* Od nekadašnje velike zadruge, koja je imala sopstvenu proizvodnju i na koju su bili upućeni poljoprivrednici  iz čitave kanjiške opštine, ostalo samo 300 hektara i troje zaposlenih
 
Malo koja zadruga može da se pohvali kontinuitetom u radu od svog osnivanja. Zemljoradnička zadruga "Kanjiža" bez prekida radi od 1945. Tada je bila jedina na području kanjiške opštine. Od osnivanja do danas, u skladu sa društvenim promenama, trpela je razne reorganizacije.
- Devedesetih godina prošlog veka uspeli smo uspešno da se izborimo da društvenu svojinu prevedemo u zadružnu i zadržimo 300 ha oranica u našem vlasništvu, rekao je Rudolf Bognar, direktor  ZZ "Kanjiža", koji je sav svoj radni vek proveo u Zadruzi.
Danas Zadruga ima 20 zadrugara, koji su davno uplatili osnivački ulog u vrednosti 800 kilograma pšenice i postoje samo na papiru.
Na samom početku rada, Zadruga u svom vlasništvu nije ništa imala. Vremenom su oformili bogat mašinski park. Formirano je odeljenje za otkup biljnih proizvoda, otkup stoke. Posedovali su i farmu goveda. Potvrda da se dobro radilo  jeste  i kvart Bikarnica u Kanjiži, jer je dobio ime po zadružnim štalama za krupnu stoku, koje su se tu nalazile. U sastav Zadruge ulazila je i nekadašnja metlara. Imala je i poljoprivrednu apoteku, kao  i stanicu za otkup mleka. U sastavu  Zadruge bila je i inkubatorska stanica s farmom koka nosilja. Zadruga je svojim nekadašnjim  kooperantima pružala  kompletnu uslugu. Vremenom, stečena imovina se prodavala, otuđivala, tako da danas u svom vlasništvu imaju samo zemljište.
Proizvodnju više ne ugovaraju, a i ne obezbeđuju repromaterijal za prodaju. Kako poseduju svu potrebnu mehanizaciju, sami obrađuju zadružne oranice na kojima  gaje pšenicu,  suncokret, kukuruz. Proizvodnja im nije problem, ali skladištenje jeste. Svoju robu, nažalost, ne mogu da skladište u silosu koji je u njihovom dvorištu i u čijoj izgradnji su i sami učestvovali.
Bognar je podsetio da su osamdesetih godina prošlog veka izgrađeni silos i sušara u Kanjiži. Tada je ZZ "Kanjiža" za izgradnju ovih objekata ustupila 1,5 ha svog zemljišta, a sa 8,3 odsto učestvovala u izgradnji silosa. Po službenoj direktivi odrekli su se vlasništva u korist kanjiškog mlina, koji je kasnije privatizovan i sada je u vlasništvu kompanije "Agroglobe".
Na sreću, u okolnim selima Orom i Adorijan postoje silosi, pa tamo skladište svoju robu. Najviše bi im odgovarao silos koji je u njihovom dvorištu.
Danas je teško poslovati. Ovako mala zadruga sa skromnim kapacitetima ne može da konkuriše velikim kompanijama, pogotovo što  Zadruga  ne pruža nikakve usluge. Za svoje potrebe nabavlja semenski materijal i zaštitna sredstva iz poljoprivredne apoteke u Oromu, s kojom sarađuje više od jedne i po decenije.
Bliži se prolećna setva, a seme još uvek nije kupljeno. Neizvesno je i da li će svih 300 ha biti posejano. Setva pšenice je obavljena jesenas. Problem je trasa magistralnog gasovoda koji ide od Turske prema Mađarskoj, a prolazi preko oranica na bregu poznatom kao Jaraš. Zemlja je tu izgažena  teškom mehanizacijom, što dodatno otežava proizvodnju.
- Problem je i što su sada ispresecane parcele, te im se tako gubi namena, ističe Bognar.
Opstanak Zadruge je težak i neizvestan, ima samo troje zaposlenih, sama se finansira, a od države je jedino dobila mogućnost da nabavlja šest litara nafte po hektaru.
Uprkos nedaćama sa kojima se svakodnevno susreću, zahvaljujući  domaćinskom poslovanju, sve obaveze prema državi izmire na vreme. U poslovnoj politici Zadruge ne postoji zaduživanje unapred. Sarađuje s dugogodišnjim partnerima, a robu  uzimaju  na agrorokove. Poslovanje je sve teže, ali kada su uspeli da prežive velike društvene lomove, Bognar se  ipak nada da će umeti  da se suoče i s problemima koji su pred njima. 
Tamara Gnip