 28.897, suncokret 1.993, šećerna repa 72.230 i uljana repica 1.785 tona. U povrtarskoj proizvodnji najveći prinos zabeležen je u proizvodnji krompira - 34.405 i kupusa - 23.112 tona. Futoški kupus je kao proizvod brendiran certifikatom, a 60 odsto proizodnje izvozi se u zemlje regiona. U voćarskoj proizvodnji naročito se ističe jabuka, kruška, šljiva, kajsija, a u vinogradarstvu vinova loza. Ostvareni ukupan prinos u prošloj godini godini je posebno značajan u proizvodnji jabuke - 23.217 i šljive - 881 tona, kaže Radojević.

 

Formiranje lokalnih akcionih grupa

 

Koje su mere podrške koje Grad Novi Sad daje svojim poljoprivrednicima kako bi ostvarili veće rezultate u proizvodnji i bili konkurentni na tržištu?

- Programom mera za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja na teritoriji gradske zajednice za ovu godinu iz buxeta je obezbeđeno 10 miliona dinara za razvoj organske i kontrolisane poljoprivredne proizvodnje, kao i proizvode s oznakom geografskog porekla, kaže Milorad Radojević, napominjući da će već u narednoj godini opredeljena buxetska sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje sigurno biti znatno veća.

Šta Grad čini da se poljoprivrednici bolje upoznaju s mogućnošću dobijanja sredstava iz pretpristupnih fondova EU, odnosno IPARD programa?

- Ove godine organizovano je nekoliko stručnih skupova i edukativnih sastanaka na temu IPARD-a kako bi se poljoprivrednici što bolje informisali i pripremili do početka primene ovog programa. U narednom periodu radićemo na formiranju lokalnih akcionih grupa, koje predstavljaju partnerstvo javnog, civilnog i privatnog sektora, što će omogućiti da se konkuriše za bespovratna sredstva namenjena za realizaciju pete mere IPARD. Preduslovi za sve ovo su da nadležno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine donese sve potrebne zakonske regulative i dobije neophodnu akreditaciju za formiranje IPARD strukture.

Da li Novi Sad već ima iskustva s prekograničnim projektima koji se odnose na poljoprivredu i zaštitu životne sredine?

- Grad je u prethodnom periodu realizovao projekat "Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona" u okviru socioekonomskog razvoja Dunavske regije u Srbiji. Vrednost projekta koji je finansirala EU i Austrijska razvojna agencija je 223.000 evra. Cilj je bilo unapređenje konkurentnosti proizvođača meda, s posebnim akcentom na fruškogorski lipov med. Projekat je realizovan u roku od godinu i po dana i za to vreme edukovani su pčelari, njihova udruženja opremljena su kompjuterima, neophodnom opremom i nameštajem, a obezbeđeno je i 250 pčelinjih društava, 250 košnica, 25 kompleta prateće opreme za početnike u pčelarstvu, sprovedene su kontrole proizvodnje i kvaliteta fruškogorskog lipovog meda. U tom projektu, lokalnoj samoupravi partneri su bili osam udruženja pčelara i Prirodno-matematički i Poljoprivredni fakultet, kaže Radojević i ističe da je Ministarstvo privrede Srbije ovaj projekat proglasilo za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva 2016. godine u kategoriji "Ulaganje u preduzetničke veštine" i predstavljaće Srbiju na finalnom međunarodnom takmičenju u Bratislavi u novembru.

Osim toga, naglašava Radojević, Grad Novi Sad će sa svojim partnerima učestvovati i u nedavno otvorenom programu prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, a na temu organske proizvodnje.

 

Doprinos regionalnom razvoju agrara

 

Kojim aktivnostima i projektima Novi Sad doprinosi regionalnom razvoju u poljoprivredi?

- Uz pomenuti projekat "Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona" partneri su nam bili osam udruženja pčelara sa teritorije cele Srbije i Prirodno-matematički i Poljoprivredni fakultet. Na ovaj način uspostavljena je saradnja Novog Sada s drugim opštinama u oblasti poljoprivrede. Takođe, organizovali smo posete poljoprivrednika s teritorije gradske zajednice pojedinim sajmovima u zemlji i inostranstvu, gde su uspostavljeni kontakti koji će u budućnosti sigurno doprineti boljem regionalnom razvoju i međusobnom povezivanju u poljoprivredi, objašnjava Radojević i napominje da Grad planira da ovakve aktivnosti nastavi i u narednoj godini.

Koji su brendovi karakteristični za Novi Sad u oblasti poljoprivrede?

- Postoje dva proizvoda s oznakom geografskog porekla koja predstavljaju brendove najvećeg vojvođanskog grada. To su futoški sveži i kiseli kupus i fruškogorski lipov med. Od ukupne proizvodnje futoškog kiselog kupusa, oko 60 odsto se izvozi u zemlje regiona (Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Slovenija) i Evrope (Engleska, Francuska, Španija, Nemačka). Proizvodnja meda na području Novog Sada se najvećim delom odvija u okviru Društva pčelara "Jovan Živanović", kaže Radojević, naglašavajući da Novi Sad daje intenzivnu i nedvosmislenu podršku proizvođačima organskih poljoprivrednih proizvoda još od 2011. godine.

- Koliko Grad pomaže manifestacije u vezi s poljoprivredom i prehrambenim sektorom?

- U ovoj godini pomogli smo nekoliko manifestacija iz oblasti poljoprivrede. To su manifestacije "Futoška kupusijada", "Poljoprivreda naša šansa", "Šesti sajam pčelarstva - dani meda 2016", "Dan organskih farmi", "Čenej u maju", kao i Multidisciplinarni kongres "Ishrana budućnosti", "Tera madre", ističe Radojević, potvrđujući da će Grad i ubuduće, u skladu sa svojim mogućnostima, pomagati sve manifestacije koje doprinose afirmaciji poljoprivredne proizvodnje u predstojećim evrointegracijama.

 

 

STOČARSTVOM SE BAVI 1.000 DOMAĆINSTAVA

 

Prosečan prinos pšenice na području Grada u 2015. godini je 6,5 a kukuruza sedam tona po hektaru. Od povrća, na prvom mestu je kupus s prinosom od 36 i krompir sa 35 tona po hektaru.

Na nivou gradske zajednice za stočarsku proizvodnju registrovano je 1.032 gazdinstva, od kojih 227 gaji goveda, 130 ovce i koze, 264 svinje, 43 konje, magarace i mazge, 217 živinu, 125 pčele, a samo šest se bavi proizvodnjom ribe.

 

28. Oktobar 2016.