*  Prošle godine su ovčari u Rusiji ostvarili rekordnu zaradu od izvoza vune, mesa i živih životinja, a slična situacija je i u drugim državama
 
Poslednjih dana avgusta u Kazahstanu u Almati održan je Drugi kongres ovčara Kazahstana, na kome su učestvovali i predavači iz zemalja centralne Azije, Rusije, Australije, Velike Britanije i Kanade. Više od 300 učesnika imalo je priliku da se informiše o trenutnom stanju i perspektivama ovčarstva u regionu, koji je vekovima bio poznat po veoma razvijenom stočarstvu. 
Na ovim prostorima postoji nekoliko desetina rasa, među kojima je i najkrupnija rasa ovaca na svetu hissar. Ovnovi ove rase dostižu živu masu od 140 kilograma, a jagnjad sa šest meseci ima 50-60 kilograma. Na prigodnoj izložbi prikazane su fotografije iz 1930. godine na kojima se nalaze grupe ovnova ove rase težine 196-198 kilograma.
Nakon raspada SSSR-a, sve zemlje, kao i sama Rusija, pretrpele su velike gubitke u ovčarskoj industriji i mnogo farmi je nestalo tokom perioda tranzicije. Kazahstan je tokom protekle dve decenije izgubio više od polovine svojih stada. Od oko 40.000.000 grla koliko ih je bilo krajem osamdesetih, ostalo je nešto manje od 18.000.000, s tendencijom daljeg pada. U Rusiji se populacija ovaca od preko 50.000.000 spustila na 12,5, ali zahvaljujući preduzetim merama i uloženim sredstvima, broj ovaca stalno raste i danas Rusija ima preko 23.000.000 grla. Treba spomenuti i primer Australije, koja je sa 160.000.000 spala na 65.000.000, da bi sada taj broj počeo da raste, ali uz znatno izmenjenu rasnu strukturu. 
Upravo su ove dve zemlje - Rusija i Australija, uzete za primer kako je moguće obnoviti stočarsku proizvodnju. Da se trud isplati, pokazala je prošla godina, koja je bila "zlatna" za ovčare u Rusiji. Zarada od izvoza vune, mesa i živih životinja dostigla je rekordne cifre za poslednjih 20 i više godina. Kazahstan, kao domaćin skupa, izneo je svoje pozitivno iskustvo, koje je bazirano na stvaranju uslova za život i rad ovčara na prostranim pašnjacima ove zemlje. Pošlo se od toga da se moraju obezbediti svi neophodni uslovi za život porodica. Tako su, između ostalog, i programi obrazovanja na daljinu našli svoje mesto u strategiji razvoja stočarstva, odnosno ovčarstva. 
 
Trend su genomska selekcija i nove rase
 
Treba napomenuti da su kao glavni problemi ovčarstva istaknuti nedovoljan rad na unapređenju genetskog potencijala rasa, manjak specijalizovanih rasa, nedostatak kadrova i nedovoljno organizovan otkup mesa i vune, kao i skromna proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda. S druge strane, sve države su jasno opredeljene i imaju ili su u procesu donošenja dugoročnih programa, strategija i buxeta, u cilju podizanja nivoa i efektivnosti proizvodnje. Najdalje je u tome otišla Rusija, gde se izuzetno mnogo radi na uvođenju genomske selekcije, standardizacije proizvoda i korišćenju novih rasa. Primera radi, iz Australije je uvezeno na hiljade grla rasa dorper i australijske bele, od kojih se ova druga veoma brzo širi svetom zbog svojih dobrih karakteristika. Tokom rada kongresa nije propuštena prilika da se pomenu lokalne rase i njihov značaj, ali i da se naglasi da treba ići u korak s vremenom i zahtevima tržišta. Sa setom su se odgajivači karakul ovaca sećali vremena kada su za jednu kožicu dobijali ekvivalent od 12 do 15 grama zlata, no danas toj rasi u nekim zemljama preti potpuno izumiranje.
Značaj malih preživara (koze i ovce) izuzetno je veliki za centralnu Aziju i južne delove Rusije. Wihova prilagođenost i sposobnost da efikasno koriste prirodne resurse (voda, hrana) i pretvaraju ih u  animalni protein superiorna je u odnosu na druge farmske životinje. Tako i sa stanovišta i ishrane ljudi i biznisa ovčarstvo ima prespektivu. Direktne investicije u ovu granu stočarstva rastu iz godine u godinu, a ostvareni rezultati su ohrabrujući. Uopšte, prostora za rast ima dosta i primera radi, iz grupe zemalja unutar takozvane Carinske unije jedino Belorusija ima viškove hrane, a sve ostale zemlje su još uvek uvoznice prehrambenih proizvoda. Samo Ruska Federacija je prošle godine izdvojila 30 milijardi dolara za uvoz hrane, od čega gotovo pet milijardi za uvoz mesa.
 
Fokus na proizvodnji mesa
 
Kongres je bio prilika da se ovčarima regiona ukaže na moguće pravce razvoja. Proizvođačima vune je zbog još uvek nestabilnog tržišta preporučeno da promene rasni sastav i tako preusmere svoj fokus na proizvodnju mesa. Uz to, problem radne snage i iskustva koje je potrebno za šišanje ovaca se rešava na jednostavan način. Farme koje su se ipak opredelile za proizvodnju vune treba da primene tehnologije kojima se dobijaju vrlo korisni  nusproizvodi  tokom pranja vune i tako sebi obezbede dodatni prihod. Ovo je naročito važno za Kirgistan, gde ima dosta farmi koje proizvode vunu, popularnu u domaćoj tekstilnoj industriji, koja je uglavnom uspela da sačuva i unapredi svoje prerađivačke resurse. S druge strane, proizvođačima mesa, mleka i mlečnih proizvoda je savetovano da maksimalno standardizuju proizvodnju i posvete se razvoju prepoznatljivih brendova kako bi povećali konkurentnost i obezbedili dugoročne pozicije na tržištu. 
Ono bez čega jednostavno nema daljeg napretka jeste sistematizovanje rada na odgajivačkim programima i uvođenje genomske selekcije kao najsvaremenije, najsiplativije i najpouzdanije mere. Da  podsetimo da su još 2009. godine Novi Zeland, Francuska i Australija počele da koriste genomsku selekciju. Trenutno Ruska Federacija velikim koracima ide napred. Istankut je primer koji se odnosi na proizvodnju vune (Institut u Stavropolju), gde je zahvaljujući genomskoj selekciji finoća vune poboljšana za četiri mikrona i to je ostvareno već u sledećoj  generaciji selekcionisanih ovaca. 
Žalosno je da naučna i stručna javnost u Srbiji, kao i sami farmeri ne čine mnogo na uvođenju genomske selekcije u odgajivačke programe u stočarstvu. Čak postoje i smetnje u zakonu kojim se reguliše uvoz genomsko ocenjenih priplodnjaka, što direktno utiče na smanjenje konkurentske sposobnosti naših stočara. 
 
Tekst i foto:
dipl. inž. Boris Berisavljević