SUŠA DOGORELA DO PAPAKA

* Skupa stočna hrana, pad vrednosti dinara i mešetarenje nakupaca naterali su stočare da počnu da rasprodaju tovljenike, smanje broj krmača, pa i da ne kupuju prasad

Već nekoliko nedelja cene kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu beleže ovogodišnji maksimum.…

Opširnije...

CENE DOSTIGLE OVOGODIŠNJI MAKSIMUM

* Sojom se trgovalo po apsolutno rekordnoj ceni od 72 dinara po kilogramu ili, preračunato, za 741 dolar po toni

Tražnja za strateškom robom u trgovanju preko Produktne berze u Novom Sadu, zaključno s krajem četvrte dekade jula, bila je u porastu što se odrazilo i na cene. Cene pšenice, kukuruza i soje dostigle su svoj ovogodišnji maksimum čiji je rast na samom kraju perioda uticao na prekid tražnje, što je signal da je cenovni rast prevazišao mogućnosti kupaca.
Najviše se trgovalo pšenicom čija je cena tokom čitavog perioda bila u porastu. U trećoj sedmici jula hlebnim žitom se trgovalo po prosečnoj ceni od 23,62 dinara po kilogramu. U narednoj sedmici, trgovanje je startovalo po ceni 24,50 dinara, da bi na kraju perioda cena dostigla 26 dinara po kilogramu.
Pšenica je u julu na berzi u Čikagu dostigla maksimalnu cenu od 346,57 dolara po toni na početku četvrte dekade, a kretanje cene kukuruza izrazito je uticalo i na ovu robu tako da je na kraju sedmice cena pala na 307,55 dolara po toni. Istovetno su odreagovale i berze u Budimpešti i Parizu. Posle rasta cene pšenice u trećoj sedmici prošlog meseca na 239,13, odnosno 267,75 evra po toni, u poslednjoj sedmici jula avgustovska isporuka ugovarana je za 237,10 evra po toni u Budimpešti i za 255,50 evra po toni u Parizu.
Kukuruz je dostigao cenu pšenice. Polovinom meseca ovom robom trgovalo se po ceni od 23,50 dinara po kilogramu, a do 27. jula ona je dostigla nivo od 26 dinara po kilogramu.…

Opširnije...

HRANE ĆE BITI DOVOLJNO

O stanju u agraru u svetlu dugotrajne i ekstremne suše zvanično se prvi oglasio Odbor Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije još pre dve nedelje. U međuvremenu je u javnosti bilo dosta reči o osnovnim stavovima sa tada održanog sastanka, ali ono na što nesumnjivo vredi još jednom podsetiti jeste da su nastale štete od suše, koja je, kako je rečeno, uzela razmere elementarne nepogode - nepopravljive, čak i da uskoro budu nadoknađeni svi manjkovi padavina uobičajenih za prethodna dva meseca. A neće, jer po izjavi direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Milana Dacića, velika je verovatnoća da će se sušni period produžiti do jeseni.…

Opširnije...

SKUP CEH CRNIH OBLAKA

* Protivgradna odbrana od lane funkcioniše u okviru Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, ali zaštita useva je i dalje nedovoljno efikasna
* Mali broj poljoprivrednika zainteresovan za osiguranje iako država premiju osiguranja dotira sa 40 odsto

Nakon ekstremnog sušnog perioda u julu, ovih dana širom Srbije haraju gradonosni oblaci i uzimaju skup danak na njivama i u voćnjacima. Najviše su, prema informacijama s terena, stradali usevi i materijalna dobra u okolini Subotice, Mačvanskom okrugu, Krupnju, Lučanima, Novom Pazaru, Prijepolju... Grad veličine oraha, osim ratarskih useva, oštetio je i voćnjake i gotovo u potpunosti uništio rod, a ukupna šteta, na osnovu prvih procena, iznosi više stotina miliona dinara.
Protivgradna odbrana, koja nakon četrdeset godina pod upravom Republičkog hidrometeorološkog zavoda od lane funkcioniše pod okriljem Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, delovala je s postojećim arsenalom protivgradne zaštite. On je na početku sezone, 15. aprila, iznosio 7.300 raketa, a u međuvremenu je dokupljeno još 1.500 projektila što bi, uveravaju nadležni u Sektoru za vanredne situacije, trebalo da bude dovoljno do završetka sezone, 15. oktobra.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na gradonsone oblake ukazano je iz radarskih centara u Valjevu, Užicu, Kruševcu, Nišu, s Crnog vrha, Fruške gore, Kukavice... Na tim područjima protivgradni strelci su nakon dojave dejstvovali projektilima, ali, nažalost, efikasnost je u većini slučajeva bila slaba i neadekvatna. Treba imati u vidu da svaka raketa košta između 240 i 260 evra.…

Opširnije...

POLJOPRIVREDNICI OČEKUJU POMOĆ DRŽAVE

* Među predloženim zahtevima je otpis plaćanja nadoknade za odvodnjavanje za 2012. godinu i odlaganje vraćanja svih poljoprivrednih kredita

Poljoprivrednici, koji su od jesenas ne malo ulagali u proizvodnju, najteže su pogođeni sušom i njima je pomoć preko potrebna. Zato se u Ministarstvu poljoprivrede pripremaju različite mere za pomoć onima čiji su usevi najviše stradali. Ovo je u izjavi za "Poljoprivrednik" rekao novoizabrani ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević, koji je prošle nedelje stupio na dužnost. U Ministarstvu se sagledavaju razmere i posledice i ozbiljno razmatra predlog ratara da se suša proglasi za elementarnu nepogodu o čemu će se, najavio je ministar Knežević, razgovarati na sednici Vlade Republike Srbije koja će se održati po zaključenju našeg lista.
Vlada AP Vojvodine je svim lokalnim samoupravama uputila zahtev da se formiraju komisije za procenu štete. Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić je rekao da će biti preduzeto više mera koje su u pokrajinskoj nadležnosti da bi se u ovakvoj situaciji olakšao položaj poljoprivrednika, a kod nekih sprečila i kataklizma gazdinstva. Potpredsednik Vlade i pokrajisnki sekretar za poljoprivredu Goran Ješić precizirao je da se mere odnose na prolongiranje na godinu dana obaveza poljoprivrednika prema JVP "Vode Vojvodine" i prema pokrajinskim fondovima koji pomažu poljoprivrednicima. Pokrajina je Republičkoj vladi uputila predlog da se na teritoriji Vojvodine proglasi elementarna nepogoda kako bi se poljoprivrednicima kompenzovao deo štete.…

Opširnije...