Početkom februara 2024. u okolini Ulanbatora zabeleženo je minus 46 stepeni, što zapravno nije retkost. Glavni grad Mongolije je prestonica sa najnižim prosečnim godišnjim teperaturama, iako tokom letnjih meseci živa u termometru dostiže i plus 38 stepeni. Upravo ovaj raspon od preko 80 stepeni čini proizvodnju mleka vrlo složenim, ali i vrlo ispativim poslom.

Zvuči pomalo neverovatno da država koja ukupno ima više od 70 miliona grla krupne stoke (ovce, koze, goveda, konji, jakovi, kamile i svinje), od čega samo populacija goveda broji skoro pet miliona, uvozi mleko i mlečne proizvode. Najviše se uvozi mleko u prahu, i to iz Novog Zelanda i Belorusije. Ipak, poslednjih godina, zahvaljujući inicijativi i investicijama kompanija iz Mongolije, kao i sve većoj ali i bolje strukturisanoj pomoći države, sektor proizvodnje mleka se podiže i sve brže razvija. Osim kravljeg, po tradiciji se u domaćinstvima koristi i mleko kobila, kamila, koza, ovaca. Takođe, potrošnja mleka, a naročito maslaca, proizvedenog od ženki jaka, raste iz dana u dan.

Ceo tekst o proizvodnji mleka u Mongoliji, autora Borisa Berisavljevića, možete pročitati u novom broju lista "Poljoprivrednik" koji iz štampe izlazi 22. marta 2024. godine.