* Najjednostavnije je ponuditi pčelama med koji se već nalazi u njihovoj košnici, odnosno slagati ih da postoji unos

Ponekad je potrebno učiniti samo nešto sasvim malo, što će drugome biti mnogo. Ovim rečima mogla bi se izraziti suština postupka rada LR košnicom, poznata kao metoda "okrenute košnice" petrovaradinskog pčelara Vladimira Hunjadija. Za pčelara tako malo, a za pčelice izuzetno značajno.
Klimatski uslovi koji vladaju u našim krajevima pred pčelare postavljaju veliki problem: kako postići onoliko buran razvoj pčelinjih društava koji bi obezbedio dovoljno razvijene zajednice u vrlo kratkom periodu od kraja zime do bagremove paše. Ovogodišnje varljivo vreme  mešavine zime i proleća veoma je problematično u kompletnoj  poljoprivredi, pa i pčelarstvu.
Kako pomoći pčelinjim zajednicama da se što bolje razviju? U zavisnosti od tipa košnice, ali i mogućnosti i veštine samog pčelinjaka,  ima više načina. Pored već "klasičnih" postupaka spomenućemo i jedan, naizgled malo neobičan, ali u dugogodišnjoj praksi na više pčelinjaka oproban način.
Poznato je da bilo kakav unos, osobito ako je obilan, stimuliše maticu na bolje zaleganje. Najbolje je kada je to prava, prirodna paša, ali ako je nema, većina pčelara prinuđena je na prihranjivanje sirupom od industrijskog šećera. Tada pčele moraju da koriste njima stranu materiju, ali nemaju drugog izbora. Logično je, pčela se hrani medom od kada je nastala. Zbog opasnosti od američke truleži prihranjivanje medom je takođe nepovoljno rešenje. Gde je izlaz? Najjednostavnije je ponuditi pčelama za unos sam med koji se nalazi u njihovoj košnici, odnosno treba posegnuti za slatkom, malom obmanom – slagati ih da unos postoji.  
Prilikom uzimljavanja pčele deponuju značajne količine zimnice u deo iznad legla, u predelu medne kape. To je venac u kome, zavisno od veličine rama, mada znatno potrošen, ima i sada dosta meda. Ova hrana sputava maticu u zaleganju jer smanjuje površinu saća korisnu za leglo. Na pčelaru je da oslobodi medni venac. Najlakše je da se ramovi okrenu. Ako je to košnica Alberti–Žnideršičevog tipa, onda nema problema: jednostavno se svi ramovi okrenu tako da deo koji je bio gore ide dole. Međutim, kod košnica nastavljača, Langstrot–Rutovog i Danan–Blatovog tipa, problem čine upravo ramovi pošto se satonoša razlikuje po dužini od donje letvice i ram je fizički nemoguće okrenuti i umetnuti u nastavak. Rešenje je jednostavno – treba prevrnuti ceo nastavak. Ne treba se plašiti, to je bar lako.
Pošto se pčele blago nadime, nožem se odvoji plodišni nastavak od podnjače ili polunastavka ukoliko se koristi između plodišta i podnjače. Ako se polunastavak ne koristi, potrebno je pripremiti jednu ili dve letvice na koje će se ramovi kasnije oslanjati. Zatim se celo plodište okrene.
Kod LR košnice sa polunastavkom postupak je sledeći. Plodište odvojimo nožem, lagano ga podignemo i povučemo unazad. Zatim prednju stranu nastavka pažljivo spuštamo da dođe iza polunastavka, tako da negde oko sredine dužine plodišnog nastavka legne na gornji rub polunastavka. Nastavak podižemo, stavljamo u vertikalni položaj, naginjemo i pažljivo spuštamo na polunastavak. Pošto su ramovi međusobno od jesenas dobro ispropolisani, oni će ostati još neko vreme slepljeni, a zatim će se sami lagano spustiti tako da "uši" plodišnih ramova legnu na telo polunastavka.
Ako polunastavka nema, celo plodište se skine sa podnjače, na njega se stave letvice, pa preko njih podnjača, sve se to okrene i postavi na mesto gde je ranije bila košnica.
Nedugo potom pčele će početi da otklapaju med iz medne kape koja se našla nadohvat leta, prenosiće sopstveni med u druge delove košnice i time davati utisak unosa. S druge strane, matica će odmah ta mesta zasejati,  tako da ćemo uskoro dobiti plodišne ramove zasejane od gore do dole, kao u sred leta.
Da bi stimulacija bila intenzivnija, okretanje treba ponavljati na nedelju dana. Za pčelare koji imaju slobodan samo vikend, zgodno je da to bude subotom ili nedeljom. Ovakvo okretanje je, osim za razvoj, korisno i u borbi protiv varoe jer ometa njen proces sparivanja. Još davno u Mađarskoj je konstruisana okrugla košnica koja se okretala, upravo sa tim ciljem. Kako se ovaj postupak sprovodi u neposrednoj pripremi za glavno medobranje, svaki način borbe protiv varoe bez upotrebe hemikalija veliki je doprinos.
Tekst i foto: Dejan Kreculj