* Neophodno uvođenje produktivnijih rasa za proizvodnju mesa i mleka, kako bismo postali konkurentniji i na stranim tržištima
 
Prema poslednjem probnom popisu, u Srbiji ima 1.799.814 grla ovaca, što je za 3,7 odsto više nego 2012. godine i predstavlja jedino poboljšanje situacije u našem stočarstvu. Porast je najviše izražen u Vojvodini, gde sada ima 325.558 grla ovaca. Nažalost, pandemija virusa korona je lane potpuno poremetila pozitivne tendencije razvoja ove stočarske proizvodnje. Pečenjare ne rade, jer nema, kao nekada, proslava, praznika, slava i svadbi, a ne rade ni restorani. Mala je i lična potrošnja. Čak i u normalnim uslovima prosečno trošimo samo oko tri kilograma ovog mesa po stanovniku, što je pri dnu evropske lestvice. Otkupna cena jagnjadi pala je na manje od 240 dinara po kilogramu žive vage. Znatno su otežani uslovi i inače skromnog izvoza. Jednostavno, arapske države već odavno imaju vrlo stabilno organizovano tržište, a Kina je daleko i zahteva kvote od jedan do dva miliona grla jagnjadi mesečno. Neki ozbiljniji izvoz grla sa 20 do 25 kilograma, rase il de frans i virtemberg, ide preko luke Bar, na tržište Izraela i drugih država. Preostaju, uglavnom, šanse za plasman u susednim državama. Otkupne cene  za izvoz su povoljne, ali nema kontinuiteta tog plasmana. 
– Ovčarstvo je u ozbiljnoj krizi, kaže prof. dr Ivan Pihler sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Odgajivači opstaju, nažalost, samo zahvaljujući povoljnim kreditnim linijama, državnim subvencijama od 7.000 dinara po umatičenom grlu, podsticaju od  2.000 dinara po tovljeniku predatom klanici ili za izvoz, ali i te isplate ozbiljno kasne. Nema ozbiljnije zarade od prodaje mesa i mleka. Gotovo da se izgubila tradicija držanja ovaca na pašnjacima, kojih je sve manje. Sela se prazne, a malo ljudi je voljno da se bavi poslom čobana, čak i u situaciji kada su nadnice povoljne. Na prostranim pašnjacima Stare planine, pre četiri decenije, paslo je po 40.000 grla, a sada ih ima osam puta manje. Veliki je problem što, nakon ukidanja subvencije za izvoz, Srbija ima samo jednu klanicu sa sertifikatom za izvoz u Evropsku uniju. Tokom poslednje dve decenije došlo je do nagle promene starosne strukture ovčara. Sve je više mladih koji se opredeljuju za štalsko držanje ovaca i za izmenu rasnog sastava u korist plemenitih rasa. Kod njih dominiraju rase il de frans i virtemberg, koje imaju vrlo kvalitetan trup, brzo se tove i imaju visoku plodnost.  
Kod nas u 65%–70% slučajeva dominiraju sjenička pramenka i svrljiška pramenka, kao i melezi ove rase, prvenstveno sa virtembergom. Jedno vreme vrlo popularna bila je rasa romanovska. Ona se brzo širila zbog izrazitih sposobnosti razmnožavanja i brzog stasavanja. U tri godine daje prosečno dva jagnjeta, što je više nego kod drugih rasa, pa obezbeđuje brži priliv subvencija. Nažalost, radi se o sitnoj rasi, mase oko 50 kilograma, sa mesom slabijeg kvaliteta. U Evropi se jedino još koristi kao majčinska rasa za ukrštanje sa ovnovima plemenitih mesnatih rasa, čime se dobija veći broj jagnjadi za klanje.  Romanovska se postepeno napušta nakon stvaranja sintetičkih rasa, koje su joj se približile po plodnosti, ali imaju višestruko kvalitetnije meso. 
Mlečnih rasa ovaca gotovo da nema u našoj sredini. Ovce se muzu, uglavnom za potrebe domaćinstva i manjih količina za plasmnan u seoskom turizmu. Najveći otkupljivač je zrenjaninska Mlekara. Ali ona, od 1.000 do 1.500 ovčara preuzima mleko samo tokom dva-tri meseca u količini oko 3.000 litara dnevno. 
Prema rečima prof. dr Ivana Pihlera, prerada ovčijeg mleka može doneti ozbiljnu zaradu. Ali radi se 365 dana u godini uz znatno zahtevniju tehnologiju, kao i više stručnog posla nego što je slučaj u uzgoju za proizvodnju mesa. Ne samo zbog muže dva puta dnevno, nego postoji i obaveza da se radi u vrlo higijenskim uslovima, u skladu sa zakonskim propisima, što je uz ručnu mužu gotovo nemoguće ostvariti. Do muznih rasa je teško doći, jer postoji velika potražnja za kvalitetnim životinjama. Posebno se traži istočnofrizijska rasa, ali ona ima lošu sposobnost aklimatizacije, pa se, uglavnom, koristi za oplemenjivanje. Sada su najpopularnije asaf i avasi, kao i najproduktivnija britanska mlečna ovca, nastala ukrštanjem velikog broja rasa. Ova ovca može da daje od 700 do 900 litara mleka tokom laktacije od 240 do 300 dana. Mleko ima izuzetnih 7%–7,2% mlečne masti i 4,9%–5,2% proteina. Prosečna plodnost je 2,2 jagnjeta. 
Mlečno ovčarstvo je isplativ posao, jer je cena mleka od 120 do 130 dinara po kilogramu. Nažalost, plasman je nesiguran, posebno u našim uslovima niskog standarda, pa su mnogi dosadašnji pokušaji ostali bez očekivanog uspeha.  Posao bi trebalo da je isplativ i da donosi finansijsku dobit i bez subvencija države, jer se ulaže dosta živog rada. Učešće države bi bilo neophodno u podsticanju mlečnog ovčarstva, uz odgovarajuću organizovanost čitavog posla od štale do potrošača. Naša država sada subvencioniše proizvodnju ovčijeg mleka sa samo sedam dinara po litru, isto kao kod krava, koje daju znatno veće količine mleka. U susednoj Hrvatskoj ovčije i kozije mleko je subvencionisano sa dva puta većim iznosom nego kod kravljeg. Postojeće rase ovaca kod nas bi mogle da daju i 150 litara po grlu, ako bi se ukrštale sa uvoznim mlečnim rasama. Jedan od glavnih problema je što je napravljen ozbiljan jaz između ranijih i sadašnjih generacija ovčara. Izgubljena je tradicija i nekadašnje iskustvo, pa nema neophodnog postepenog razvoja u mlečnom ovčarstvu.  
Branko Krstin
 
RASA ASAF ZA IZVOZ
 
U Južnobačkom okrugu raste broj umatičenih grla ovaca. Najveći broj je rase il de frans, virtermberg, romanovska, salford, i bergamo, dok cigaja postoji samo u nekoliko domaćinstava. Prosečna proizvodnja ovčijeg mesa po stanovniku se kreće samo oko tri kilograma, a potrošnja je ispod jednog kilograma. Izvoz je gotovo simboličan.
– Da bi Srbija postala ozbiljan izvoznik, morala bi da ima oko šest miliona grla, što je trostruko više nego sada, kaže mr Zoran Novaković, savetodavac i selekcioner u stočarstvu PSSS "Novi Sad". – Izraelci tvrde da bi otkupljivali sve proizvedene količine rase asaf. Nažalost, mi je nemamo dovoljno. Država bi morala da uveća subvencije na 12 do 15 dinara po litru mleka i uspostavi dobru organizaciju sve do krajnjeg potrošača. Ukrštanjem rasa il de frans i romanovska dobila bi se rodnost preko dva jagnjeta, dobra plodnost, velik prirast i randman mesa, odgovarajuća prošaranost masnoćama i drugi pozitivni efekti.