* Ose i stršljenovi su veoma nasrtljivi, a osim pčelarima, velike štete nanose i voćarima i vinogradarima
* Klopka napravljena od plastične flaše napunjene sokom, uz dodatak sirćeta, može biti efikasno rešenje
Pored bolesti i parazita, medonosne pčele, kao i druge životinje u prirodi, imaju i svoje neprijatelje. Ima ih više, a s jeseni su posebno izraženi napadi osa i stršljenova. Osim pčelarima, velike štete nanose i voćarima i vinogradarima, pa je borba protiv njih višestruko korisna.
Osama i stršljenovima je svojstveno da su izuzetno nasrtljivi u svojim pljačkaškim pohodima. Već od kraja leta, a posebno tokom jeseni, broj im se naglo povećava i tada na sve načine pokušavaju da prodru u košnicu. Kod jakih društava, stražarice ih uglavnom onemogućavaju u tome. Društva iznemogla od varoe ili oslabljena iz nekog drugog razloga, lak su plen. Ako su u većem broju, mogu da unište čitavu pčelinju zajednicu. Zato je potrebno uništavati osinja i stršljenska gnezda čim se otkriju, što ranije to bolje. Nekada su za to korišćena razna sredstva, najčešće vatra, što je neretko bilo uzrok požara. Danas koristimo sprejeve protiv insekata čiji spektar delovanja uspešno obuhvata i njih. Pri tome se treba dobro zaštititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najveći efekat, uništavanje se radi noću jer su tada svi insekti u gnezdu.
Ako se gnezdo ne uoči, ne mora se tražiti. Dobri rezultati postižu se i klopkama. Većini pčelara poznat je tradicionalni način sa staklenom flašom dopola napunjenom pivom. Miris vrenja ove tečnosti privlačan je samo za ose, dok je odbojan pčelama. Ose ulaze u flašu, odakle ne znaju da izađu, pa se u njoj udave. Ali, ako se ne prazni blagovremeno, plutajući mrtvi insekti postaju splav na koji sleću novopridošle ose i brojne muve, hrane se i, uz malo pometnje, ipak uspešno napuštaju klopku.
U današnje vreme, plastična ambalaža je gotovo u potpunosti istisnula staklenu, što treba iskoristiti. Izvanredni rezultati postižu se korišćenjem klopke čiji je autor doktor Miroslav Farkaš. Klopka se pravi od plastične boce osvežavajućeg pića, koju treba izbušiti na više mesta u krug, negde oko polovine visine. Veličina rupa može biti prečnika cigarete, a njenim žarom se rupe mogu i napraviti. Ipak, praktičnije je ili bušiti bušilicom, mada burgija obično klizi po glatkoj površini boce, pa su burgije za drvo bolje, ili od komada armature napraviti alat za pravljenje rupa tako što se na jedan kraj stavi drvena drška, kao za turpiju, a drugi kraj se zagreva na plamenu. Kada se dovoljno ugreje, armatura blagim pritiskom topi plastiku i pravi rupu. Svakako, najbolje je ako se ima električna lemilica kojom se najlakše radi. 
U bocu se nalije tečnost na dno, pa se začepi. Može se koristiti pivo, što je i najjednostavnije, mešavina sirupa od jagoda, sirćeta (vinskog ili jabukovog) i vode. Neki pčelari preporučuju jabukovaču, ostale voćne rakije i grožđanu širu. Najekonomičnije rešenje je sirup od narandže i sirće, koje se stavlja da odbija pčele, a osama ne smeta. 
Sa spoljašnje strane, kao etiketa, zalepi se traka od kuhinjske aluminijumske folije. Svetlucanje intenzivno privlači insekte, gotovo kao i sam miris tečnosti. Oko čepa treba namotati konac i njime okačiti klopku da slobodno visi. Privučene svetlucanjem i mirisom tečnosti, ose će se brzo okupiti oko boce, sletaće na nju i pokušavati da pronađu otvor kroz koji bi ušle. Kada ga otkriju, ulaze, silaze do soka, nasišu se i započinju besomučno traganje za izlazom koji nikada neće naći. Prateći instinkt, one logično pokušavaju da izlete nagore, ali ne uspevaju jer je boca zatvorena čepom. Zanimljivo je da, čak i kada naiđu na bočnu rupu na zidu, redovno prelaze preko nje, a ne izlaze kroz nju. Ovakve klopke nije potrebno redovno prazniti, jer ose privlači i miris samih leševa podavljenih insekata. Osim osa, klopke masovno posećuju i muve, koje u njima i ostaju. Klopku je najbolje okačiti na nekom osunčanom mestu, gde će se folija dobro presijavati, a i sok će bolje vriti. Kačenjem o končić sprečavamo da flašu sruše vetar ili mačka. 
Koje su prednosti ovakve klopke? Osnovna je u tome što funkcioniše bez obzira na to da li je tečnost sveža ili je klopka već puna udavljenih insekata. Takođe, znatno je manja potrošnja tečnosti za mamac u odnosu na staklenu flašu i ne smeta joj kiša jer je začepljena odozgo. Kada se nakupi mnoštvo udavljenih insekata, pa opadne nivo tečnosti, i bez pražnjenja se može par puta dolivati, a ko je vešt, može i kroz bočnu rupicu. Posle nekog vremena, bocu jednostavno zamenjujemo novom.
Na kraju, treba znati šta učiniti ako ipak dođe do uboda pčele ili ose. Kako možete pomoći sebi i drugima, naravno, ako niste alergični? Zapamtite, pčelinji otrov je kisele reakcije, pa na mesto uboda, kako bi se neutralisao, treba staviti vatu natopljenu u čaši tople vode u koju je umešana kesica sode bikarbone. Osinji otrov je bazne reakcije i njega valja neutralisati sirćetom ili limunovim sokom. Otok može smanjiti nevenova mast.
 
Tekst i foto: Dejan Kreculj
 
PČELE NEPRAVEDNO OPTUŽENE
 
Ose i stršljenovi rado napadaju zrelo voće i grožđe tako što im probuše kožicu da bi došli do slasnog sadržaja. Nažalost, voćari i vinogradari obično ne uoče pravog krivca, već primete nedužne pčele koje dolaze posle njih. To je čest uzrok nesporazuma, od vajkada. I otac srpskog pčelarstva, profesor Jovan Živanović, držao je svoje pčele u vinogradima blizu Sremskih Karlovaca. Vinogradari, videvši pčele na grožđu, podneli su tužbu sudu protiv Živanovića. Da bi dokazao neosnovanost njihove tužbe, stavio je grozd u ulicu košnice sa pčelama i posle 24 časa komisijski su je otvorili, utvrdivši da je grozd čitav. Živanović je napravio još jedan opit: izbockao je zrna grožđa iglom i postavio grozd u košnicu. Posle vađenja, utvrdili su da su pčele isisale sok samo iz izbockanih zrna. Ovim je dokazano da pčele ne nagrizaju zrna grožđa.