* Za godinu dana  izvoz na rusko tržište povećan osam odsto, zastoj samo u eksportu jabuka
* Fitosanitarni sporazum i elektronska razmena podataka državnih informacionih sistema Rusije i Srbije sprečavaju reeksport 
* Možemo da izvezemo značajne količine ovčijeg i kozjeg sira, polutvrdi i tvrdi kravlji sir, voćne rakije,  cigarete, vinjak...
Vlada Srbije je proteklih nedelja potpisala važne sporazume s Rusijom i Evroazijskom ekonomskom unijom o trgovinskoj saradnji i bescarinskom izvozu i uvozu brojnih proizvoda, najviše poljoprivrednih. Ovi sporazumi, kako je rečeno, trebalo bi da otklone sve dosadašnje prepreke za dalju liberalizaciju uslova i povećanje izvoza na tržište Ruske Federacije i Evroazijske ekonomske unije (EAEA).
Povodom potpisivanja ugovora, ministar poljoprivrede  Branislav Nedimović podsetio  je da u ovom trenutku iz Srbije u Rusiju voće izvozi 130, a povrće 20  firmi i kompanija.
-  Više od trećine izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi. Najviše izvozimo jabuke, breskve nektarine, višnje, trešnje, zamrznuto povrće, jagode, soju u zrnu... Poslednjih godinu dana  izvoz je povećan osam odsto, ali je došlo do izvesnog zastoja  u eksportu jabuka. Razlog je pre svega to što je ruska strana zbog reekesporta  znatno pooštrila kontrolu standarda kvaliteta. Zbog toga smo bili prinuđeni da donošenjem uredbe suzimo listu referentnih izvoznika i pooštrimo uslove za dobijanje izvozne dozvole, rekao je Nedimović, istakavši da se nada da će potpisani sporazum o fitosanitarnim uslovima, kao i korekcija uredbe o izvozu na rusko tržište vrlo brzo doprineti  liberalizaciji uslova za izvoz jabuka.
                        
Neophodna edukacija proizvođača
 
Koliko je fitosanitarni sporazum važan za izvoz robe biljnog porekla, kako sa Rusijom, tako i sa zemljama Evroazijske ekonomske unije,  objasnila je  Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.
- Ovaj sporazum ima zakonsku snagu za naše izvoznike, ali  istovremeno obavezuje poljoprivredne proizvođače da strogo vode računa o zdravstvenoj ispravnosti i, naravno, kvalitetu proizvoda namenjenih za izvoz. U izvoznom kontigentu, štetočine, na primer breskvin smotavac, ne mogu biti prisutne ni u najmanjem procentu, rekla je Lukićeva, napominjući da poljoprivredno-stručne službe treba permanentno da edukuju proizvođače  kako bi znali da odgovarajućim tretmanima  pravilno zaštite voće od štetočina i raznih biljnih bolesti.
Jedan od  najbitnijih  delova fitosanitarsnog sporazuma jeste uspostavljanje elektronske  razmene podataka  državnih informacionih sistema Rusije i Srbije.
- Trenutno se radi na integraciji s ruskim sistemom. Kada se to postigne do željenog nivoa, onog momenta kada u Srbiji ubacimo podatke o pošiljci  spremnoj za izvoz,  oni će biti vidljivi i ruskoj strani. To će, očekuje se, znatno pojednostaviti postupke na carini i, što je najvažnije, sprečiti falsifikovanje naših izdatih dokumenata, što je do sada bilo veliki problem u izvozu voća u Rusiju, kaže Lukićeva. 
 
Uskoro subvencije za mlekare
 
Potpisani novi sporazumi o izvozu voća i povrća u Rusiju i uvođenje reda u ovoj oblasti svakako raduju. Isto tako i nakon tri godine usaglašavanja  sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom ekonomskom unijom i njenim državama članicama - Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan. Sporazumom se, između ostalog, Srbiji pruža mogućnost da izvozi veliki broj poljoprivrednih proizvoda na tržište  koje obuhvata više od 180.000.000 ljudi.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović  istakao je prilikom potpisivanja da sporazum našim poljoprivrednim proizvođačima, kao i izvoznicima  široko otvara vrata  za bescarinski izvoz.
- Sporazum omogućava da bez plaćanja carina izvezemo neograničenu količinu ovčijeg i kozjeg sira, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, voćnu rakiju, 2.000 tona cigareta, 90.000 litara vinjaka, kao i 20.000 litara voćnih rakija, rekao je Nedimović i najavio da će Ministarstvo poljoprivrede  uskoro izaći s predlogom posebnih subvencija za izgradnju kapaciteta za preradu mleka.
Stručnjaci i bolji poznavaoci prilika stanja u našem stočarstvu smatraju da je sporazum velika izvozna šansa, ali izražavaju bojazan da u ovom momentu nemamo dovoljno, posebno ovčijeg i kozjeg sira za izvoz u zemlje Evroazijske unije.
- U Pirotskom okrugu je nekada  vrvelo od ovaca i ovčara, a pirotski kačkavalj je, kao što je poznato, na dobrom glasu. Nažalost, već odavno nije tako, trenutno raspolažemo sa 10.000 grla i ne možemo da kažemo da smo značajni  proizvođači sireva i drugih proizvoda od ovčijeg mleka, rekao je Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika Pirota, ističući da potencijala za proizvodnju u pirotskom kraju ima, ali da su potrebna velika ulaganja i sasvim drugačiji odnos prema proizvođačima kako bi bili zainteresovani za proizvodnju.
Potpisivanje državnih sporazuma s Rusijom i Evroazijskom ekonomskom unijom sigurno će uticati na podizanje  trgovinske razmene i podršku, prvenstveno agroprivredi. Trgovinska razmena sa svih pet zemalja članica EAEU trenutno iznosi 3,4 milijarde dolara, od čega je naš izvoz 1,1 milijardu. Otklanjanjem barijera kada je reč o izvozu jabuka, kao i boljom organizacijom i ulaganjima u stočarstvo, pogotovo mlekarski sektor, našim  proizvođačima se pruža mogućnost za praktično neograničen izvoz mlečnih proizvoda i, svakako, dobru deviznu zaradu. Ovakvu priliku ne treba propustiti, a da li ćemo i u kojoj meri to znati i moći da iskoristimo ostaje da se vidi.
K. Rajević