* Jedna od najvažnijih odluka je da farma isključivo koristi  "seksirano seme", odnosno seme sa opedeljenim polom
 
Oblast pod stepama u sverozapadnom Kazahstanu poznata je po vrlo surovim i dugim zimama. Možda je baš zbog toga farma mlečnih krava, koja se nalazi na auto-putu koji povezuje grad Aktobe sa Orenburgom u Rusiji, i dobila ime "Ice" – led!
Razvoj ove farme počeo je pre osam godina, kada je na čelo tima došao veterinar Armen, koji je svoje znanje sticao u Uzbekistanu, Izraelu, SAD i Rusiji. Tada je farma od 1.000 muznih krava proizvodila  jedva nešto više od 4.000 kilograma mleka po grlu, u standardnoj laktaciji. Prošle godine srednja mlečnost je dostigala 10.600 kilograma mleka sa 3,8 odsto mlečne masti, i  3,3 odsto proteina. Farma se posebno ponosi činjenicom da se u stadu nalazi čak sedam grla koja su do sada proizvela više od 100.000 kilograma i, "uprkos godinama", odrađuju još jednu laktaciju! Posebno mesto između ovih sedam grla zauzima krava koja samo jednom nije ostala steona nakon prvog osemenjavanja, pa je moralo da usledi i drugo. 
Kako se zapravo desio ovaj preporod, i to u oblasti koja ima samo 150 milimetara padavina godišnje? Osim oskudnih padavina, kvalitet zemlje koja sadrži samo 0,02 odsto humusa  bio je drugi veliki problem. U to vreme, farma koja ima 8.000 hektara obradivih površina morala je da nabavlja kabastu stočnu hranu na lokalnom tržištu, ili  čak i iz Rusije. Do danas se prepričava događaj kada su uzorci zemljišta poslati na analizu u Austriju, a stigao je odgovor da oni sa "građevinskim peskom nemaju ništa",  te mole da im se pošalju uzorci  sa polja koje farma koristi!
 
Najvažnije je odrediti prioritete i poštovati ih
 
Odmah po svom dolasku na farmu, dr Armen, opštepoznat samo po imenu,  postavio je nekoliko ciljeva: obezbeđivanje uslova za proizvodnju kvalitetne stočne hrane, podizanje genetskog potencijala stada, organizovanje pouzdanog praćenja, sakupljanje i analiza proizvodnih podataka, eliminisanje svih nedostataka koji se odnose na način držanja životinja i permanentan rad na podizanju nivoa znanja zaposlenih.
I tako, malo-pomalo usledio je preporod, koji je zasnovan na precizno odabranim prioritetima, efikasnim investicijama i merljivim rezultatima. 
U cilju proizvodnje kvalitetne stočne hrane, investirano je u sisteme za zalivanje, te tako danas, sa 1.760 hektara koji su pod zalivnim sistemom, farma uspeva da obezbedi svu potrebnu kabastu hranu, a dobar deo (seno lucerke)  proda se na tržištu. Navodnjavanjem je rešeno nekoliko problema, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta hrane. Tako, na primer, sadržaj proteina u senu lucerke varira od 17 do 21 odsto, u zavisnosti od otkosa, kojih u sezoni ima četiri. Tako nešto nije bilo moguće pre samo par godina. Uporedo s razvijanjem sistema za navodnjavanje, farma je prešla na sistem "minimalne obrade" polja,  poznatiji kao "zero tillage" ili "no-till farming", uz naglašenu ulogu stajnjaka, kao organskog supstrata, koji je neophodan za poboljšanje strukture i sastava  obradivih zemljišta. 
Ono što farmu čini jedinstvenom, možda i u svetu, jeste odluka koja je donesena pre četiri godine, od kada se isključivo koristi seksirano seme, odnosno seme sa opredeljenim polom, za osemenjavanja svih ženskih grla na farmi, bez obzira na uzrast ili broj laktacija. Zahvaljujući ovoj mudroj odluci, zasnovanoj na vrlo jednostavnoj i potvrđenoj matematici, farma proizvodi vrhunski priplodni materijal za sebe, ali i za tržišta Kazahstana i Rusije. Rezultati koji se postižu u osemenjavanju izraženi u broju doza semena (po potvrđenoj steonosti) za poslednje četiri godine od 1,8 govore dovoljno sami za sebe. 
Tokom tog vremena, na farmi se otelilo 88 odsto ženske i 12 odsto muške teladi. Iako se radi o holštajn rasi, muška telad odlaze u tov, i sa 14 meseci uzrasta se isporučuju tržištu. Prošle godine prvi put je korišćeno, doduše u manjem obimu, seme belgijskog plavog govečeta, a od ove godine će se pridružiti i rasa britanskog plavog. Rezultati ukrštanja su u skladu sa iskustvima iz sveta, gde se primenjuje ovakva praksa. U Evropskoj uniji je sa britanskim plavim govečetom poslednjih godina napravljena ekspanzija u proizvodnji goveđeg mesa, vrlo konkurentnog po kvalitetu, ali i po ceni koštanja, što je od izuzetne važnosti za povećanje profitabilnosti mlečnih farmi. Opredeljenje za seksirano seme praćeno je i pažljivim izborom kvaliteta priplodnjaka, gde je osnovni kriterijum "net merit index - $NM", koji je pokazatelj efikasnosti i ekonomičnosti proizvodnje mleka. 
 
Analiza poslovanja po izraelskom, dizajn po holandskom metodu
 
Za praćenje, sakupljanje i analizu podataka zadužen je program razvijen u Izraelu, dobro poznat progresivnim gazdinstvima širom sveta. Na nivou farme, program prati rad izmuzišta, protokole osemenjavanja, zatim proizvodne parametre po svakom grlu, brine se o kvalitetu mleka, zdravstvenom stanju životinja, kretanju i identifikaciji svih grla na farmi, zatim daje prognoze koje se odnose na optimalizaciju proizvodnje i slično. Iz mnoštva analiza, posebno se s praktične tačke gledišta izdvaja mogućnost da se gotovo nepogrešivo odredi vreme osemenjavanja, ili otkrije grlo koje može imati problem sa zdravljem mlečne žlezde, čak 20 dana pre kliničke slike tipične za mastitis. Svi oni koji se bave proizvodnjom mleka, veoma dobro znaju šta ova dva parametra (reprodukcija i zdravlje vimena) znače za profitabilnost proizvodnje. 
Sama farma je delo holandskih dizajnera. Pravljena je po najvišim standardima koji se odnose na dobrobit životinja, i u skladu sa zahtevima intenzivne proizvodnje. U tom smislu, ventilaciji i osvetljenju je posvećena posebna pažnja, i to se pokazalo kao vrlo isplativo ulaganje. 
Na početku priče o farmi rekli smo da ime koje nosi – "Ice" – u prevodu sa  engleskog znači led. Možda pomalo simbolično, ali svojim rezultatima, na postsovjetskoj teritoriji, farma "Ice" je probila led, i pokazala da se svetski rezultati mogu ostvariti na ovim geografskim širinama, i u vrlo "negostoljubivim" uslovima ove tradicionalno veoma otvorene i gostoljubive zemlje.
Tekst i foto: 
Dipl. inž. Boris Berisavljević
 
SVI RADE SVE, NAGRAĐIVANjE NA OSNOVU USPEHA POSLOVANJA
 
Organizacija posla, kao i profil zaposlenih na farmi su, takođe, nešto što se ne sreće svaki dan. Osim dva diplomirana veterinara, nijedan od zaposlenih, pre nego što je došao na imanje, nije imao iskustva u proizvodnji mleka ili proizvodnji kabaste stočne hrane.
Svoje znanje sticali su tokom rada, a kasnije su to iskustvo dopunili diplomama iz lokalnih ili škola koje se nalaze (Poljoprivredno-veterinarski fakultet Orenburg) u Ruskoj Federaciji. Poslovna filozofija farme je zasnovana na primeni visokih tehnologija i samoinicijativi zaposlenih. Baš zbog toga svi rade sve pa, iako postoji zvanična sistematizacija radnih mesta, često se uloge menjaju. Ideja je da se odgovornost svih zaposlenih izmeri na osnovu uspeha ostvarenog u proizvodnji mleka. Čak su i plate zaposlenih, kao i njihove premije –  izjednačene. Na taj način, timski rad i komunikacija na svim nivoima farme obezbeđuju kvalitet urađenog posla. Da bi farma išla u korak sa vremenom, i bila konkurento sposobna, odlučeno je da se svake godine iz budžeta odvoje sredstva za usavršavanja ne manje od tri stručnjaka. Destinacije na koje odlaze zaposleni (od tri do šest meseci) uglavnom su farme ili naučno-obrazovne ustanove u SAD, Izraelu, Nemačkoj i Rusiji.