* Proširivanje gnezda ne treba raditi pre nego što pčele gusto posednu sve ulice gnezda i pokriju svo saće

Prevrtljive vremenske prilike ove godine odrazile su se i na pčele i pčelinju pašu. Martovski mrazevi naneli su veliku štetu, mnogo toga je izmrzlo, ali je i odgođena paša u odnosu na višegodišnje proseke.
Ipak, pčelari su uvek optimisti i razmišljaju o tome kako da obezbede što jača pčelinja društva. Kada treba pristupiti proširivanju pčelinjeg gnezda i kako?
Proširivanju gnezda ne treba pristupiti pre nego što pčele gusto posednu sve ulice gnezda i pokriju svo saće. Treba upravo dočekati momenat kada nam se čini da je gnezdo zagušeno pčelama. Prevremeno proširivanje je vrlo štetno, jer najčešće povlači za sobom usporavanje razvoja legla. Ako se pak zakasni, društvo može ući u nagon rojenja pred glavnu pašu, ili odmah po njenom završetku.
Proširivanje se obavlja na različite načine kod pojedinih sistema košnica. U LR košnicama pčelinja društva zimuju u dva nastavka: u gornjem je  društvo sa hranom, a u donjem je smešteno rezervno prazno saće i okviri sa malim vencima meda. Proširuje se tako što se iz donjeg nastavka koji leži na podnjači izvade dva okvira sa što lepše izgrađenim saćem. Zatim iz gornjeg nastavka treba staviti u donji nastavak dva okvira sa što više zatvorenog legla zajedno sa pčelama, pa postaviti gornji preko donjeg nastavka. Tamo gde su bili okviri sa leglom i pčelama treba staviti dva okvira sa lepo izgrađenim saćem. Ovi okviri stavljaju se sa jedne i druge strane poslednjih okvira s leglom, da bi ih pčele što pre pripremile matici za zaleganje.
Ranije je bila praksa da se društva proširuju promenom celih nastavaka, tako da se gornji nastavak, u kome se nalazi društvo sa hranom, stavi na podnjaču, a na njegovo mesto postavi nastavak što je ležao na podnjači. Ovakvom promenom nastavaka došlo se do zaključka da se time naglo povećava slobodan prostor iznad društva, u kome je uglavnom prazno saće sa nešto malo rezerve meda. Pošto je april vrlo često promenljiv, sa noćnim i dnevnim zahlađenjima i kišom, to će promena nastavaka znatno uticati na razvoj pčelinjeg društva. Da se to otkloni, praksa je potvrdila da je bolje proširivati društva spuštanjem okvira sa leglom i pčelama u donji nastavak. Ovakvim postupkom pčele ubrzaju prelaz matice i društvo se bolje razvije za bagremovu pašu. Ukoliko pčelar iz bilo kog razloga ne stigne da  premesti okvire sa leglom i pčelama iz gornjeg u donji nastavak, pčele će i same preći u donji nastavak sa maticom kada to spoljni i unutrašnji uslovi budu dozvolili.


Prilikom proširivanja, ako raspolažemo jakim nukleusima ili društvima koja treba spojiti pred glavnu pašu, dobro će biti da se iz njih u donji nastavak stavi jedan ili dva okvira sa leglom i pčelama. Dalje se  proširuje dodavanjem mediših nastavaka.
Kod  DB košnica proširivanje gnezda izvodi se postepenim pomeranjem pregradne daske i dodavanjem praznog starijeg i ispravnog saća između krajnjih okvira sa leglom i okvira sa cvetnim prahom. Samo jakim društvima može se u početku proširivanja gnezda, pored okvira koji su posednuti pčelama, dati još jedan do dva okvira sa izgrađenim saćem. U ovako suženom prostoru pčele ostaju sve dok traju hladne noći, što obično biva do kraja marta, ali nikad se ne zna. Kako se vreme ustaljuje i toplota povećava, tako se i društvo sve više razvija, te mu treba svake nedelje proširivati gnezdo sve dok se celo plodište ne ispuni saćem.


Ako u prirodi ima voćne ili neke druge paše, jača društva mogu dobiti po jedan okvir sa satnom osnovom da bi se kod pčela podstakao instikt za gradnjom. Umetanjem satne osnove istovremeno se i proširuje gnezdo. Pčele tako dobiju i veći prostor za ostalu delatnost u košnici. Satne osnove stavljaju se takođe iza krajnjih okvira s leglom. Ako u prirodi nema paše, satne osnove ne treba stavljati, jer će pčele na dodatnim satnim osnovama oko žice skidati vosak i time potpuno oštetiti saće.
Proširivanje gnezda u košnicama lisnjačama AŽ zavisi od toga da li su pčele zimovale u gornjem delu košnice, medištu sa praznim saćem, ili manjim količinama meda. Tada treba iz gornjeg dela, u kojem se nalazi društvo sa hranom, prevešati dva okvira sa što više zatvorenog legla i dosta pčela i staviti ih u sredinu košnice koja je bez Hanemanove rešetke. Međutim, kad su pčele uzimljene u donjem delu sa matičnom rešetkom, treba  preneti u gornji deo iznad rešetke dva okvira sa što više zatvorenog legla i pčela. Pošto se završi prevešavanje, neće biti suvišno da se pčele istog dana prihrane sa jednim do dva litra šećernog sirupa, kako bi se društva maksimalno razvila za bagremovu ili drugu glavnu prolećnu pašu.

Tekst i foto: Dejan Kreculj