* Oko 20 poljoprivrednih stručnih službi predstavilo turistički potencijal kraja iz kojeg dolaze

 

Banja Vrujci ima izuzetno razvijenu turističku ponudu. Nalazi se u blizini Mionice, na severnom podnožju planine Suvobor. Za brojne turiste to je sve interesantnija lokacija zbog šest izvora mineralne vode i lekovitog blata. Ove godine bila je domaćin Sajma seoskog turizma, koji je pod nazivom "Selo je naš zavičaj" održan 26. juna. Pokrovitelji Sajma bili su Opština Mionica i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Sektor za ruralni razvoj, a medijski su ga podržali list "Poljoprivrednik" i TV emisija "Znanje imanje". 

Manifestacija je organizovana kako bi se pospešio seoski turizam u ruralnim područjima, ali i da se javnosti predstave turistički potencijali Srbije. Veliku ulogu u tome imaju PSSS, koje organizaciono i kadrovski predstavljaju značajan i važan činilac u unapređenju i razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina, ali i jačanju seoskog turizma.

Bila je to prilika da oko 20 poljoprivrednih stručnih službi iz Požarevca, Knjaževca, Pirota, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Niša, Valjeva, Prokuplja, Leskovca, Vranja, Loznice, Užica, Čačka, Jagodine, Kragujevca, Negotina, Zaječara, Šapca i Smedreva predstavi turistički potencijal svog kraja.

 

 

BEOGRAD

 

Bogata ponuda

 

* Svoje proizvode predstavila brojna udruženja

 

Milica Janković, direktor PSSS "Beograd", naglasila  je da se prvi put  ova služba predstavila pod ovim imenom od kako je  prošle godine nastala  spajanjem stručnih službi "Mladenovac" i "Padinska Skela". Novo ime obavezuje jer predstavljaju 17 opština s teritorije grada Beograda. Delatnost poljoprivredne stručne službe je koncentrisana više na opštine s ruralnog oboda.

Područje koje pokriva ova služba je raznoliko, te nije bilo lako odabrati proizvode kojima će se predstaviti na ovom sajmu.  Izbor je pao na udruženja koja su aktivna na ovoj teritiriji. Učesnici Sajma mogli su da se uvere u kvalitet proizvoda iz vinarija i destilerija. Izloženi su proizvodi Udruženja Etno-art iz Ovče, kolači, sokovi, liker od višnje.

Stigli su i proizvodi iz  podavalskih sela  – čajevi, melemi, likeri, slatka. Bilo je i proizvoda mlekare "Granice" iz Mladenovca,  ali i čvaraka, zatim vino mlade vinarije iz Koraćice. Učestvovalo je i  Etno-selo "Amerić", s mezetlucima i pitama savijačama pripremljnim na tradicionalan način, ispečenim u šporetu na drva. Ova raznolika ponuda govori o bogatstvu i velikim mogućnostima  ovog područja.

– Među poljoprivrednim gazdinstvima postoji interesovanje za bavljenje seoskim turizmom, ali treba još raditi na promociji i edukaciji,  kako da apliciraju  za podsticajna  sredstva da bi to i realizovali, istakla je Milica Janković.

 

 

KOSOVSKA MITROVICA

 

Verni tradicionalnoj proizvodnji

 

* Dominirali proizvodi od heljde iz slanog i slatkog programa, kao i domaća proja s vodom

 

Ljiljana Gvozdić, direktor PSSS "Kosovska Mitrovica", kaže da se područje  Kosova i Metohije odlikuje netaknutom prirodom, a hrana koja se nudi turistima proizvodi se na tradicionalan način. Svako poljoprivredno  domaćinstvo na kućnom pragu zainteresovanom turisti može da ponudi svoje proizvode – povrće, voće. Iako je  u proizvodnji hemijska zaštita minimalno zastupljena,  proizvodnja nije organska.

– Stočari se uspešno bave preradom mlečnih proizvoda, ali domaće gajeno grlo nije umatičeno, što predstavlja problem, ističe Ljiljana Gvozdić.

Prirodne lepote, banje, manastiri privlače turiste. Etno-selo "Zavičaj" jedino ima zaokruženu ugostiteljsku ponudu i smeštajne kapacitete. Među seoskim domaćinstvima postoji interesovanje za bavljenje turizmom, ali su neophodna početna sredstva za ulaganja koja, nažalost, domaćini nemaju. Na ovom terenu ima domaćinstava koja su počela da se bave ovom delatnošću, ali ne u potpunosti. Gostima mogu da pruže ili samo hranu ili samo smeštaj. 

Na sajamskom štandu predstavljeni su tradicionalni proizvodi od heljde, iz slanog i slatkog programa. Zatim domaća proja s vodom, med, zimnica, sokovi, domaća pića – vino i rakija. Bilo je i sušenog gajenog voća i povrća, ali i sušenih divljih jabuka i pečuraka, kao i domaćeg sapuna i melema. Nisu izostali ni mlečni proizvodi – sušeni sir, običan sir i običan kajmak.

 

 

KNJAŽEVAC

 

Ekspanzija seoskog turizma

 

* U okolini Knjaževca seoskim turizmom bavi se 16 naselja

 

Na teritoriji rada PSSS "Poljoservis" Knjaževac, a to su opštine Knjaževac i Sokobanja,  zahvaljujući podsticajima države i sredstvima iz IPARD programa beleži se porast poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom.

 Dipl. inž. Valentina Aleksić, stručnjak ove službe, predstavila je tradicionalne proizvode ovog kraja za koje su zainteresovani turisti. Uglavnom su to organski proizvodi – organski med, sušeni paradajz u ulju, ali i zimnica pripremljena na tradicionalan način. Takođe, najavila je da Udruženje povrtara "Ukus prirode" planira  da pokrene proizvodnju začinskog i aromatičnog bilja.

 Ovo je inače voćarski kraj. Poznat je po proizvodnji višanja, a širi se i proizvodnja šljiva, dunja, kupina, malina, grožđa, pa su predstavljena i vina s geografskim poreklom, ali i kupinovo vino.

– Knjaževac se može pohvaliti da se 16 okolnih  naselja bavi seoskim turizmom, a u ponudi je oko 300 ležaja, naglasila je Valentina Aleksić. 

Gosti mogu da uživaju u domaćim kuvanim jelima pripremljenim na tradicionalan način, zatim zimnici bez konzervansa, svežem povrću, voću. Takođe, mogu da se uključe u dnevne aktivnosti, ili da sakupljaju samonikle plodove u šumi. Neizostavna ponuda domaćica sa Stare planine je tradicionalan proizvod "belmuž", kao i razne vrste sireva. 

Da bi boravak bio interesantniji, održavaju se  i brojne turističke manifestacije, ali se pruža i mogućnost turistima da  uživaju u zimskim sportovima. Stara planina je pravi dragulj, a turisti mogu da posete i 14  izvorišta pitke vode. Svaka lokacija  je  zanimljiva na svoj način, što samo potvrđuje da je turizam ovde u ekspanziji.

 

 

NOVI PAZAR

 

Podižu se i malinjaci

 

* Kraj je uglavnom stočarski, dominiraju autohtone rase – bivo, buša i balkanski konj

 

Mihal Asanović, direktor PSSS "Novi Pazar", kaže da se delatnost ove službe odvija na području opština Novog Pazara, Tutina, Sjenice, koje  imaju veliki potencijal za razvoj seoskog turizma, prvenstveno prirodne lepote i brojne kulturno-istorijske spomenike. Novi Pazar se nalazi na raskrsnici istoka i zapada, te se mogu videti spomenici koji su pod UNESCO zaštitom.

Peštarska visoravan se naslanja na Novi Pazar. Dominiraju pašnjaci na kojima se uglavnom gaje autohtone rase – bivo, buša i balkanski konj.

– Ovčarstvo je u ekspanziji, pogotovo otkad Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva subvencioniše ovu granu. Ovčari za umatičeno grlo dobijaju 7.000 dinara, a za kravu 25.000 dinara. Zahvaljujući ovoj meri, povećan je stočni fond na ovom području, kaže Asanović.

 Među žiteljima sela ima mladih i dosta njih se vraća na roditeljsko ognjište. Željni su da se oprobaju i u nekoj novoj proizvodnji. Gajenje maline ovde je bila nepoznanica. Uz pilot projekat i stručne savete – uspelo se. Tako je 50-60 gazdinstava podiglo zasade na po 50 ari, a  već se podižu i hladnjače.

 Dosta se ulaže i u razvoj seoskog turizma. Adaptiraju se kuće, brvnare, pogotovo oko reke Uvac i na Sjeničko-Peštarskoj visoravni. Poljoprivrednici su zainteresovani za Meru 7 u okviru IPARD programa koja se odnosi na seoski turizam. U poslednjih pet godina ovde je podignuto i sedam novih hotela.

Učesnicima Sajma ova služba je prezentovala nadaleko čuvene  novopazarske mantije, kao i zeljanicu – pitu od domaćeg zelja i sira.

 

 

KRAGUJEVAC

 

Neguju se i tradicionalne igre

 

* Sve je aktuelniji jednodnevni boravak organizovanih grupa na seoskim gazdinstvima

 

Kolevka seoskog turizma svakako je Šumadijski region. Počelo je u Kniću, a vrlo brzo su i opštine Topola i Oplenac shvatile  da imaju šta da ponude  i da mogu da  se bave seoskim turizmom, kaže dipl. inž. Lidija Vulović, stručnjak PSSS "Kragujevac".

Istakla je da je poslednjih godina na ovom području aktuelan jednodnevni seoski turizam. Domaćini, u saradnji s turističkim organizacijama, primaju organizovane grupe na jedan dan. Tokom boravka turistima su obezbeđena dva ili tri obroka, a dan im prođe aktivno. Obično su angažovani u aktuelnim seoskim poslovima, berbi voća, povrća ili preradi. Neguju se i tradicionalne seoske igre poput komišanja, krckanja oraha, podstičući tako takmičarski duh među njima.

– Primetno je da se gosti koji jednom dođu vraćaju ponovo na to gazdinstvo. Osim iz Srbije, česti su i gosti iz Slovenije i Austrije, ističe Lidija Vulović.

Pomoć preduzetnicima stiže preko mera podrške Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i grada Kragujevca, koji podstiče razvoj seoskog turizma, a u prvoj polovini septembra organizuje i Sajam seoskog turizma. 

Tradicionalna  šumadijska jela predstavljena su na  Sajmu u Vrujcima. U ponudi je bilo predjelo – šumadijski kajmak, pršuta, slanina, zatim glavno  jelo pečenje, preko priloga od testa, do dezerta: kiflice, pite, ono čime svaka šumadijska domaćica ponudi svog gosta.

 

 

LOZNICA

 

Jadarski čvarak i još štošta

 

* Organskih proizvođača nema puno, a u ponudi dominira organska malina

 

PSSS "Poljosavet" Loznica pokriva grad Loznicu, opštine Krupanj, Ljuboviju i Mali Zvornik. Dipl. inž. Milenko Đurić, stručnjak ove službe, kaže da su to opštine koje inače imaju jak turistički potencijal. Drina povezuje  opštine koje su uz reku, pa samim tim pruža velike mogućnosti za razvoj turizma ovog kraja. Takođe, obeležene planinarske i biciklističke staze privlače mnoge avanturiste.

Nisu samo prirodne lepote i brojne kulturne znamenitosti ono što ovaj kraj nudi. Brojna poljoprivredna gazdinstva uključila su se u ruralni turizam.  Edukacija zainteresovanih domaćinstava počela je 2005, da bi već  2008. bilo i  kategorisanih objekata. Put ka ispunjenju svih zahteva koje postavlja ruralni turizam je  dug i težak i traje  više od deset godina.  Veliki uspeh je Etno-selo u Vrhpolju, blizu Ljubovije. 

– Mnoga poljoprivredna gazdinstva koja se bave konvencionalnom proizvodnjom našla su svoj interes u prodaji proizvoda turistima na kućnom pragu, kaže Đurić, uz napomenu da organskih proizvođača nema puno, a u ponudi  dominira organska malina. 

Na ovom etno-sajmu iz bogate gastronomske ponude podrinjskog kraja  predstavljen je "jadarski čvarak", dimljeni sir, domaća lepinja, med iz Ljubovije i  voda "Tronoša".

 

 

VRANJE

 

Ruralni turizam na početku