* Na parceli "Pionira" AD, za titule najboljih, u tri kategorije, nadmetalo se pedesetak takmičara
 
Malo je agrarnih manifestacija posvećenih obradi zemljišta koje se mogu pohvaliti da su nosioci priznanja "Brend Srbije". Među njima je, svakako, po svom karakteru jedinstvena manifestacija čija je okosnica takmičenje u oranju, nadaleko poznata "Srbobranska brazda". 
Prošle godine, zbog svima dobro poznate situacije, takmičenje u oranju je izostalo, a 21. "Srbobranska brazda" je imala revijalni karakter. Posle godinu dana pauze, 4. septembra, na parcelama "Pionira" AD u Srbobranu, koji je tradicionalni domaćin ovog nadmetanja, na ovoj manifestaciji okupilo se blizu 50 takmičara, mahom poljoprivrednika iz Bačke, ali i Novog Sela i Trstenika. 
I ove godine, kako to nalaže tradicija "Srbobranske brazde", 22. manifestacija je počela defileom učesnika, čija početna tačka je bila ispred Mesne zajednice "Srbobran", a krajnja su bile parcele na kojima će se održati takmičenje. Mesna zajednica "Srbobran" je i glavni organizator manifestacije, a značajnu podršku su dale i Opština Srbobran i PSS "Vrbas", ali i kompanije među kojima su KWS, kao i zastupnici i proizvođači savremene poljoprivredne opreme i tehnike. 
Pozdravljajući posetioce i učesnike takmičenja i poželevši im sreću u nadmetanju, predsednik Opštine Srbobran Radivoj Debeljački, podsetio je da je u ataru istoimenog mesta 26.000 hektara najplodnije crnice u Evropi, kao i da je poljoprivreda najznačajnija privredna grana. Debeljački je posebno pohvalio uspešnu saradnju Opštine i resornih ministarstva i sekretarijata, a najavio je i realizaciju projekta sa JVP "Vode Vojvodine". Projektom je predviđeno spajanje Velikog bačkog kanala i Krivaje, čime će gotovo 6.000 ha obradive površine dobiti mogućnost navodnjavanja. 
Takmičarima i učesnicima se obratio i prof. dr Miroslav Malešević iz kompanije BSP u Srbobranu, osvrnuvši se na agrarnu godinu koja je na izmaku. Tom prilikom, prof. dr Malešević je istakao da će kukuruz i soja, zbog suše i visokih temperatura, imati umanjen prinos, a uputio je poruku da je ovakvim rezultatima doprinela i primenjena agrotehnika u proizvodnji koja je danas isuviše pojednostavljena. 
- Plug je izbačen iz proizvodnje, sve manje je oranja u praksi, a to je velika greška. Nadam se da će struka iz ove godine izvući dobre pouke i moraćemo se vratiti dva koraka unazad i ispoštovati sve ono što zemljište traži. To znači da osnovna obrada mora biti oranje, da se mora obnoviti oranični sloj i obezbediti kapacitet za vodu i vazduh, a to se može uraditi samo plugom. Nećemo izbaciti nijednu novu modernu mašinu, ali ćemo dati pravo mesto plugu, rekao je prof. dr Miroslav Malešević. 
Ove godine orači su, kao i dosad, svoje umeće pokazali u različitim kategorijama, a svoje plugove su, kako je objasnila. v.d. generalnog direktora "Pionira" AD, Žužana Pajdi, "ukrstili" na parceli na kojoj je bio posejan ječam. 
- Nalazimo se na njivi na kojoj smo imali novosadsku sortu ječma "NS 565", koji je imao prinos od 9,5 tona po hektaru, rekla se Žužana Pajdi i poželela oračima da što bolje urade svoj posao, koji su radili u uslovima sa puno žetvenih ostataka, te su oni sa pretplužnjacima imali nešto lakši posao. 
Kvalitet oranja je ocenjivan po strogo definisanim pravilima, a takmičari su se nadmetali u tri kategorije – laka "A", srednja "B" i teška "C", odnosno u oranju jednobrazdnim, dvobrazdnim ili višebrazdnim plugovima ravnjačima ili obrtačima. Svaki takmičar morao je da poseduje agregat za oranje, alat za podešavanje pluga i pribor za obeležavanje međe. Takmičari u "A" kategoriji su orali površinu od 1.500 kvadratnih metara, dok su oni u druge dve kategorije orali duplo veću površinu. Zadata dubina oranja je bila do 25 cm, a stručna komisija je pobednika u svakoj kategoriji određivala na osnovu dobijenih bodova. Ocenjivani su kvalitet i izgled oranja, to jest: otvaranje brazde, pravac oranja, ravnomernost dubine oranja, opšti izgled oranja, završetak oranja i uzoravanje uvratina. Pravilnikom su predviđeni i negativni poeni, i to za izoravanje lenija i uništavanje međe. 
I ove godine, najbolji orači su u sve tri kategorije nagrađeni vrednim novčanim i robnim nagradama, ali i turističkim aranžmanom u Sutomoru. Nagrađeni su i najstariji učesnik Lazar Antić, najmlađi Robert Sabo, Bergel Endre za najopremljeniji traktor, kao i Miloš Pavlović iz Trstenika, kao takmičar koji je doputovao iz najudaljenijeg mesta. 
Posebno priznanje je uručeno i ženi oraču, Mariji Seočanac iz Novog Sela, koja je ujedno bila i pobednica u teškoj "C" kategoriji, a podijum sa njom su podelili Vladimir Nikolić i Zoltan Mag. U srednjoj kategoriji, treće mesto je osvojio Robert Sabo iz Srbobrana, koji je ujedno bio i najmlađi učesnik sa 12 godina. Drugo  mesto je zauzeo Saša Atanasković iz Turije, a najviše bodova, a time i prvo mesto, osvojio je Đorđe Dinjaški. U najlakšoj "A" kategoriji treće mesto je osvojio Tibor Hulala, vicešampion ove kategorije je Laslo Šerfeze, a šampion Brano Kovačević, svi iz Srbobrana. 
I ove godine, organizator je mislio i na najmlađe, koji su se nadmetali u različitim dečijim igrama, kao što su nadvlačenje konopca i skakanje u džaku, a program su upotpunili i nastupi lokalnih kulturno-umetničkih društava. Posetiocima ove nadaleko poznate manifestacije, svoje proizvode, sireve i vina, predstavila je Poljoprivredna škola sa domom učenika iz Futoga. 
 
M. Antanasković