* Antifrost sistem mora da se primenjuje na celoj površini i potrebno je da radi za vreme trajanja mraza, sve dok se led u potpunosti ne istopi
 
Sve češće se potvrđuje da poljoprivrednici, ako žele da obezbede sigurnost u biljnoj proizvodnji, moraju da primene različite tehnologije, od korišćenja sistema za navodnjavanje i ishranu biljaka, protivgradnih i mreža za senčenje, do primene antifrost sistema. 
Antifrost sistemi u savremenim zasadima voća imaju višestruku ulogu. Najpoznatija je ona koja se odnosi na zaštitu od izmrzavanja pupoljaka, ali se koriste i za osvežavanje voćaka u letnjim danima, kao i za bojenje plodova. Kakav je izbor antifrost sistema, šta su prednosti jedne, a šta druge tehnologije, kao i kako se koriste ovi sistemi – bile su teme na radionici "Upravljanje rizicima navodnjavanja u poljoprivrednoj proizvodnji". Podsećamo da je, kao što smo i pisali u prošlom broju "Poljoprivrednika", radionica održana na inicijativu direktora preduzeća "Čenej agrar" u Čeneju Miroslava Vlaovića, a uz svestranu podršku i pomoć Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, odnosno Odeljenja za poljoprivredu uz saradnju sa Regionalnom privrednom komorom Južnobačkog okruga, u čijim su se prostorijama u Novom Sadu i okupili krajem juna stručnjaci na polju u oblasti sistema za navodnjavanje. 
Antifrost sistemi nisu nepoznanica i mogu se videti u voćnjacima širom Srbije. Ranije, pri investiranju u voćnjak, pitanje sistema za zaštitu od izmrzavanja nije bilo često. Kasni prolećni mrazevi, kako je na radionici istakao Željko Mardešić iz Inženjerske komore Srbije, nisu bili tako česta pojava kao poslednjih godina. Tako se, kako je naveo Mardešić, u periodu od 1980. do 2005. kasni prolećni mraz od koga se štite voćnjaci javljao svega sedam ili osam puta, dok je ova pojava sada učestala iz godine u godinu. 
– Na našem području javljaju se dve vrsta mraza, radijacioni i adaptivni. Zbog radijacionog radimo odbranu. Ovaj mraz se javlja pred jutro, a prethode mu mirne i vedre večeri. Mraz se javlja pri minus jedan, dva, četiri stepena, a radili smo odbranu za minus šest, napominje Mardešić i dodaje da odbrana od mraza uopšte nije jednostavna i da investitor mora da zna šta mu ovi sistemi donose. 
Antifrost sistem mora da radi na celoj površini. Početak rada je s pojavom mraza, a potrebno je da sistem radi za vreme trajanja mraza sve dok se led u potpunosti ne istopi. 
Kad se razmišlja o investiranju u antifrost sistem, treba obratiti pažnju i na električnu energiju potrebnu za rad pumpi i sistema. Tako je instalisana snaga, kako je objasnio Mardešić, za površinu 30 ha na kojoj se koristi cevovod za vodosnabdevanje Ø500 mm instalisana snaga za antifrost sistem 400 kW. 
Postavlja se i pitanje da li se isplati investicija u antifrost sistem zbog potrošnje energije. Kalkulacija kaže da se isplati već pri jednoj uspešnoj odbrani tokom sezone. Međutim, zadnjih godina je povećan i broj odbrana tokom sezone. U toku godine sada se, kako se čulo tokom radionice, mraz javlja i tri-četiri vezane noći, a uslove za rad dodatno otežava i vetar brzine od 15 km/h do 30 km/h, koji dovodi do istovremene pojave i adaptivnog i radijacionog mraza. U ovom slučaju se koriste klasični rasprskivači za antifrost, a u poslednje vreme i nova generacija pulsnih rasprskivača, koji u odnosu na konvencionalne imaju više prednosti. 
– Postoje klasični prskači i pulsni, koji omogućavaju pojavu kao da kiša neprestano pada. U čemu je onda razlika i zašto su pulsni bolje rešenje? Kako se ista temperatura može braniti i pri količini vode od 1,5 mm i 4 mm? Pulsni antifrost, za razliku od klasičnog sistema, nema isparavanje zasićene vodene pare. Oba sistema, kada počnu da rade, najpre dovode do zasićenja vazduha vlagom od 100 odsto. Klasični sistem, s obzirom na to da neprestano radi, drži i tu vlagu, a pulsni radi u određenim intervalima, pri čemu dolazi do vlaženja i oslobađanja energije. Termodinamika kaže da kada se 1 g vode zaledi oslobađa 80 kcal. S druge strane, kada 1 g leda ispari, on povuče iz "kontakta" 592 kcal i to je ključni trenutak, objašnjava Željko Madrešić i dodaje da to zapravo znači da je pulsni antifrost sistem sedam puta energetski efikasniji. U korist pulsnih je i višestruko manja potrošnja vode prilikom rada za postizanje istih efekata kao pri radu klasičnog rasprskivača.
Treba napomenuti da se antifrost sistemi koriste i za "bojenje" crvenih sorti jabuka tokom avgusta, kada dolazi do velikih razlika u dnevnim i noćnim temperaturama, pa se tokom dana voćnjak hladi. Tu je neophodan poseban oprez kada su bolesti u pitanju. 
Za rad ovih sistema potrebno je obezbediti i dovoljnu akumulaciju vode. Stručnjaci napominju da je nekad normativ za akumulaciju vode bio neprestan rad sistema u trajanju 36 sati, a sad se ovo vreme povećava na 48 pa i 60 sati. To znači i da se akumulacija vode povećava sa 100.000 na 180.000 kubika, i da je, kako je naglasio Mardešić, investicija u antifrost sistem po kubnom metru 3,5 do 5 evra. 
U zavisnosti od toga da li se koristi klasični ili pulsni sistem, drugačija je i instalacija prateće opreme. Tako je kod klasičnog sistema u odnosu na pulsni više opreme pod zemljom, dok su cevi većeg prečnika. S druge strane, kod pulsnog antifrost sistema više je opreme na polju i bolja je distribucija, i nadasve značajno manji utrošak energije. 
Na terenu se, kako je objasnio Mardešić, pokazala kao veoma bitna i prednost koju korisnicima donosi pulsni sistem o pitanju količine utrošene vode prilikom odbrane. Naime, naši voćnjaci su mahom podignuti na zemljištima gde je veći sadržaj gline, pa su manje propusne moći. 
– Ako se u odbrani nanese 50 mm kiše, narednih nekoliko dana se ne može ući u voćnjak. To znači da se, ako se u toku noći branio voćnjak klasičnim sistemom i narednog dana se oko 10 do 11 sati sve otopilo, ne može ući traktorom, jer on tone i tako oštećuje zasad. Zbog ove pojave pulsni sistem ima prednost, jer se isti efekat odbrane postiže manjom količinom vode, kaže Mardešić, koji je tokom radionice objasnio i da je pulsni sistem nastao kao rešenje čija je primena imala za cilj manje opterećenje ledom na biljku, to jest eliminisanje pucanja usled težine leda. 
Ipak, bez obzira na brojne preporuke stručnjaka, inženjera projektanata i agronoma o najboljem načinu u odbrani od izmrzavanja nekog zasada, lično iskustvo dovodi do najadekvatnijeg rešenja. To je na radionici potvrdio i Goran Jašin iz preduzeća Agrounia fruit koji je govorio o izazovima sa kojima se susreću u zaštiti od mraza u voćnjaku u Krčedinu. U tom voćnjaku se odvija intenzivna proizvodnja jabuke na površini 112 hektara. Izgradnja voćnjaka završena je 2017. godine, a zastupljene su sorte "gala", "greni smit", "krimson snou" i "fudži". Izvorište vode koja se koristi za zalivanje voćnjaka i za odbranu od mraza je reka Dunav. Za sistem odbrane od izmrzavanja obezbeđena je i akumulacija zapremine 153.000 m3 koja se napuni za oko 16 dana. Prosečna potrošnja vode za odbranu je 42,5 m3/h/ha. U radu sistema koristi se šest crpnih agregata. Rasprskivači su postavljeni na svakom petom stubu između redova i svakom drugom stubu u redu, što omogućava pokrivenost 16 m h 16 m. Kako je istakao Jašin, za odbranu od mraza napisano je detaljno uputstvo kako bi se primenom ove mere postigli najbolji rezultati. To podrazumeva analizu više različitih vremenskih prognoza, utvrđivanje faza razvića biljaka na branjenoj površini, utvrđivanje kritične temperature za različite faze razvića biljaka. Svakako je neophodno proveriti pre primene i ispravnost opreme za merenje temperature – suvi i vlažni termometar, te podesiti opsege temperatura za aktiviranje alarma, a potrebno je spremiti i prenosne uređaje za merenje temperature. Treba spomenuti i to da zahtevi u odbrani nisu isti u svim delovima voćnjaka. U zavisnosti od delova voćnjaka – rubni i centralni delovi – prisutna je heterogenost u razvoju biljke, a i različite su temperature. Dodatne razlike u voćnjaku u Krčedinu nastaju i zbog razlike u nadmorskoj visini od 40 m. 
Da bi mera navodnjavanja bila što efikasnija, veoma je bitan i izbor emitera-prskača, distributera vode, kapljača, a treba obratiti i pažnju na uticaj vetra, napomenuo je na Radionici Oleg Aleksandrov, predstavnik kompanije Senninger. Govoreći o proizvodima, odnosno različitim vrstama emitera koji se koriste u navodnjavanju, Aleksandrov je napomenuo da je američka kompanija veliku pažnju posvetila razvoju ovih uređaja koji rade na malim pritiscima, a samim tim imaju i smanjene zahteve prema potrebnoj energiji. Ova kompanija korisnicima sistema za navodnjavanje centar pivot ili lineara preporučuje i korišćenje rasprskivača postavljenih na manjem rastojanju, kako bi se postigla što veća pokrivenost. Oleg je tokom svog predavanja posebno apelovao na sabijanje zemljišta, do kog dolazi pri korišćenju ovih sistema. Kako bi se izbegla ova pojava, treba obratiti pažnju na izbor pneuamatika koji se koriste na ovim sistemima za navodnjavanje. 
Učesnici radionice, stručnjaci u oblasti melioracija, složili su se da na terenu dolazi do grešaka u izboru sistema za navodnjavanje, kao i antifrost sistema često zbog toga što se struka zaobilazi, ili se njeni saveti ne poštuju u potpunosti. To neretko dovodi do pogrešnog izbora opreme, pa i investicija koje ne donose željene rezultate u proizvodnji.
 
Marija Antanasković