Mladen Jančić i njegova kćerka Tijana Bratić vlasnici su farme koja je dobitnik prvog sertifikata dobre poljoprivredne prakse. Reč je o porodičnom poslu u kojem učestvuju i Jančićeva supruga, lekar po struci, tri kćerke, koje su završile ili planiraju da upišu fakultet i zet, Tijanin muž, koji je takođe lekar.  
 
Prvi sertifikat Farma dobre poljoprivredne prakse dodeljen je nedavno Reprodukcionom centru "Angus" u Srpskom Krsturu, čiji su vlasnici  Mladen Jančić i Tijana Bratić. Odluku o dodeli sertifikata donelo je udruženje "Agroprofit", a ovoj farmi pripalo je i priznanje za deset godina uspešnog poslovanja.
Reč je o farmi koja je osnovana 2010. godine kada je resorno ministarstvo dozvolilo uzgoj rase angus na teritoriji Srbije, za koju vlasnici kažu da je izuzetno zahvalna i bez nekih posebnih zahteva prema uslovima uzgoja. Najpre je na ovu farmu uvezen manji broj grla, a vremenom njihov broj je rastao, tako da ih trenutno ima oko 500 svih kategorija. Prema rečima vlasnika, kapacitet proizvodnje se verovatno neće više širiti. 
Farma se nalazi na krajnjem severu Vojvodine i prostire se na 21 hektar zemljišta. U vlasništvu je i 100 hektara pašnjaka, a u okolini se nalazi još oko 2.000 hektara koje ova farma koristi uz nadoknadu. Grla su na ispaši veći deo godine, a postoje i tri prostrane štale u kojima životinje borave na dubokoj prostirci. Postupci dohrane, čišćenja i drugih poslova na farmi maksimalno su automatizovani.
Govoreći o razlozima za dodelu priznanja baš ovoj farmi, predsednik komisije dipl. vet. Vlado Grubač istakao je da su precizno analizirani svi segmenti proizvodnje uključujući postojanje pašnjaka, koji su na raspolaganju grlima. Takođe je kao značajno naveo to što farma sama, bez upotrebe veštačkih aditiva, proizvodi hraniva za životinje i to na takav način da je njihova upotreba bezbedna do dve godine nakon proizvodnje. Telad ostaju uz majke 4–6 meseci, na farmi se u potpunosti poštuje Zakon o dobrobiti, a sve to, kako je istakao  Grubač, kvalifikuje ovu farmu da u budućnosti pređe na organski uzgoj i proizvodnju organskog mesa. Sertifikat je dodeljen na period od dve godine.
Sertifikat je vlasniku farme uručio pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Bogićević, koji je tom prilikom istakao rešenost resornog ministarstva da pomogne proizvođačima koji se bave tovom junadi. Doneta je uredba kojom se odobrava subvencija za prodaju tovnih grla u iznosu od 20.000, a to je, kako je rekao Bogićević, uz osnovni podsticaj od 15.000 dinara po grlu nešto čime proizvođači mogu biti zadovoljni.
Vlasnik farme Mladen Jančić kaže da se sa podjednakom pažnjom pristupa svakom segmentu proizvodnje, a jedan od prvih je svakako uvoz kvalitetnih životinja.
– Do sada smo četiri puta uvezli životinje i to iz različitih evropskih zemalja vodeći računa da budu što kvalitetnije i u čistoj rasi. Reč je o životinjama kojima retko kada treba veterinar, lako se tele, a uz kvalitetnu ishranu brzo i dobro napreduju. Hladnoća im ne smeta, jedino ne vole velike vrućine. Trudimo se da im obezbedimo što prirodnije uslove uzgoja, tako da svakodnevno idu na pašu. Naš cilj je da, primenjujući što prirodniji uzgoj, potrošačima obezbedimo najbolji kvalitet mesa, priča Mladen Jančić.
Mladenova kćerka Tijana Bratić, koja je nakon završenog fakulteta sa suprugom nastavila da živi na imanju, kaže da su im u poslu dosta značila iskustva koja su stekli posećujući stočare u inostranstvu. Sve dobro što su videli ugradili su u svoju farmu i dodatno je unapredili, tako da, po Tijaninoj oceni, objekti i način proizvodnje kao u Srpskom Krsturu retko gde mogu da se vide.
Iako, prema rečima vlasnika, poslovanje pomalo opterećuje to što trenutno imaju bikove koji su već prerasli prodajnu težinu, a još uvek su na farmi, rentabilno poslovanje omogućuje prodaja priplodnih junica i mesa. Na dobro poslovanje svakako utiče i to što farma ima potpuno zaokružen ciklus proizvodnje i u svakom momentu raspolaže zalihama hrane dovoljnim za dve godine.
Jančić kaže da je broj grla koji trenutno ima farma dovoljan njegovoj porodici jer taj obim posla mogu da iznesu. Doduše, imaju i tri stalno zaposlena radnika. Ističe da u ataru sela i okolini ima još mnogo neiskorišćenih pašnjaka, pa postoji potencijal za podizanje većeg broja farmi. Navodi i da ima puno mera resornih institucija – Ministarstvo, Sekretarijat, fondovi, koje treba koristiti kako bi se napredovalo u poslu. 
To ujedno može biti poziv svima onima koji se ne boje rada da se oprobaju i u ovoj proizvodnji. Nije lako, upozoravaju vlasnici farme "Angus", koji posluju pod motom "Što ti pre u životu bude teže, pre će ti biti lakše", a zahvaljujući slozi, dogovoru i zalaganju svake godine lestvicu uspeha podižu barem jedan stepen više.
Tekst i foto: A. Milić
 
STARENJEM MESA DO PROFITA
 
Petar Bratić je sa suprugom Tijanom u okviru farme nedavno  pokrenuo firmu "Premium angus", koja se bavi proizvodnjom svežeg i starenog mesa.
– Proces starenja mesa se naziva Dry aging (suvo starenje) i podrazumeva odstojavanje mesa u specijalnim komorama sa kontrolisanim uslovima. To praktično znači da su temperatura i vlažnost vazduha konstantni. U komori se nalazi i UV lampa koja eliminiše neželjene mikroorganizme i himalajska so koja omogućava pravilno zrenje. Dužina zrenja zavisi od zahteva kupaca i može da bude od nekoliko dana do nekoliko meseci. Najčešće je oko mesec dana, priča Bratić, i dodaje da  meso angusa, koje je veoma kvalitetno, strenjem dobija još intenzivniju aromu.
Napominje da starenju može da se podvrgne bilo koje meso, ali se postavlja pitanje isplativosti. Naime, sam proces odvija se u komorama koje su skupe i podiže cenu mesa i po nekoliko puta. Elitni restorani ipak traže upravo angus meso jer je izuzetno kvalitetno i odlikuje ga mramoriranost koja je posebno cenjena u kulinarstvu. Bratić kaže da postoji veliko interesovanje restorana u Subotici, Novom Sadu i Beogradu,  kako za meso iz komora tako i za sveže. Najkvalitetnije je, kaže, ono od životinja težine 600–700 kilograma.