* Jedna od alternativa na tržištu, kada je u pitanju odabir sistema za navodnjavanje, jesu tifoni, koji više nisu prvi izbor mnogih poljoprivrednika     
 
Prolećna setva je u završnoj fazi. Mnogi poljoprivrednici, posebno oni koji su se odlučili za setvu kukuruza i opredelili da upotrebe herbicide koji se koriste posle setve, a pre nicanja, već su, nažalost, osetili nedostatak padavina. Tako će sada mnogi morati da ponove tretiranje, što u startu povećava troškove proizvodnje ove žitarice. Prema izveštajima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovog proleća su jedino zabeležene padavine u prosečnoj količini na jugoistoku Srbije, dok je u drugim regionima bilo znatno manje padavina nego što je uobičajeno. Tako je u većem delu Vojvodine ovog proleća izmerena četvrtina od količine višegodišnjeg proseka. Ovakva situacija, kada su u pitanju padavine, mnoge već sada navodi na razmišljanje o tome da li će im ove godine biti potreban sistem za navodnjavanje, jer je pristupačna voda u biljnoj proizvodnji resurs od nemerljivog značaja.  
 Odluku nije uvek lako doneti, pogotovo ako se uzme u obzir da odabrani sistem za navodnjavanje mora da odgovori uspešno na niz zahteva, a najviše na onaj ekonomski. To praktično znači da navodnjavanje mora da doprinese rastu prinosa, toliko da što ranije opravda uložena sredstva u investiciju za njegovo nabavljanje. 
Jedna od alternativa na tržištu, kada je u pitanju odabir sistema za navodnjavanje, jesu tifoni, koji više nisu prvi izbor mnogih poljoprivrednika. Ipak, ima prostora za veću upotrebu sistema za navodnjavanje, pa i tifona. To potvrđuje i činjenica da se u Vojvodini navodnjava  između 7 i 8% obradive površine, a da je i u Srbiji sve više zainteresovanih za primenu sistema za navodnjavanje, posebno onih koji se bave povrtarskom i voćarsko-vinogradarskom proizvodnjom. 
O pogodnostima koje donose tifoni u odnosu na druge sisteme, i o   razlozima što ovakvi sistemi nisu više zastupljeni na našim njivama, razgovarali smo sa dipl. inž. Majom Pavlović, koja ima višegodišnje iskustvo u izboru i radu sistema za navodnjavanje, a zaposlena je u preduzeću "Kite" d.o.o iz Novog Sada. 
Tifoni se mogu primenjivati kako u ratarskoj proizvodnji, tako i povrtarskoj i voćarskoj, ali i u proizvodnji krmnih bilja.  Mogu se koristiti sa topom ili u kombinaciji sa kišnim krilima. Tako se, bez problema, osim u proizvodnji soje, gde su već dosta zastupljeni, mogu upotrebiti i u proizvodnji kukuruza. Tada se koriste u kombinaciji sa kišnim krilima visine tri metra, tako da ona nesmetano mogu da opslužuju usev. Što se tiče pšenice, primena tifona je klasično sa topom, ali ograničavajući faktor, kako ocenjuje Maja Pavlović, jeste cena pšeničnog zrna koja najčešće ne može da opravda troškove korišćenja tifona. 
– Ako govorimo o povrtarskoj proizvodnji, u uzgoju šargarepe ili  kupusa, kao i drugih korenasto-krtolastih biljnih vrsta i svih onih koji nemaju nežan i plitak koren, tifoni se mogu koristiti u kombinaciji sa topom, ili pak sa kišnim krilom, kao što je to slučaj u uzgoju industrijske paprike, kaže Pavlović i napominje da se prednost korišćenja tifona vidi i u proizvodnji lucerke, gde se, zahvaljujući navodnjavanju, mogu ostvariti i dva otkosa više, te se prinos može tako povećati i za 50%. 
Tifoni su predviđeni za korišćenje na manjim površinama u odnosu na lineare, rendžere, ili centar pivot sisteme. Za razliku od ovih sistema, namenjenih za veće površine, tifoni se mogu prenositi sa parcele na parcelu, što je njihova prednost, ali u slučaju korišćenja u našoj zemlji –  nedostatak. Naime, poslednjih godina, kako kaže Maja, nema dovoljno radne snage potrebne za prenos sistema na drugu parcelu, a ova operacija iziskuje i vreme. To se, po oceni nekih proizvođača, smatra gubljenjem vremena. Sada, povratkom ljudi iz inostranstva i očekivanjem više dostupne radne snage, ova slika se može promeniti. Takođe se može očekivati povratak tifona na mesta gde se sad koristi sistem  kap-po-kap  iz više razloga. 
– Tifoni se mogu koristiti niz godina, pa i više decenija bez problema, dok se sistemi kap-po-kap, koji se primenjuje u proizvodnji na otvorenom polju, koriste samo jednu sezonu. Po postavljanju sistema kap-po-kap može da se desi da te proizvodne godine i ne bude potrebno navodnjavanje, a na kraju sezone sistem se sklanja sa parcele. Tifon pak, i ako se ne koristi u jednoj sezoni ili delu sezone, koristiće se sledeće godine, objašnjava naša sagovornica. 
U evropskoj uniji je, na primer, evidentan povratak tifona u odnosu na sistem kap-po-kap, jer se odlaganje korišćenih creva posebno naplaćuje – zbog ekologije, što dodatno poskupljuje njihovu upotrebu. 
Takođe, kako kaže, treba imati na umu da, ako korisnik namerava da iz nekog razloga prestane s korišćenjem tifona i želi da ga proda, ova mašina ima određenu vrednost, što nije slučaj sa već korišćenim sistemom kap-po-kap. 
Kada je reč o odabiru tifona, mora se obratiti pažnja na više faktora. To su, između ostalog, pristupačna količina vode, način napajanja sistema, veličina i oblik parcele. Tifoni se danas proizvode u raličitim veličinama, od najmanjih, čija su creva dužine 50–100 m, do velikih sistema sa dužinom creva i do 1.000 m, i kao takvi su dostupni  i na domaćem tržištu. 
– U Vojvodini su, zbog veličine parcela, najviše zastupljeni tifoni s crevima dužine 400 m. Svaki tifon koristi odgovarajuću pumpu s pogonom preko priključnog vratila traktora, ili agregat koji predstavlja kombinaciju motora i pumpe. U 90% slučajeva u praksi se koriste agregati koji, kao i kardanske pumpe, s obzirom na to da koriste naftu kao gorivo, tifone čini mašinama čija upotreba iziskuje velike troškove, kaže Maja Pavlović, uz objašnjenje da agregati obično imaju motore snage 48 i 75 KS. 
Kada se razmišlja o odabiru tifona, treba da se zna da je svaki tifon mašina za sebe i da se ovi sistemi za navodnjavanje ne proizvode serijski. U izboru mašine treba imati na umu i da svaki tifon ima minimalni i maksimalni kapacitet, to jest protok. Da bi sifon radio najbolje  i najjače, kako objašnjava naša sagovornica, potrebno mu je 6 bar.
Da je korišćenje tifona opravdano, potvrđuje i podatak da su ovi sistemi u svim konkursima koji obezbeđuju ostvarivanje povraćaja sredstava, bez obzira na to da li su u pitanju sredstva iz nacionalnih, pokrajinskih, ili pak IPARD programa mera.  Subvencije koje korisnici ovih mera mogu ostvariti najčešće čine polovinu ili 60% ukupne investicije, što svakako nije zanemarljivo, a korišćenje tifona uz primenu drugih agrotehničkih mera i očuvanje zemljišta može doprineti ostvarivanju većih prinosa, a samim tim i veće ekonomske dobiti u biljnoj proizvodnji.
 
Marija Antanasković