* Našavši se bez igde ičega u Šumadiji prihvatio se nadničenja na tuđim plodnim njivama i ponovo postao gazda

Ranko Đaković iz sela Vlakča kod Kragujevca sa svojih 50 godina meri život na onaj pre i posle izbegličke akcije Oluje. Ali i prvu i drugu polovinu obeležili su težak i predan rad u poljoprivredi, koja je njegovu porodicu poštedela i spasila mučnih dana i godina u izbegličkim centrima. Prošao je put od domaćina do izbeglice. Našavši se bez igde ičega u Šumadiji prihvatio se nadničenja na tuđim plodnim njivama i ponovo postao gazda.
Sada ima svoju kuću i okućnicu, živi od poljoprivrede i dokazuje da je to moguće, čak i kada je zemljište iznajmljeno.
Ranko, njegova supruga Ana, majka Sofija i dve ćerke Sanja i Nikolina stigli su iz rodne Gornje Bačuge 1995. godine u izbegličkoj koloni u Šumadiju. Jedino što su tada imali bilo je 20 maraka u džepu i misao da ni za živu glavu neće u izbegličke centre.
Kada su stigli iz Hrvatske u Srbiju raspoređeni su u Kragujevac, ali Ranko nikako nije hteo u kolektivni centar. Tada se ispred hale Jezero u Kragujevcu našao jedan domaćin iz Jarušica koji ih je prihvatio na njegovom imanju. Kasnije su se preselili na Svetinju i dve godine živeli u pomoćnim prostorijama kafane u kojoj je Ranko radio, a potom se spustili u Vlakču kod jedne porodice kod koje su ostali tri godine. Sve vreme Ranko je vodio računa da se smeste bliže selima gde može u nadnicu.
- U rodnoj Gornjoj Bačugi imao sam imanje od šest hektara, dvospratnu kuću. Radio sam u železari, a posle fabrike odmah se išlo na njivu. Gajili smo kukuruz, pšenicu, imali baštu, držali stoku. Bili smo domaćini Onda smo u trenu ostali bez ičega. Ljudi u Šumadiji su mi zaista pomagali oko smeštaja, hrane, šta je trebalo za decu, primali nas u svoje kuće, ali mi smo sanjali da opet imamo nešto svoje. Teško je kad si u tuđoj kući. I supruga i majka i ja smo išli u nadnice u želji da stvorimo svoj krov nad glavom. Posle četiri godine skupili smo dovoljno novca da kupimo staru zapuštenu kuću u Vlakči, priča Ranko, dok sedi u svom dvorištu ispred stare i još jedne nove kuće koju su sazidali.
Danas Đakovići imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na 30 ari okućnice. A obrađuju ukupno šest hektara.
- Zemljište uzimamo u zakup po ceni jednog evra po aru, ali dosta njih hoće i trampu, pa damo jaganjad umesto novca. Neke od tih njiva bile su zapuštene, u korovu. Imamo nešto mehanizacije. Trudimo se da proizvodimo zdravu hranu, kaže Ranko.
Đakovići ponosno pokazuju svoja polja kukuruza, bundeve koje gaje, stado od 30 ovaca, 11 stogova sena, tele, kokoške, baštu.
- Kukuruz je ove godine dobro poneo. Nećemo imati dovoljno mesta u koševima. Gajimo i pasulj u kukuruzu, kao nekad, da bi uštedeli na prostoru. Prošle godine smo imali 200 kilograma pasulja. Ove godine će biti i više, priča Ana.
Prvi put su posejali i duleke. Nadaju se dobroj zaradi. Kose livade i detelinu. Ranko i Ana i danas mnogo rade. Imaju traktor, kosačicu i frezu, ali za balirku nikako da skupe novac.
- Poljoprivreda je spasila našu porodicu i danas znam da sam bio u pravu što nismo otišli u kolektivni centar. Imali smo dosta mučnih godina, ali smo imali cilj. Ako je nekome potreban dokaz da se od poljoprivrede može živeti, čak iako nemate svoje njive, onda smo to mi, objašnjava Ranko.
Nedavno su nabavili i jedno tele. Hoće da ga odgaje, da imaju u domaćinstvu i kravu. Peku i rakiju od svojih šljiva, beru šumske pečurke i ručno denu stogove. Svakog jutra mese i peku domaći hleb.
Ranko Đaković od 1995. godine nikada nije otišao u Gornje Bačuge. Čuo je samo da im je kuća zapuštena, a njihove njive zakorovljene. Možda neku od njih sad neko i obrađuje. Iz tog vremena ostalo je samo sećanje na oca koji je poginuo godinu ranije pre njihovog izbeglištva, kada je traktorom naleteo na minu. Ne gleda na televiziji obeležavanja godišnjica Oluje, niti se osvrće na ono što je bilo.
On je sa svojom porodicom stvorio novi život. Kaže, samo zahvaljujući poljoprivredi i zemlji. U retkim trenucima odmara ispod starog duda u svom novom šumadijskom domaćinstvu i kuje planove kako da zemljište koje sada iznajmljuje otkupi.

Biljana Nenković