U ovom broju donosimo novosti vezane za sektor govedarstva koje je  objavio Veepro, čuveni holandski centar za uzgoj i selekciju goveda.
 
Krave najveću količinu hrane pojedu rano ujutro ili u drugoj polovini popodneva. Oko podneva uzimanje hrane opada i to je parametar koji stočari treba da imaju na umu, posebno kada se radi o ishrani u letnjim mesecima.
Davanjem hrane kravama rano ujutro podržava se njihovo prirodno ponašanje i stimuliše apetit, pa im treba ponuditi kvalitetna hraniva. Još bolji rezultati postižu se ako se hranjenje obavlja dva puta dnevno, ujutro i kasnije posle podne. Praksa da se krave hrane noću, kako bi se tokom leta izbegle vrućine, nije toliko delotvorna, tvrde holandski stručnjaci.
U slučaju noćne ishrane krave će dolaziti do hranilica, ali će jesti kratko i brzo, što za posledicu ima veću podložnost razvoju metaboličkih bolesti, poput subakutne acidoze buraga.
 
Optimalizovati period zasušenja
 
Krave se u periodu zasušenja nalaze 5-6 sedmica. U tom periodu ne proizvode više od 10 kilograma mleka dnevno. Kako bi se to postiglo, na eksperimentalnoj farmi su prestali sa davanjem koncentrata kravama mesec dana pre početka perioda zasušenja. Sedmicu i po pre početka zasušenja, prebačene su na režim ishrane isključivo senom i vodom. U ovom periodu, uzimale su oko 14 kilograma suve materije dnevno kroz ishranu niskoenergetskim hranivima. Tri sedmice pre teljenja, kravama je ponovo uveden koncentrat u ishranu, u maksimalnoj količini do 2,5 kilograma dnevno.
Interesantno je, takođe, da su sve krave pred teljenjem bile podvrgnute i takozvanim prenatalnim vežbama. Utvrđeno je, naime, da su životinje koje se više kreću i šetaju zdravije.
Neposredno nakon teljenja kravama je udvostručena količina energetskih i proteinskih hraniva. Na ovaj način se osigurava dobar početak laktacije, ali i to da krave lakše ostanu steone naredni put. Ovakav režim ishrane posebno je važan kod starijih krava.
 
Kvalitetna ishrana teladi se isplati
 
Utvrđeno je da telad koja brže napreduju kasnije daju više mleka i veća je verovatnoća da će ostvariti brojnije laktacije.
Tokom jednog istraživanja, koje je uključilo 86 teladi, ispitivani su efekti njihove različite ishrane. Telad su podeljena u dve grupe. Prvoj je davano četiri litra zamene za mleko, dok su telad u drugoj grupi dobijala osam litara. Telad koja su bolje hranjena, prvi put su se otelila 23 dana ranije u odnosu na onu iz grupe koja je slabije hranjena. Bolje hranjene jedinke su tokom prve i druge laktacije dnevno davale u proseku za kilogram mleka više u odnosu na one iz druge grupe. Takođe, pokazale su dobre rezultate i kada je u pitanju izlučivanje iz proizvodnje. Treću  laktaciju imalo je 23 teleta iz ove grupe, a samo 16 iz druge.
Ovo istraživanje pokazuje da, osim dobre genetike, veliku ulogu u produktivnosti igraju  ishrana i menadžment.
 
A. Milić