* Zahvaljujući osobinama košnica nastavljača, relativno lako se može rešiti predrojevno stanje i po želji stvoriti nove zajednice
 
Ove godine sa svih strana Srbije dolaze vesti o najzad berićetnoj godini sa lepim unosima na bagremu i medom izuzetnog kvaliteta, ali ih prati i niz fotografija rojeva. Sasvim logično, zato što je proleće vreme kada se u pčelinjim zajednicama javlja vrhunac brojnosti, iz kojeg proističe prirodni nagon da se umnože, da daju potomstvo. To je vreme pojave rojevnog nagona. 
Pčelama je potrebno desetak dana da bi ušle u rojidbeni nagon, približno isto toliko da bi se pripremile za rojenje. Društva tada troše mnogo energije i, u vreme kada bi mogle da sakupe najviše, svoje aktivnosti usredsređuju na pripreme za odlazak. Štaviše, rojeći se, odnose sa sobom i deo hrane koja će im poslužiti da se ishrane na novoj lokaciji dok ne zasnuju novi dom. Tako pčelar rojidbom ostaje i bez dela pčela i bez meda. Zato treba preduzeti određene mere da se rojidba spreči.
Dejan Kreculj
Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.