* Potrebno je ekonomski osnažiti gazdinstva, poboljšati ifrastrukturu, osigurati zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i drugo, kako bi ljudi ostali da žive i rade na selu, smatra resorni ministar 
* Najavljena je izrada strategije o selu kojom će biti definisani pravci strateškog razvoja
 
Nova Vlada Republike Srbije, koja je formirana krajem oktobra, bogatija je za Ministarstvo za brigu o selu, na čelu sa Milanom Krkobabićem, nekadašnjim ministrom bez portfelja i jedanim od inicijatora projekta "500 zadruga u 500 sela". Ovo Ministarstvo ima velike planove o pitanju podrške razvoju sela i stvaranju uslova da mladi ostanu da žive u ruralnim sredinama. O planiranim aktivnostima i ciljevima rada Ministarstva razgovarali smo sa resornim ministrom.
Srbija je dobila Ministarstvo za brigu o selu, s vama na čelu. Šta će biti osnovni ciljevi rada ovog ministarstva?
– Selo je rodno mesto Republike Srbije. Danas u selima Srbije živi blizu tri miliona ljudi – proizvođača hrane, zanatlija, ugostiteljskih i turističkih preduzetnika. Seljani su uvek bili najjači oslonac našeg društva, kako u ratovima tako i danas u vreme epidemije virusa korona, kada neometano snabdevaju hranom gradske pijace. Kao takvi – zaslužuju poštovanje. S druge strane, svedoci smo da se godinama priča o tome kako sela nestaju. I tačno je, danas imamo oko 1.200 sela koja su u nestajanju. O tom problemu se često priča, ali se malo toga preduzima. Ministarstvo za brigu o selu je osnovano s ciljem da se poboljša kvalitet života seljana, da osnažimo ekonomski potencijal gazdinstva, odnosno da se domaćinima obezbede redovni i sigurni prihodi koji će biti motiv da ostanu da žive, rade i zasnivaju porodice u selima širom Srbije, kaže Krkobabić.
Nedavno je svečano promovisan Nacionalni program za preporod sela Srbije, čiji su autori članovi  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije kojim vi predsedavate. Da li ovaj dokument predstavlja osnovu za rad novoformiranog Ministarstva?
– Zajedno sa akademikom Draganom Škorićem, predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, predvodim Nacionalni tim za preporod sela Srbije koga čine vrhunski stručnjaci iz različitih oblasti kao što su poljoprivreda, agroekonomija, infrastruktura, zdavstvo, obrazovanje, kultura, sport… Posle nešto više od godinu dana od osnivanja, 13. juna 2019, Nacionalni tim za preporod sela Srbije je priredio kapitalno delo "Nacionalni program za preporod sela Srbije", koje je veoma važno polazište za aktivnosti Ministarstva za brigu o selu. 
Inicijator ste projekta "500 zadruga u 500 sela". Kako ste zadovoljni do sada ostvarenim rezultatima i da li će se sa realizacijom projekta nastaviti u budućnosti?
– Moram da kažem da sam i više nego zadovoljan postignutim rezultatima projekta "500 zadruga u 500 sela". Za tri godine osnovano je 777 zadruga, a novčano smo pomogli 152 zadruge. Boljitak je doživelo nekoliko desetina hiljada članova porodica zadrugara i kooperanata. Statistički podaci govore mnogo. Još slikovitije rezultate projekta "500 zadruga u 500 sela" ilustruje primer zadruge u Gadžinom Hanu "Zaplanjski zasad", koja je broj kooperanata sa početnih 25 povećala na 75, dakle još 50 porodica trajno je rešilo pitanje svoje egzistencije, a njen godišnji prihod je, nakon realizacije projekta, sa početnih dva miliona porastao na osam miliona dinara. Takođe još jedan primer dobre prakse je zadruga "Alfa farm" iz Badovinaca, koja je pre realizacije projekta "500 zadruga u 500 sela" imala 46 kooperanata, 4.000 tovnih svinja i 50 krmača,  a danas ima čak 100 kooperanata, tovi 6.000 svinja i drži 100 krmača. Godišnji prihod ove zadruge je od početka realizacije projekta do danas utrostručen i iznosi 250 miliona dinara. Ovo su samo neki od mnogih primera, a interesovanje za ovaj projekat ne jenjava i zato smo odlučili da nastavimo da pomažemo zadruge. Osim zemljoradničkih zadruga koje su bile prioritet, prvi put ćemo podržati turističke, socijalne i zanatske zadruge.
Koji će biti prvi koraci u radu Ministarstva?
– Jedan od prvih zadataka Ministarstva je uspostavljanje zakonodavnog okvira. Definisaćemo pravce strateškog razvoja, da bismo krenuli u izradu ozbiljne strategije o selu. Posebnu pažnju ćemo posvetiti izvorima sigurnih i redovnih prihoda poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama, starim i novim zanatima, seoskom turizmu. Zatim, infrastrukturi: putnoj mreži ‒ lokalnim i atarskim putevima, kanalizacionoj, vodovodnoj i elektromreži i danas nezaobilaznoj internet mreži. U okviru društvene nadgradnje u centru pažnje će biti primarna zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura i sportske aktivnosti. Nastojaćemo da očuvamo i unapređujemo prepoznatljive kulturne manifestacije i da ih stavimo u funkciju razvoja seoskog turizma.  Obnovićemo domove kulture ili zadružne domove, od kojih ćemo napraviti multifunkcionalne objekte sa svim neophodnim sadržajima, poput scene za predstave i priredbe kulturno-umetničkih društava, zdravstvene i stomatološke ambulante, apoteke, pošte i, pre svega, prostorije u kojima će se okupljati i družiti i stari i mladi. 
Koliku budžetsku podršku očekuje Ministarstvo za brigu o selu? 
– Budući projekti Ministarstva za brigu o selu imaće uporište u budžetu Republike Srbije, za šta je opredeljeno 1.262.000.000 dinara, a mi ćemo se u svom delovanju oslanjati i na Investicioni plan "Srbija 2025", koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić. Investicionim planom je predviđeno pet milijardi evra za putnu infrastrukturu, čime bi se rekonstruisalo 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, biće izdvojeno tri milijarde evra. Dodatnih 300 miliona evra, mimo budžeta, biće uloženo u poljoprivredu – za navodnjavanje 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona, za nabavku traktora 50 miliona evra, objašnjava način finansiranja predviđenih aktivnosti ministar za brigu o selu Milan Krkobabić poželevši domaćinima da Novu godinu dočekaju zdravi, u krugu svoje porodice.   
A. Milić
 
MLADIMA DO 50 HEKTARA NA BESPLATNO KORIŠĆENjE
 
U fokusu pažnje, kako je najavio Milan Krkobabić, biće mladi bračni parovi, mladi poljoprivrednici koji žele da zasnivaju porodice na selu.
– Njima treba obezbediti redovne i sigurne prihode, zato smo odlučili da ih podržimo: najpre sa mogućnošću osamostaljivanja, time što ćemo otkupiti napuštene kuće koje ćemo im davati da u njima žive, zatim ustupanjem do 50 hektara državne zemlje na besplatno korišćenje u zavisnosti od rejona, raspoloživog zemljišta i interesovanja.