* Kontrola prskalica se obavlja da bi se utvrdila tehnička ispravnost uređaja i eksploataciona pouzdanost, a proveravaju se svi pojedinačni elementi prskalice posebno
I ove godine PSS "Sremska Mitrovica" će obavljati kontrolu ratarskih prskalica kao i ranijih godina na teritoriji koju svojim delovanjem pokriva, o čemu će poljoprivrednici biti blagovremeno obavešteni. Kontrola prskalica je  dobrovoljna  i besplatna, a ranije iskustvo sprovođenja ove akcije, kako kaže dipl. inž. spec. Živan Jovanović, obučeni kontrolor Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pokazalo je da su poljoprivrednici veoma zainteresovani za proveru, kao i da saznaju koji su najčešći nedostaci u radu prskalica. 
Kontrola se obavlja savremenom opremom AAMS-Salvarani, po metodama i standardima Evropskog normativa EN 13790, u cilju provere tehničke ispravnosti uređaja i eksploatacione pouzdanosti. Kontrolišu se svi pojedinačni elementi prskalice posebno. 
– Proverava se protok pumpe i mešača u lit/min na određenom pritisku, a dozvoljeno odstupanje je do -10%. Zatim se obavlja kontrola manometra uz pomoć mano testa. Dozvoljeno odstupanje zavisi od mernog područja. Tako je za pritisak 2 bar dozvoljeno odstupanje +/-2,5% sa podelom 0,2 bar. Preko 2 bar je +/-10% sa podelom od 0,5 bar. Manometar je važan element prskalice, jer meri pritisak i zato on mora biti ispravan. Ova odstupanja se odnose na manometre koji ne smeju biti manjeg prečnika od 63 mm, a skala na ovom mernom instrumentu mora biti čitka, s odgovarajućom podelom, ispunjena glicerinom, napominje Živan Jovanović. 
Dosadašnja ispitivanja na terenu su pokazala da je najviše primedbi na neispravan rad upućeno na račun dizni, to jest rasprskivača. Uglavnom se radilo o mesinganim rasprskivačima koji su po nomenklaturi izbačeni iz upotrebe, a koje bi trebalo zameniti sa kolor kodiranim diznama po odgovarajućem standardu. 
– Mesing se brzo troši i usled mehaničke abrazije i hemijske korozije brzo propada. Zato su uvedeni novi materijali koji imaju duži vek trajanja, kao što su polimer, čelik, poboljšan čelik i keramika. Većina dizni u eksploataciji je izgubila svoju funkciju i nije više za upotrebu. Došlo je do proširenja otvora, a samim tim i do značajnog odstupanja doze i norme tretiranja po jedinici površine, što može da bude veoma opasno kada su pojedini pesticidi u pitanju, napominje Jovanović, i dodaje da se uvođenjem kolor kodiranih dizni uspostavlja neki red jer svaka dizna ima svoju boju na osnovu koje se zna protok, a zamenom neodgovarajućih dizni znatno se popravlja poprečna distribucija i tako obezbeđuje bolja raspodela hemijskih sredstava po širini radnog zahvata. 
Kontrola rasprskivača – dizni se vrši pomoću menzure S001 i merača sprej skenera. Dozvoljeno odstupanje je +/-10 odsto od protoka jedne dizne u lit/min. Osim dizni, kontroliše se i broj obrtaja priključnog kardanskog vratila, zatim provera vazdušne komore pumpe, ali i opšti izgled prskalice na osnovu vizuelne kontrole kada se pregledaju creva, grane, suspenzije, rezervoar, regulatori pritiska, ventili, vodovi... 
Prilikom kontrole proverava se ispravnost i svih filtera – sita, a na svakoj prskalici minimalno treba imati tri filtriranja, može i više. Kontrolišu se ulivni, glavni i filteri na diznama. Promer sita, kako objašnjava naš sagovornik, izražen je u jedinici mesh, te tako postoje sita od 30, 50, 80 i 100 mesh. Posle provere tehničke ispravnosti i eksploatacione pouzdanosti svaki uređaj se kalibriše.
– Praktično, to znači da se ispituju i usklađuju svi radni parametri koji su bitni za pravilan rad prskalice. To su pritisak, protok, brzina ageregata, stepen prenosa, broj obrtaja priključnog vratila, norma prskanja po jedinici površine. Suština je da svaki uređaj – prskalica mora biti kalibrisan jer samo tako se može postići neophodna tačnost, preciznost i efikasnost u radu. Pri tome se ne sme zaboraviti čuvanje, odnosno zaštita životne sredine, kao i čuvanje zdravlja ljudi koji rade sa opasnim materijama kao što su pesticidi, naglašava Jovanović i ističe da ispravnost uređaja doprinosi i boljem korišćenju vremena, kao i racionalizaciji repromaterijala, vode, pesticida i goriva, pa je pre svake sezone neophodno proveriti tehničku ispravnost prskalice. 
 
M. Antanasković