* Zainteresovanim gazdinstvima biće podeljeno po 150 pilića ove otporne, visokoproduktivne rase živine
 
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede finansira projekat čijom realizacijom malim gazdinstvima u narednoj godini treba da bude podeljeno oko 33.000 pilića autohtone rase živine banatski gološijan. Cilj je da se ova rasa, koju odlikuje otpornost i mali zahtevi prema uslovima držanja, sačuva a istovremeno da se malim proizvođačima omogući da povećaju prihod na gazdinstvu. Projekat realizuje PSSS "Šabac" preko Državnog saveza živinara Republike Srbije.
– Naš savez, koji okuplja više od 70 udruženja, prikupljaće piliće od proverenih odgajivača, a podela zainteresovanim gazdinstvima ići će preko poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi. Ukupno 22 službe radiće podelu na svojoj teritoriji. Preporučujemo da se gazdinstvima daje oko 150 pilića. Živinu će kasnije moći da umatiče pod kontrolom, a svu umatičenu živinu vlasnici će morati da čuvaju naredne dve godine. Gazdinstva će, zahvaljujući tome, moći da konkurišu za dobijanje podsticaja namenjenih očuvanju biljnih i životinjskih genetičkih resursa u iznosu od 400 dinara po jedinki, objašnjava Radomir Erić, predsednik Saveza živinara Srbije i dodaje da podela treba da počne  nakon Božića.
Dodao je i da je ovo dobra prilika za mala domaćinstva koja imaju dvorište i već se bave poljoprivredom, da dodatno diverzifikuju proizvodnju uzgojem živine. Banatski gološijan, kako je rekao, godišnje može da snese oko 160 jaja, koja se prodaju za najmanje 20 dinara po komadu. Kada se tome doda prihod od prodaje mesa, pilića, subvencije, ali i dobijanje stajnjaka za đubrenje useva, računica je više nego dobra.
Jedno od udruženja koje će isporučivati piliće je "Banatski gološijan" iz Kikinde. Reč je o mladom udruženju iskusnih odgajivača autohtonih rasa koje okuplja osam članova. Oni osim autohtone živine drže i druge autohtone rase životinja, poput ovaca i koza. Treba naglasiti da je rasa banatski gološijan nastala upravo na području Kikinde i Mokrina u 19. veku.
– Ono što je karakteristično za ovu rasu je da je veoma otporna. Dobro podnosi zimu, bez obzira na karakterističan go vrat, jer ima pufnu koja čuva koke od hladnoće. Rasa je pogodna da se drži slobodno u dvorištu, voćnjacima, gde traži insekte i gliste. Time povećava unos proteina, a samim tim i nosivost. Veterinar im nije potreban, a od preparata koke dobijaju jedino prirodni – napravljen od belog luka, kaže Zoran Demić iz Udruženja "Banatski gološijan", odakle će biti isporučeno 5.000 pilića  u okviru projekta.
Demić pozdravlja ovu inicijativu jer će omogućiti da mala gazdinstva uz minimalna ulaganja prihoduju od prodaje sa kućnog praga. Ističe da se slična praksa već sprovodi u Kikindi preko Udruženja odgajivača i ljubitelja rasne živine "Velika Kikinda". Naime, svake godine po 30 domaćinstava u opštini dobije banatske gološijane, ali je važno to što im opština garantuje otkup jaja i plasman viška petlova. Ovo je velika pomoć proizvođačima, jer oni koji drže 50-60 koka mesečno mogu da zarade 15.000 do 20.000 dinara. Demić smatra da bi sličan model trebalo da zaživi i u drugim delovima države, kao i da se podela pilića ograniči samo na mala gazdinstva, kojima će ova pomoć najviše značiti.
Naš sagovornik  ističe i da je u toku projekat Udruženja "Banatski gološijan" u opštini Ražanj. U pitanju je formiranje farme u Ražnju za uzgoj i dohranu pilića banatskog gološijana do uzrasta dva meseca, nakon čega će se deliti gazdinstvima na jugu Srbije. Opština Ražanj će takođe obezbediti plasman jaja sa gazdinstava.
A. Milić
 
NIJE SVAKO GOLOVRATO PILE RASNO
 
Golovrati pilići pojavljuju se povremeno u jatima odgajivača koji drže drugu živinu ali, kako upozorava Zoran Demić, nije svako golovrato pile banatski gološijan. Kako je naveo na stranici posvećenoj ovoj rasi, ona je nastala mutacijom početkom 19. veka, a bila je omiljena rasa na dvoru kralja Aleksandra i kraljice Marije.
Neke od karakteristika koje mora da ima ova rasa su visoka produktivnost jaja i mesa, otpornost na bolesti i veoma dobro podnošenje lošijih uslova držanja. Koka je živahnog temperamenta sa karakterističnim izgledom vrata. Lice joj je bez perja, srednje veličine. Ima lisnatu krestu, crvene, obavezno izražene podbratke. Oči su crvenonarandžaste i živahne. Vrat je dug, snažan, obavezno bez perja, sa karakterističnom pufnom (ružom) u donjem delu vrata. Pufna je bogata perjem, pravilno odsečena, a zimi vezana za grudi. Koke godišnje snesu od 160 do 180 jaja, smeđe boje, težine oko 60 grama.