* Visoke temperature, u većoj ili manjoj meri, smetaju svim životinjama i mogu da izazovu pad proizvodnje i do 50 odsto
 
Obaveza svakog lica je da brine o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega. Držalac životinja je dužan da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koje odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti. Takođe i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima, kao i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja. Vlasnik je odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preuzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.
Jedan od najznačajnijih činilaca komfora i dobrobiti životinja jeste ambijentalna temperatura. Obezbeđenje optimalnih temperatura je važno i zbog dobrobiti i blagostanja, a ne samo iz ekonomskih razloga. Visoke temperature izazivaju stresno stanje kod životinja, koje se može manifestovati kao toplotni stres.
Različite vrste domaćih životinja različito podnose visoke temperature. Najmanje su osetljivi konji, jer imaju mogućnost obilnijeg znojenja zbog izuzetne aktivnosti znojnih žlezda. Za razliku od konja, goveda teže podnose vrućinu zato što se odavanje viška toplote putem isparavanja i znojenja javlja nedovoljno, s obzirom na to da se znoji samo prednji deo tela. 
Živina je vrlo osetljiva na visoke temperature jer nema znojne žlezde, a višak toplote može samo da odaje putem disanja i opuštanja krila. Svinje poseduju znojne žlezde, ali teško podnose visoke temperature jer se ne znoje dovoljno, a pri tome masno tkivo sprečava odavanje viška toplote. Koze takođe teško podnose visoke temperature. Kod svih domaćih životinja visoke temperature mogu da prouzrokuju narušavanje produktivnosti, reprodukcije, loša je konverzija hrane, smanjen prirast, sporiji rast i razvoj, česta je embrionalna smrtnost, pojava bolesti, pa čak i smrtni ishod usled toplotnog udara.
Preporuka je da u letnjim mesecima odgajivači obezbede ispust sa nadstrešnicom koja će životinje štititi od jakog sunčevog zračenja. Staje treba češće provetravati i to u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima kada je vazduh svežiji. Treba ih češće čistiti i izđubravati jer nakupljeni stajnjak takođe odaje određenu količinu toplote. Hlađenje životinja se može obaviti prskanjem raspršenim mlazom vode, ali je takođe bitna i dobra ventilacija u objektu.
Životinje ne treba obilno hraniti preko dana jer je apetit smanjen zbog vrućine, ali se zato u večernjim satima mogu obilnije hraniti. Naravno, treba da uvek ima sveže, čiste vode. 
Što se tiče muznih krava, ishrana koja je siromašna vlaknima smanjuje produkciju toplote u organizmu. Ako se poveća učešće koncentrovane hrane, mora se obavezno dodati natrijum-bikarbonat (soda bikarbona) i to 200 grama po grlu. Takođe, dodavanje magnezijuma može biti od izuzetnog značaja zbog njegove pozitivne uloge u brojnim metabolitičkim procesima.
Da bi se produktivna energija trošila u svrhe reprodukcije i proizvodnje mleka, a ne za termoregulaciju, u periodu visokih temperatura potrebno je pomoći kravama na navedene načine i veoma ozbiljno shvatiti ovaj problem. Tokom letnjih meseci pod uticajem visokih temperatura proizvodnja može da se smanji i za 50 odsto.
 
Master inž. Verica Lazarević
PSSS "Jagodina"