Pravilan izbor preparata i dobro određeno vreme primene čini 50% uspeha zaštite klasa pšenice i hemijske zaštite bilja generalno. Ostalih 50% zavisi od uređaja za primenu, u slučaju zaštite pšenice – od prskalice. Ispravnost radnih komponenti prskalice, dobra podešenost (kalibrisanost) i pravilan izbor rasprskivača ravnopravno definišu dobar rad prskalice. U našoj praksi poseban problem predstavlja činjenica da proizvođači nemaju naviku da biraju rasprskivače prema potrebama tretmana (prema razvojnoj fazi useva, razvojnoj fazi patogena, načinu delovanja preparata, dozi, vremenskim prilikama).
 
Setva pšenice u Srbiji se, u zavisnosti od godine, obavlja na oko 30% obradivih površina. Uglavnom se seje ozima pšenica. Kritična tačka proizvodnje pšenice jeste zaštita useva, odnosno primena sredstava za zaštitu bilja, a posebno je značajna zaštita klasa pšenice, jer od njene efikasnosti u velikoj meri zavisi kvalitet i visina prinosa pšenice. U cilju suzbijanja korova, bolesti i štetočina, kao i povećanja ekonomskog efekta poljoprivredne proizvodnje, poljoprivredni proizvođači pribegavaju sve većoj upotrebi pesticida. Neretko se pri tome zaboravlja činjenica da upotreba pesticida mora biti sprovedena u pravo vreme sa odgovarajućom normom i dozom tretiranja i uz pravilnu primenu prskalica. To znači da upotreba pesticida mora biti zasnovana na uslovima sredine i iskustvima, odnosno rezultatima dosadašnjih istraživanja, a sve u cilju dobijanja zdravstveno bezbednog i ekonomski isplativog proizvoda. Sa aspekta pravilne primene prskalica posebno je značajno ostavarenje ujednačene aplikacije pesticida. Za ostvarenje ujednačene poprečne distribucije pesticida presudnu ulogu imaju rasprskivači. 
Tip rasprskivača ima veliki uticaj na efikasnost aplikacije
 
Na efikasnost aplikacije pesticida utiče veći broj faktora. Jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na efikasnost aplikacije pesticida, prema istraživanjima Edukativno-razvojnog centra tehnike za aplikaciju pesticida – ERTAP Departmana za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jeste upravo tip/podtip rasprskivača. Rasprskivači su završni elementi prskalice u kojima se obavlja potpuna dezintegracija radne tečnosti. Pravilnim izborom tipa/podtipa rasprskivača osigurava se da najveća količina izbačene tečnosti dospe na ciljanu metu. Nažalost, u Srbiji se najčešće koriste najjednostavniji rasprskivači sa takozvanim lepezastim mlazom – T-rasprskivači. Problem korišćenja ovog tipa rasprskivača je u tome što  u velikom broju slučajeva samo oko 35% izbačene radne tečnosti dostigne ciljanu metu. 
Primena različitih tipova rasprskivača, kroz laboratorijsku analizu poprečne distribucije koju ostvaruju u zaštiti klasa pšenice pri različitim visinama krila, radnom pritisku i normama, prvi je korak u definisanju optimalne distribucije i radnih parametara (brzina, norma i pritisak). Analiza depozicije preparata na klasu pšenice, primenom trejsera, u proizvodnim uslovima jeste drugi korak koji zaokružuje proces optimizacije i daje kompletne tehničko-tehnološke podatke proizvođačima, kako bi bili efikasniji i ekonomičniji u zaštiti klasa pšenice.
Stoga je, u cilju obezbeđivanja najbolje depozicije preparata uz određene radne parametre (brzina, norma tretiranja i pritisak), sprovedeno ispitivanje različitih tipova rasprskivača. Ispitivanja su obavljena krajem maja na imanju u Vršcu. Brzina vetra iznosila je 1– 2 m/s, temperatura oko 26 °C, a vlažnost vazduha oko 60%. Uslovi sredine se nisu menjali tokom ispitivanja. Prosečna visina pšenice je bila oko 1,3 m. 
Pri ispitivanju za aplikaciju zaštitnog sredstva, korišćena je nošena prskalica čiji je rezervoar zapremine 800 l, a radni zahvat 15 m. Tretiranje je rađeno sa različitim tipovima rasprskivača, čije karakteristike su date u tabeli. Pšenica je tretirana fungicidom namenjenim za suzbijanje bolesti lista, stabljike i klasa i to u dozi 2 l/ha. Za ispitivanje je korišćen trejser brilliant blue u koncentraciji od 4%. Karakteristike ovog trejsera su da je lak za upotrebu i nije toksičan. Meša se direktno u rezervoar prskalice sa vodom i ne reaguje sa hemikalijama kojima je kontaminirana prskalica. Rastvor je kontinualno mešan tokom ispitivanja, bez obzira na izuzetno dobru rastvorljivost trejsera u vodi. 
 
Razlike
Sa pojavom novijih tipova/podtipova rasprskivača čiji je način dezintegracije radne tečnosti drugačiji od klasičnih, javili su se i problemi u pravilnom izboru rasprskivača u skladu sa ključnim faktorima uspeha tretmana. To su faza razvoja useva, faza razvoja patogena, način delovanja preparata, doza i vremenski uslovi. U praksi se ne pravi razlika između klasičnih rasprskivača, injektorskih i antidrift. 
Injektorski rasprskivači koji su korišćeni u ispitivanju ASJ CFA su podtip klasičnih lepezastih rasprskivača. Uvlačenjem vazduha kroz injektor, u svom telu obezbeđuje krupnije kapi, dobre za tretmane pri brzinama vetra od 3 do 5 m/s.
Antidrift rasprskivači su napredna generacija (podtip) klasičnih rasprskivača, koji imaju sposobnost da ne menjaju značajnije spektar kapi u mlazu, sa promenom radnog pritiska. Ti rasprskivači nose posebne slovne oznake kao TFLD, CFA - U (LD - mali drift, U - ultra).   
Poseban akcenat treba staviti na dvomlazne rasprskivače, kao što su npr. TFS i TFA, koje karakterišu dva mlaza pod međusobnim uglom od 30°. Oni predstavljaju rasprskivače koji su se kod uskolisnih kultura, kao što je pšenica, pokazali kao odlično rešenje, jer po prolasku prskalice prvi mlaz tretira klas pšenice odozgo i napred, a usled vazdušne struje koju stvaraju krila dolazi do povijanja pšenice napred, što obezbeđuje drugom mlazu da pokrije klas i stabljiku i sa zadnje strane.
 
Najbolji sa dva mlaza
 
Analizom dospele količine preparata u tretmanu fungicidom najbolji rezultati su ostvareni sa injektorskim i standardnim rasprskivačima sa dva mlaza koji nose oznaku ASJ TFA i ASJ TFS. 
Iskazane depozicije fungicida, primenom različitih normi tretiranja i različitih tipova rasprskivača, predstavljaju depoziciju preparata zabeleženu na klasu u procentima u odnosu na primenjenu dozu preparata od 2 l/ha. Sa primenom većih normi, količina preparata koji dospeva na biljke je opadala, što je logično, jer je zadržana preporučena doza (2 l/ha), pa se samim tim smanjivala koncentracija. 
Pre početka ispitivanja u laboratoriji ERTAP, pomoću sprej-skenera su formirani modeli distribucije različitih rasprskivača za visinu tretiranja od 50 cm, različite veličine rasprskivača i različite radne pritiske. Posmatrana je poprečna distribucija istih, odnosno njen koeficijent varijacije CV. Na taj način su dobijene preporuke za veličinu rasprskivača i radne pritiske koji su korišćeni tokom testa, a koji u kombinaciji sa preporučenim brzinama obezbeđuju norme tretiranja od 170 do 250 l/ha, odnosno 170 do 220 l/ha. Analizom dobijenih rezultata dolazi se do zaključka da pri tretiranju klasa treba težiti manjim normama tretiranja, što bližim 150 l/ha, jer zbog visine na kojoj je klas, od oko  jedan metar, i najvećeg udela krupnih kapi koje karakterišu injektorske rasprskivače, upravo manje norme obezbeđuju najbolju depoziciju preparata.
Da bi se dobila depozicija preparata u pšenici za različite tipove rasprskivača i normi kao u tabeli, treba koristiti veće pritiske od 4 bar kod injektorskog TFA rasprskivača, odnosno pritiske veće od 3 bar kod standardnog TFC rasprskivača.
Aplikacija pesticida injektorskim rasprskivačima odnosno "diznama za rad po vetru", kako ih poljoprivrednici u Srbiji nazivaju, pri pritisku   2–3 bar je potpuno pogrešna. Poprečna distribucija, odnosno ravnomerna raspodela tečnosti, pri ovim radnim pritiscima kod pomenutog rasprskivača je veoma loša. Kapljice su veoma krupne, te je efikasnost smanjena. Poboljšane karakteristike ovog rasprskivača ne mogu doći do izražaja upravo zbog niskog radnog pritiska. Radni pritisak ovakvih rasprskivača mora biti minimalno 4 bar, a najpoželjnije je 5-5,5 bar gde je efekat injektora, u kombinaciji sa uglom mlaza od 110°, na najvišem nivou. 
Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da se mora odabrati rasprskivač odgovarajućeg protoka, kako bi se postigla željena norma. Tako, na primer, sa rasprskivačem crvene boje (110-04) pri pritisku od 3 bar i brzini kretanja od 8 km/h postiže se norma od 240 l/ha. Da bi se pomenuta norma postigla sa injektorskim rasprskivačima pri istoj brzini i odgovarajućem pritisku od 5 bar, mora se odabrati rasprskivač plave boje (110-03). Dakle, ako se želi ostvariti maksimalna moguća efikasnost i depozicija preparata na klasu, neophodno je pridržavati se preporuka datih u tabeli.
Efekat tretiranja ispitivan je i u radu sa dvomlaznim TFA rasprskivačima uz određene radne parametre. Tako, ako se uporedi količina preparata koja pri normi tretiranja od 200 l/ha stigne na klas, vidi se da od primenjenih 2 l/ha preparata na klas stiže 1,16 l/ha sa tretmanom ASJ TFA 110-03 rasprskivačima. Primenom klasičnih antidrift ASJ WR 110-04 rasprskivača na klas stigne 48% manje preparata, odnosno 0,78 l/ha. Količina koja nije stigla na klas odlazi na zemljište ili biva odnesena vazdušnim strujanjem ili ispari. Dakle, gubici preparata su znatno manji kada se primenjuju dvomlazni rasprskivači. Ako se iskazano prikaže na površini od 50 ha, dolazi se do podatka da od primenjenih 100 l fungicida, primenom TFA 110-03 na klas dospeva 58 l/50 ha, a kod primene WR 110-04 rasprskivača 19 litara manje, odnosno 39 l/50 ha.
Poseban problem u praksi predstavlja činjenica da poljoprivredni proizvođači ne primenjuju ni dvomlazne rasprskivače, ni antidrift rasprskivače kakvi su WR 110-04. Najčešće se primenjuju klasični lepezasti rasprskivači, koji su najjeftiniji, ali obezbeđuju za oko 20-30% lošiju depoziciju preparata od antidrift rasprskivača, kakav je WR. Ishod toga je da na biljku dospeva 25-30% od primenjene doze preparata. Pravilan izbor tipa/podtipa rasprskivača i njegovih radnih parametara može obezbediti da na biljku dospe i do 75% od primenjene doze preparata. 
Mora se napomenuti  da ne znači da se sa pravilnim izborom rasprskivača i radnih parametara mogu koristiti manje doze od preporučenih, već da se pravilnim izborom rasprskivača i radnih parametara može obezbediti veća efikasnost i ekonomičnost proizvodnje, kao i smanjiti opasnost od zagađenja životne sredine koju prouzrokuju količine preparata koje ne dospeju na ciljano mesto.
 
Pravilan izbor – višestruka dobit 
 
Rezultati ovih ispitivanja pokazuju da su antidrift rasprskivači, čija je cena u odnosu na dvomlazne petostruko niža, obezbedili 48% manje preparata od dvomlaznih rasprskivača. Naizgled ušteda koju pravi razlika u ceni po komadu za opremanje jedne prskalice radnog zahvata od 12 metara, odnosno 24 rasprskivača, predstavlja u stvari gubitak od 19 litara preparata pri tretmanu 50 ha pšenice. Obezbeđivanje 19 litara preparata više na 50 ha omogućava da uložena sredstva za tu količinu preparata daju rezultat, odnosno da ta količina stigne na klas i obezbedi bolju efikasnost i veći prinos. Posebno treba naglasiti da primena odgovarajućih rasprskivača i radnih parametara čuva životnu sredinu, što je finansijski nemerljivo.
 
Prof. dr Aleksandar Sedlar 
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad