* Devizna zarada od merkantilnog i semenskog kukuruza 132, a od  smrznutih malina 65 miliona evra 
* Opada uvoz svinjskog mesa, ali i dalje stižu tovljenici iz Nemačke, Holandije, Slovačke...
 
Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku analizirali su, na osnovu pristiglih rezultata, izvozno-uvozni učinak srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u prvom ovogodišnjem  tromesečju. U celini posmatrano, ima razloga za zadovoljstvo, jer je ostvaren suficit u  spoljnotrgovinskoj razmeni, ali i  za brigu zbog iskazanih negativnih trendova, koji se već više godina ponavljaju u uvozu, posebno  svinja i svinjskog mesa.
Ostvareni rezultati pokazuju da  je srpska poljoprivreda u prvom kvartalu izvezla robe u vrednosti 867, a za uvoz stranih proizvoda potrošila 505,5 miliona evra.  Zabeležen je spoljnotrgovinski suficit od 362 miliona evra, a u odnosu na isti period prošle godine izvoz je povećan za 16,9, a uvoz za 11,9 odsto. Najviše robe plasirano je, što je i očekivano, u Evropsku uniju, u vrednosti 417 miliona evra, zatim zemlje CEFTA sporazuma za 208, u Rusiju za 99  i ostale države za 144 miliona evra.
Na izvoznoj listi merkantilni kukuruz je i dalje naš glavni  adut sa ostvarenim prihodom od 110 miliona, kao i semenski, čiji je devizni priliv 22 miliona evra. U odnosu na isti period 2019. godine, povećanje nije veliko,  svega 1,7 odsto, ali najvažnije je, ipak, da se naše ”žuto zlato” na svetskoj pijaci i dalje u kontinuitetu  održava. Izvoz smrznutih malina doneo je devizni prihod od 65 miliona evra, a posebno ohrabruje podatak da je,  u odnosu na prvi lanjski kvartal, izvoz ”crvenog zlata” veći čak za trećinu, 34,5 odsto. Predviđa se da će do kraja godine, s obzirom na prilike na svetskom tržištu maline, ukoliko rod bude dobar, devizni prihod biti rekordan.
Za gotovo polovinu je povećan izvoz cigareta – 49,6 odsto, zarađeno je 55, a od duvana 48 miliona evra. U prvom tromesečju očekivao se veći izvoz voća iz naših hladnjača, ali samo jabuka je donela   devizni prihod 44 miliona evra. Učešće drugih voćnih vrsta u izvozu, osim donekle borovnice, u ovom periodu gotovo da je zanemarljivo, što je i očekivano. S obzirom na to da je tek početak sezone, sigurno je da će do kraja godine voće znatno popraviti devizni priliv.
Od robe koju uvozimo dominiraju svinje i svinjsko meso, za šta se potrošilo  17,2 miliona evra, slede banane sa 17, kafa sa 13 i cigarete sa 11 miliona evra. Iako poslednjih godina država daje dosta na subvencije proizvođačima tovljenika, uvoz svinja je i dalje prisutan, nekad manje nekad više. Za tri meseca uvezli smo više od 3.000 tona svinja i za to izdvojili 5,3 miliona evra. Najviše je uvezeno iz Namačke, Slovačke, Hrvatske... Kada se radi o svinjskom mesu, primetno je da se uvoz, u odnosu na 2018/2019. smanjuje, ali i dalje u našu zemlju dolaze  značajne količine iz Španije, Nemačke, Holandije, Slovačke... Proizvođači u Srbiji očekuju da će se pad uvoza  svinja i svinjskog mesa u narednim kvartalima nastaviti i da će, nakon ukidanja vanrednog stanja, potražnja za domaćim tovljenicima biti  izraženija.
K. R.