* Mnoge velike srpske kompanije poseduju Halal sertifikat za prehrambene proizvode, koji im omogućuje nesmetan plasman u države sa muslimanskim i drugim življem

Malo je poznato da, pored muslimana, halal hranu koristi čak dve trećine potrošača u Evropskoj uniji i SAD, jer se radi o proizvodima koji podležu stalnoj laboratorijskoj kontroli kvaliteta i zdravstvene bezbednosti. Računa se da halal tržište obuhvata 1,5 milijardi ljudi, koji koriste tako sertifikovane proizvode u vrednosti od više milijardi dolara. Tu ogromnu potražnju prepoznao je i veliki broj naših kompanija, kojima Halal sertifikat omogućuje nesmetan plasman na Arabijsko poluostrvo, u Tursku, Azerbejdžan i Rusiju, ali i u države severne Afrike i u Evropu. U poslednje vreme Halal sertifikat postaje sve interesantniji za naše hotele, banje, ugostiteljske objekte, pa i u ponudi seoskog turizma, jer dolaze brojni turisti muslimanske veroispovesti, sa Bliskog i Dalekog istoka. Tu priliku prva u Srbiji ostvarila je Mirjana Hemun, vlasnica seoskog turističkog domaćinstva "Banstolka", na obodima Fruške gore, na 70 kilometara od Beograda i 20 od Novog Sada.
– Među velikim brojem turista iz inostranstva 2017. godine posetila me je grupa od preko 60 gostiju iz Iraka, kaže Mirjana Hemun. – Znala sam da im vera ne dopušta da jedu svinjsko meso i druge vrste hrane u kojima postoji svinjska mast, kao i da ne piju alkohol. Tako sam se i pripremila. Međutim, ubrzo sam se našla u nevolji, jer su hteli da napuste moj objekat kada su čuli da nemam Halal sertifikat. Srećom, vođi te grupe sam pokazala zimnicu u kojoj je bio i karfiol. Oduševili su se i prihvatili moju ponudu hrane i bezalkoholnih pića. Bio je to povod da, uz pomoć Marije Vujaković, direktorke Centra za sertifikaciju i standardizaciju u Srbiji, kao i inspektora iz Muslimanske zajednice u našoj državi, uđem u proceduru za dobijanje Halal sertifikata. Bilo je neophodno da moji saradnici i ja, počev od knjigovođe, glavne i pomoćne kuvarice, pa sve do nabavljača, prođemo odgovarajuću obuku kod predstavnika Muslimanske zajednice u Srbiji. Bila je i obaveza da sav pribor za pripremanje i serviranje jela i pića bude potpuno izdvojen od ostalih, kao i da se peru samo hemijskim sredstvima koja ne sadrže alkohol. Pripremila sam i posebnu prostoriju koja se dezinfikuje po halal pravilima. Živinsko meso sam nabavljala iz slovenačke kompanije "Perutnina" u Ptuju, a ostalo meso iz poznate firme u Novom Pazaru, koje poseduju Halal sertifikat za svoju ponudu. Klanje životinja obavlja se uz tradicionalnu ceremoniju koju vodi islamski sveštenik. Izgradila sam i opremila specijalan letnjikovac od 150 kvadratnih metara, računajući na halal turiste, pa i druge. Princip je podrazumevao i posedovanje HACCP standarda. Tako sam januara 2020. stekla pravo na ta dva izuzetno važna dokumenta. Sve je krenulo kako valja uz najavu dolaska preko 80 arapskih turista. Ali pandemija virusa korona je sve omela. Nestrpljivo čekam novu priliku.
 Halal tržište predstavlja značajnu privrednu šansu Srbije, ne samo kroz izvoz i domaću ponudu, već i kao priliku za privlačenje investitora iz bogatih arapskih država. O njih se, uostalom, žestoko otimaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i mnoge druge najrazvijenije države u svetu. Našu šansu valja blagovremeno iskoristiti. Ali ponuda, dakako, mora posedovati kvalitet, konkurentne cene i stalne količine roba i usluga.

B. Krstin