* U Programu je navedeno da je u cilju ostvarenja elementarne društveno-ekonomske održivosti naših sela neophodna nova društveno-agrarna i sveobuhvatna socijalna reforma

Nacionalni program za preporod sela Srbije je stručni interdisciplinarni projekat modernizacije i održivog razvoja naših sela. Program je sačinio Nacionalni tim za preporod sela Srbije, osnovan 13. juna 2019. godine, na inicijativu ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića, predsednika Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić su i kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i koordinatori pripreme Programa, koji je nedavno objavljen u vidu knjige i svečano promovisan u Palati Srbije. Knjiga je odštampana na 199 stranica, izdavač je Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, a suizdavač Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Prema rečima prof. dr Milovana M. Mitrovića, glavnog i odgovornog urednika knjige, duboki strukturni problemi srpskog sela i poljoprivrede mogu da se rešavaju samo temeljnim sistemskim reformama. Ove reforme bi trebalo da sprovode nadležni državni organi u saradnji sa reorganizovanim lokalnim samoupravama, poljoprivrednicima koji se samoorganizuju u seoske zadruge, kao i stanovnicima sela, koji bi dobili efikasnu seosku samoupravu.
U Programu je navedeno da je u cilju ostvarenja elementarne društveno-ekonomske održivosti naših sela neophodna nova društveno-agrarna i sveobuhvatna socijalna reforma. U osnovi predložene agrarne reforme je racionalizacija, pravno-svojinska zaštita, tehničko uređenje i rejonizacija obradivog i šumskog zemljišta. Reforma se zasniva i na dobrovoljnom ukrupnjavanju poseda, gde god je to moguće, ali i na zabrani prodaje obradivog zemljišta strancima.
U svrhu konkretizacije predloženih opštih ciljeva potrebne su brojne reformske mere. Na prvom mestu selo, kao društvena zajednica, treba da bude predstavljeno u zakonima i razvojnim politikama, kao državni oslonac od nacionalnog značaja. Potrebno je da učešće agrarnog u ukupnom državnom budžetu bude srazmerno učešću poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, odosno ne manje od 10%. Takođe, i lokalne samouprave treba da se obavežu da deo budžeta ulažu u razvoj sela na svojoj teritoriji, kao i za podsticaje poljoprivrednicima, i to srazmerno prihodima od poljoprivrede u svom budžetu. Za siromašne opštine nužno je da se iz državnog budžeta izdvajaju sredstva za razvoj poljoprivrede i sela na njihovom području.
Reformama se predlažu i promene u fiskalnoj politici, tako što bi se ukinulo plaćanje poreza na dodatu vrednost za zadruge koje se nalaze u nerazvijenim brdskoplaninskim i pograničnim područjima, a u cilju ravnomernog regionalnog ekonomskog razvoja. Potrebno je i da se obezbede finansijski podsticaji za udruživanje porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u zadruge, u cilju njihovog ekonomskog osnaživanja i modernizacije. Neophodno je da se obezbede finansijski podsticaji za ostanak mladih bračnih parova, žena i dece u selima, kao i da se omogući da mladi iz gradova, koji bi želeli da se nastane na selu, dobiju seoske kuće na korišćenje. Kuće bi trebalo vremenom da pređu u njihovo vlasništvo pod najpovoljnijim uslovima.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže i promene u korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu. Predlaže se da se ono ustupa na korišćenje na duži vremenski period zainteresovanim mladim bračnim parovima, za definisane proizvodne programe i to maksimalne površine do 50 hektara. Takođe, predlaže se da država besplatno ustupa zadrugama na korišćenje poljoprivredno zemljište, ukoliko se ono nalazi u strateški važnim pograničnim i brdskoplaninskim područjima, kao i u ostalim delovima Srbije, ako se poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu ne obrađuje. U svim opštinama zadruge bi trebalo da imaju pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
U Nacionalni program za preporod sela Srbije predloženo je formiranje Fonda za razvoj seoske infrastrukture, Poljoprivredne komore, Agrarne razvojne banke, kao i Nacionalnog garantnog fonda, koji bi osiguravao minimalne proizvodne cene za osnovne poljoprivredne proizvode. Predloženo je da se u okviru agrarnog budžeta uvedu posebni podsticaji za razvoj stočarstva, kako bi ono u skorije vreme dostiglo 60% učešća u ukupnoj strukturi poljoprivredne proizvodnje. Reformama se predlaže i veća finansijska podrška razvoju visokoakumulativnih proizvodnji voća, povrća, lekovitog i aromatičnog bilja, ukrasnog drveća i cveća. Predlaže se i pojednostavljivanje procedura za osnivanje, kao i finansijski podsticaji za rad malih i srednjih poljoprivrednih porodičnih preduzeća u selima, ali i njihovo povezivanje u klastere. Prema mišljenju Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, potrebno je i uvođenje novih tehnologija za proizvodnju kvalitetne i zdravstveno-bezbedne hrane i zaštitu životne sredine. Trebalo bi maksimalno koristiti postojeće sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Takođe, potreban je i brži razvoj primenjenih biotehničkih nauka, veća podrška postojećim, kao i osnivanje novih poljoprivrednih instituta i stručnih zavoda za razvoj poljoprivrede, ali i organizovanje racionalne mreže poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi u Srbiji.
Nacionalni  tim za preporod sela Srbije poziva sve dobronamerne i zainteresovane građane Srbije da sa članovima tima otvore i nova pitanja, ali i predlažu rešenja za razvoj naših sela i to putem sajta www.preporodsela.gov.rs.

G. Radović