* Procenjuje se da u Srbiji ima oko 450.000 traktora, od toga  registrovanih 204.000, a čak 150.000 nema ramove i kabine
 
Poslednjih godina na putevima Srbije je znatno manji broj poginulih traktorista u saobraćajnim nezgodama na putevima. Godišnje prosečno nastrada između 30 i 40 traktorista, što je znatno manje nego u periodu pre 20 godina. Nažalost, ovo nisu ukupni brojevi stradalih, jer statistikom nisu obuhvaćena lica koja stradaju na traktoru, a kreću se van javnih puteva, na njivi i u šumi, a takvih je mnogo, kako je istakao vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić. 
– Tako pre tri-četiri godine po statističkim podacima nije bilo stradalih u saobraćajnim nezgodama na teritoriji opštine Kuršumlija,  ali je u istom periodu stradalo pet traktorista u radovima u šumi. Svi su se prevrnuli, a nijedan njihov traktor nije imao zaštitni ram ni kabinu, rekao je Duško Pešić u uvodnoj reči okruglog stola "Bezbedan traktor", koji su 22. septembra u okviru Poljoprivrednog sajma organizovali Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i Agencija za bezbednost saobraćaja. 
Na ovakvim i sličnim događajima, u poslednjih pet godina intenzivno se govori o zaštitnim strukturama na polovnim traktorima koji nemaju ni ram ni kabinu. Neretko su zakonskim propisima bili određeni datumi kada će njegova ugradnja biti obavezna, ali je to najčešće odlagano. Prema aktuelnim zakonskim propisima, svi traktori koji nemaju zaštitnu strukturu, a koji su prvi put proizvedeni i registrovani nakon 1. januara 1983, od 1. januara 2022. će morati da imaju ugrađenu adekvatnu zaštitnu strukturu proizvedenu u skladu sa određenim direktivama.  
Od 2013. definisan je sistem ispitivanja traktora, ramova i kabina,  što danas rade Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Mašinski fakultet u Beogradu, i sa te strane, kako je objasnio Pešić, stvoreni su uslovi za ugradnju ramova i kabina. Međutim, ono što je realnost jeste da je od 2013. samo 597 ramova i kabina ugrađeno i ispitano i veliko je pitanje kako obezbediti ramove u tako kratkom roku. 
– Prema nekim podacima i anketi koja je sprovedena  2018. godine, procenjuje se da u Srbiji ima oko 450.000 traktora, a registrovanih je 204.000, po podacima iz 2020. Procena  je, na osnovu svih istraživanja da negde oko 150.000 traktora nema ramove i kabine, rekao je Pešić. 
Uočavajući ovaj problem nastala je ideja realizacije Projekta univerzalnog zaštitnog rama, koji ima više delova. Prvi deo projekta ima cilj da se smanje troškovi proizvodnje ove zaštitne strukture na vrednost između 15.000 i 17.000 dinara i tako ramove učini dostupne korisnicima. Drugi deo projekta podrazumeva i da se troškovi ispitivanja laboratorija zaštitnog rama svedu na minimum, takođe da se ramovi učine dostupnijim. Pre mesec dana, objasnio je Pešić, formirana je i radna grupa koja teži da, u saradnji s resornim ministarstvima i državom, nađe način i obezbedi subvencije u iznosu koštanja rama 15.000, 16.000 dinara i da ih tako korisnicima učini možda i besplatnim. Ovu ideju do sada je podržalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a kako je na okruglom stolu istakla državna sekretarka Jelena Blagojević, i Ministarstvo poljoprivrede će podržati ovu ideju. Očekuje se i podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 
Predstavljajući prvu fazu projekta analiza postojećeg stanja u pogledu zaštitnih struktura u Republici Srbiji, prof. dr Mirko Simikić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i rukovodilac kontrole saobraznosti traktora i priključnih vozila Laboratorije za pogonske mašine i traktore, istakao je da su rezultati istraživanja pokazali da je najveći broj registrovanih traktora proizvođača IMT, više od 50 odsto, a utvrđeno je i koji su modeli najzastupljeniji. 
– Na osnovu iskustava u ispitivanju došli smo do toga da bi praktično sa jednim  univerzalnim ramom, jednom zaštitnom strukturom, mogli pokriti modele traktora IMT od 533 do 549 zato što su to traktori pravljeni na istoj platformi i imaju vrlo slične morfološke i masene karakteristike. Zanimljivo je i da su dva modela najzastupljenija  – 533 i 539 i oni čine ukupno 62 odsto svih traktora ovog proizvođača, to jest imaju udeo 32 odsto od ukupnog broja registrovanih traktora. Analizirana je i druga grupa traktora, modeli od 550 do 560. To su traktori većih masa izgrađeni na drugačijoj, ali za ove modele istoj platformi, objasnio je prof. dr Mirko Simikić i dodao da je ideja da se na ovim modelima, uz  određenu modifikaciju na sistemima veze zaštitne  strukture i samog traktora, ugradi ista zaštitna struktura, univerzalni ram koji osim za IMT traktore u potpunosti odgovara i modelima proizvođača Tafe, kao i nekim starijim Massey Ferguson traktorima. 
Na okruglom stolu pokrenuto je i pitanje o ograničenju emisije izduvnih gasova motora pri uvozu novih i polovnih traktora, a konkretni predlozi na ovu temu se očekuju u narednom periodu. 
Marija Antanasković