* Naučnici tragaju za načinom aktiviranja gena koji muškarcima omogućuje život 128–132, a ženama četiri godine duže, uz mogućnost da one u 50. rađaju decu kao sada u 25. godini
Relativno spor obrt kapitala u poljoprivredi učinio je da veliki broj naučnika u svetu traga za mogućnostima korišćenja alternativnih efekata ove grane privrede. U agrarno razvijenim državama, poslednjih decenija,  intencija je da se poljoprivreda prevede u četvrtu tehnološku revoluciju, pored ostalog, i korišćenjem efekata embrionog koncepta. Formiraju se grupe naučnika, od veterinara, biohemičara, fizičara, matematičara, imunologa i drugih, koje vrlo intenzivno rade na unapređenju metoda genomske tehnike za korišćenje poljoprivrednih produkata u medicini.
– Rad na genetskoj modifikaciji je, prvenstveno, humanitarnog karaktera –  kaže prof. dr Vitomir Vidović sa Univerziteta u Novom Sadu. – U poslednje vreme najveću pažnju javnosti privlače eksperimenti koji treba da dovedu do porasta dugovečnosti ljudskog organizma. Poznato je da svako ljudsko biće ima oko 30.000 gena, pa i onaj za dugovečnost, koji je u grupi prikrivenih. Već se koriste određeni hormoni, koji se na poseban način pripremaju i mogu unositi u ljudski organizam da aktiviraju gen za dugovečnost. Smatra se da životni vek muškarca može da dostigne 128–132, a kod žena četiri godine duže. U takvim uslovima sve reproduktivne sposobnosti ljudi se produžavaju, pa je moguće da žene, u budućnosti, rađaju decu i sa 50, kao sada one sa 25 godina. Takvi eksperimenti se sada rade na miševima, pacovima i na svinjama, jer je utvrđeno postojanje oko 90 odsto identičnih gena. Posebna pažnja posvećuje se generacijskom intervalu, odnosno periodu od rođenja roditeljskog para, pa do njihovog prvog potomka. Kod čoveka je to 25 godina, kod svinje 12–14 meseci, a kod miša samo 45 dana, pa se mnoge pojave mogu ranije otkriti. Mehanizam deobe ćelija je gotovo identičan. Postoje velike sličnosti u genomu jetre, bubrega, srca, pa i reproduktivnog trakta. Cilj eksperimenata je da se utvrde mogućnosti za prevenciju neke bolesti ili popravljanje otpornosti organizma, kako bi se rađali zdraviji, dugovečniji, pametniji i srećniji ljudi.   
Prema rečima prof. dr Vitomira Vidovića, značajan napredak postignut je stvaranjem tkiva svinja vrlo kompatibilnih sa ljudskim, pa postoji mogućnost transplantacije.
B. Krstin

GM SVINjE U SLUŽBI LEČENJA LJUDI

Poslednjih meseci i našu javnost je zainteresovala vest da je američka medicinska kompanija Revivicor patentirala razvoj genetski modifikovane svinje, nazvane GalSafe, jer joj nedostaje molekul alfa-gal šećer. Radi se o tehnologiji brisanja ili dodavanja nukleotida u postojećoj sekvenci DNK, pa takve životinje daju potomstvo sa izmenjenim osobinama. Naglašava se da je to prekretnica za nauku, jer se te svinje, kako je utvrdila američka Uprava za hranu i lekove, mogu koristiti za proizvodnju mesa bezbednog i za ljude koji su alergični na tu vrstu hrane. Poseban značaj ove GMO svinje se očekuje u okviru biomedicinskih potreba u obezbeđivanju važnih lekova, ali i organa i tkiva za transplantaciju kod čoveka, kada se ispune odgovarajući testovi. Za takva rešenja, za sada, u Evropskoj uniji postoje ograničenja.


UNAPREĐENJE PROIZVODNJE

Poznato je da se iz mleka koze proizvodi lek protiv zgrušavanja krvi, a iz živinskih jaja sredstvo protiv artritisa. Radovi u oblasti svinjarstva usmereni su ka povećanju plodnosti tih jedinki, kao i na genetskim promenama koje dovode do intenziviranja proizvodnje mesa, umesto masti. Koristeći najsavremenije metode genetske modifikacije, kineski i britanski naučnici su uspeli da proizvedu svinju sa ugrađenim genom za bolju regulaciju telesne temperature i time obezbede 24 odsto manje masti od klasične. Računica je jasna. Za dobijanje jednog kilograma mesa treba 1,7 kilograma koncentrata, a za mast gotovo četiri puta više.  
Izuzetni ekonomski efekti uočeni su kod kloniranja krava. U takvim slučajevima postignut je svetski rekord od čak 27 teladi godišnje, kao i količina od 35.000 litara mleka tokom laktacije.
– Iz krava sa predispozicijama za visoku mlečnost vadi se embrion star oko šest nedelja, koji u sebi sadrži oko 1.300 ćelija – kaže prof. dr Vitomir Vidović. – Laserski se razdvajaju po 100 ćelija, koje u sebi sadrže sve potrebne informacije kao da se radi o celom embrionu. Ubacivanjem takvih delova u zdrave krave manje važnih svojstava, dobija se telad sa željenim osobinama.