* Svojevremeno su lovačke organizacije u Vojvodini za vrhunske trofeje  naplaćivale po 7.000 do 8.000 evra godišnje, što im je koristilo za razvoj sopstvene delatnosti, a sada stranih lovaca nema, pa se očekuje da će ukupne štete biti od 1,5 do dva miliona evra godišnje

 

Zatvaranje državnih granica, zabrane okupljanja, vrlo stroge mere izolacije zbog pandemije virusa korona ozbiljno ugrožavaju svetsku privredu, a posebno turizam, u čemu nije pošteđeno ni lovstvo. Samo pre desetak godina lovačke organizacije u Vojvodini su od stranih lovaca – turista sticale hiljade evra, što su koristile za unapređenje svojih delatnosti. Ove godine toga, verovatno, uopšte neće biti. Finansije se svode na uobičajenu budžetsku podršku države.

Sredinom marta završen je Konkurs za raspodelu 45.246.176,20 dinara budžetskih sredstava APV za razvoj lovstva tokom 2020. godine. Cilj je bio da se unapredi opremanje korisnika lovišta i prevencija stanja pojedinih vrsta divljači u Pokrajini, u skladu sa Zakonom o divljači i lovištu. Učestvovalo je preko stotinu potencijalnih korisnika sredstava lovišta, zatim akreditovane naučno-istraživačke ustanove u oblasti lovstva, zaštite divljači i lovišta, kao i privredna društva koja su registrovana za delatnost i unapređenje lovstva u Vojvodini. Uslove Konkursa ispunilo je 56 organizacija kojima je pripalo 26.450.123 dinara, uz najavu da će svaki korisnik uložiti još oko 10 odsto sopstvenih sredstava. Dobijena sredstva su samo nešto malo više od polovine ukupnih planiranih investicija svih učesnika na ovom konkursu. Ta sredstva neće biti dovoljna da se pokriju planom predviđena ulaganja u ovoj godini, a neizvesno je šta će se događati i u narednom periodu, pa vojvođanskim lovištima preti najozbiljnija ekonomska kriza u poslednjih 10 godina. 

– U prvoj dekadi aprila kod nas je počela lovna sezona na srndaća, ali zbog pandemije virusa korona odstrel je gotovo zanemarljiv, kaže prof. dr Zoran Ristić, šef  Katedre za lovni turizam Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. – To će biti veliki nedostatak u neophodnim investicijama u lovištima. Vojvodina je poznata po uzgoju krupne divljači u ograđenim lovištima u kojima se uzgajaju jeleni, jeleni lopatari, mufloni i divlje svinje sa trofejima vrhunskog kvaliteta. Svake godine se odstreli na desetine različitih grla krupne divljači sa nekom od medalja. Iz vojvođanskih lovišta je poslednjih decenija prodato nekoliko trofeja srndaća, čija je kvalitetna vrednost bila između 170 i 180 poena. Radi se o trofejima vrhunskog kvaliteta, za koje su lovačke organizacije naplatile po 7.000 i 8.000 evra. Posebno smo ponosni na prihod ostvaren od odstrela srndaća koji je lovištu u Novom Kneževcu doneo preko 12.500 evra, što je tada bila najveća vrednost u svetu. Međunarodna komisija je tim rogovima, mase 900 grama, 2017. godine dala 211 poena,  proglasila ga za državnog prvaka i svrstala ga među 17 najvrednijih u svetu. Švajcarski lovac je bio vrlo zadovoljan, ali i izuzetno fer. Rogove je platio i ostavio lovištu u Novom Kneževcu, a za sebe je zadržao samo originalni otisak. 

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata desetkovan je fond krupne divljači u Vojvodini, ali je izuzetno stručnim radom obnovljen do nivoa kvalitetnih trofeja, među kojima je nekoliko državnih i svetskih prvaka. Tako je trofej rogovlja jelena iz lovišta ”Kozara” i lovnog revira ”Kazuk” u Bačkom Monoštoru, na Svetskoj izložbi u Dizeldorfu 1954. godine ocenjen sa 248,55 CIC poena,  čime je bio prvak sveta sve do 1971. godine. Rogovi muflona, odstreljenog u lovištu Karađorđevo, na izložbi u Zagrebu 1981. godine ocenjeni su sa 242,15 CIC poena i proglašeni za svetskog prvaka. Trofeji jelena lopatara iz vojvođanskih lovišta spadaju među najbolje u državi. Trofej srndaća odstreljenog u lovištu ”Taraš” kod Zrenjanina 1981. godine Međunarodna komisija proglasila je za državnog prvaka. Pet godina kasnije odstreljen je, u lovištu ”Kruščić” kod Kule, trofejno jači srndać, čija je vrednost rogova ocenjena sa 207,25 CIC poena. Ovaj trofej je danas državni prvak. Trofej kljova divljeg vepra, odstreljenog 1960. godine u lovištu ”Fruška gora”, spada među prvih nekoliko trofeja u državi sa ocenom od 137,15 CIC poena. 

– Veliki napredak učinjen je decembra 1999. i u prva dva meseca naredne godine kada je iz mađarskog lovišta u Kapošvaru uvezeno 30 ženki i šest jedinki jelena, čime je počelo intenzivno obogaćivanje lovišta ove divljači, uništavano tokom osamdesetih godina prošlog veka. Pošto su ženke bile bremenite, već prve godine su donele osam, sledeće 10, a potom i 18 teladi. Grla su, najpre, smeštena u prihvatilišta na Fruškoj gori, a potom iz rezervata puštena na otvoreni prostor namenjen za lov. S obzirom na to da je 140 grla optimalan broj za područje Fruške gore, jedan deo jelena je plasiran u lovišta ispod Save i Dunava i time je pokrivena gotovo polovina uvoznih investicija. Uvezeno je i 30 jedinki muflona, što se pokazalo kao odlična investicija, jer ta grla imaju vrhunske trofeje vredne po 1.000 do 5.000 evra. Time je osvežena krv već postojećih muflona kojima Fruška gora predstavlja odlično stanište, ističe prof. dr Zoran Ristić.   

Veoma je značajno što se vojvođanska lovišta na poljoprivrednom zemljištu ubrajaju među najbolje u Evropi, pa su bila vrlo interesantna za lovce – turiste, prvenstveno iz Italije, a nešto manje iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Francuske, Španije, Grčke i drugih država. U periodu između 1960. i 1990. godišnje je dolazilo po nekoliko hiljada stranih lovaca – turista i odnosilo znatne količine sitne divljači. U periodu između 1979. do 1990. u vojvođanskim lovištima je odstreljeno ukupno gotovo 1,5 miliona grlica, pola miliona prepelica, kao i znatan broj jarebica, divljih pataka, divljih gusaka i gugutki. Odstrel preko 400.000 fazana doneo je najveći finansijski efekat. 

– Ekonomski efekti bi bili znatno veći da Vojvodina nije najmanje pošumljeni deo Evrope. Od ukupno 2,1 milion hektara, svega šest odsto su šume, pa nema dovoljno staništa za svu, a posebno za sitnu divljač. U takvoj situaciji lovačke organizacije grade fazanerije i volijere za uzgoj pilića, koje ”pred pušku” – od juna do oktobra – puštaju u slobodan prostor, kada počinje lovna sezona koja traje do 31. januara. Ali se i u toj oblasti čini manje nego ranije. Do devedesetih godina puštano je u lovišta i do 320.000 fazana, od kojih je odstreljeno do 50.000, a ostalo je bilo žrtva predatora ili nije preživelo zbog različitih razloga. Obaveza lovaca je da vode brigu o mladim fazanima u pošumljenim remizama. Ove godine se očekuje da će u slobodan prostor biti pušteno oko 70.000 fazanskih pilića. Ukoliko bude organizovano izlovljeno oko 50.000 jedinki, za 11 evra po svakoj jedinki, lovačke organizacije bi mogle računati na prihod oko pola miliona dinara. Nevolja je što, uporedo sa intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, dolazi do naglog povećanja korišćenja herbicida, kao i šteta kada se ambalaža nekontrolisano odbacuje po lovištu. Fazansko pile, teško samo 20-25 grama, hrani se crvićima i insektima. Dovoljno je da pojede zatrovanih 5-6 repinih pipa, pa da ugine. Koliko je to velika šteta, kazuje i podatak da fazanka, u jednom leglu godišnje snese 11–15 jaja, od kojih se oko 90 odsto izleže, ali preživi samo jedan odsto pilića, naglašava prof. dr Zoran Ristić.

   Teško je reći kako će se dalje razvijati situacija vezana za nevolje zbog  virusa korona. Ali je izvesno da je kao motiv za dolazak lovaca – turista u naša lovišta neophodan dovoljan broj svih vrsta divljači, što sada nije slučaj. Za to su potrebna znatno veća sredstva nego što su sada lovištima na raspolaganju. Prvenstveno se to odnosi na neophodnost povećanja fonda gajene divljači, ali i izgradnju lovačkih domova i lovačkih kuća za prijem i smeštaj domaćih i stranih lovaca – turista, kao i izgradnja klanica, hladnjača, prostora za pakovanje mesa, čeka, osmatračnica i druge prateće infrastrukture. Primeri država sa razvijenim lovnim turizmom ukazuju da to može biti vrlo značajan izvor, posebno deviznih sredstava. Lovni turizam je poprimio elitni karakter, pa gotovo trećina evropskih lovaca putuje u inostranstvo zbog lova. Lov, kao turistička ponuda, predstavlja važan oblik iskorišćavanja zemljišta i isticanja bogate kulturne baštine naših sredina. Rekreativni lov je multimilijarderska industrija u SAD i u Evropi. U Nemačkoj se godišnje ulovi gotovo 1,2 miliona papkara i kopitara, što je oko 50 miliona kilograma mesa divljači. Osim toga, lovni turizam pruža mogućnost i gradskom stanovništvu da se vrati u bliži kontakt sa svojom divljom okolinom.       

Tekst i foto: Branko Krstin  

 

 

Šakali – velike štetočine

 

Velike štete u našim lovištima prave šakali. A samo pre četiri decenije, kada je 1983. godine u lovištu kraj Bačkog Petrovog Sela odstreljen prvi šakal, malo ko je znao kako izgleda ova izuzetno velika štetočina. Dostiže masu od 15 kilograma, telo mu je dugo jedan metar, a rep 25 centimetara. U čoporima ili pojedinačno napadaju zečeve, fazane, mladunce divljih svinja i srndaća. Jedu sve, čak i lešine na divljim deponijama. Prema tvrdnjama prof. dr Zorana Ristića, godišnje se, u okviru slobodnog odstrela, uništi 5.000 do 10.000  jedinki šakala, a ima ih prosečno pet puta više, jer se brzo razmnožavaju. Iako je u rodu sa vukom, šakal ima neuporedivo veću sposobnost razmnožavanja. U čoporu vuka od sedam do 10 jedinki, samo jedna ženka ostvari potomstvo, a kod šakala je to tri do sedam puta više. Šakal izlazi u predvečerje i vraća se u leglo u svitanje. Zahvaljujući odličnom vidu i sluhu, lako pronalazi nezaštićenu plemenitu divljač. Napadaju i domaće životinje. Klone ga se i lovački psi. Kao i lisica, prenosi besnilo. Uništavanje vrlo lukavih i plašljivih šakala je veoma teško. Osim vuka, nema drugih prirodnih neprijatelja. Moguće ga je odstreliti samo uz dobro organizovan lov i sa čekom, da bi se njegovo prisustvo svelo na tolerantan broj.