* Predstojeći konkurs predviđa 50 odsto bespovratnih sredstava od države, 40 odsto povoljnih kredita i samo 10 odsto učešća pčelara za nabavku opreme za pčelarstvo

Do početka marta, kako je najavio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, biće raspisan konkurs za dodelu vrlo povoljnih podsticajnih sredstava za nabavku opreme u pčelarstvu u skladu sa predlozima koje je uputio Savez pčelarskih organizacija Srbije – SPOS. Radi se o novom programu podrške svim sektorima u  poljoprivredi, koji treba da počne u martu, za šta je obezbeđeno 38 miliona dolara. Pčelarstvu je namenjeno od 15.000 do 50.000 dinara po poljoprivrednom gazdinstvu godišnje, uz PDV. Martovskim konkursom se predviđa mogućnost da, za navedene namene, svi pčelari koji budu prošli na konkursu dobiju unapred 50 odsto bespovratnih sredstava od države, 40 odsto su povoljni krediti, a samo 10 odsto je sopstveno učešće. Garancija za vraćanje kredita biće nabavljena oprema. 

Pčelari su zadovoljni što se u Nacrtu zakona o organizovanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, prvi put do sada, predviđa  uređenje ove oblasti i za med. U toku javne rasprave o tom dokumentu pčelari predlažu da se u programu razvoja prehrambenih navika dece i omladine, pored voća, povrća i ostale hrane, uvrste i pčelinji proizvodi, što je praksa u mnogim državama.  

Predsednik SPOS-a  prof. dr Rodoljub Živadinović kaže da je tržište pčelinjih proizvoda već godinama ugroženo.

– Prošlogodišnja pčelinja paša je, kao pre pet godina, bila vrlo nepovoljna za pčelare. Bagremovog meda gotovo da nema. U takvim uslovima na tržištu se pojavljuje velika količina falsifikata. Pčelari su, kao i pre pet godina, predložili Vladi Srbije da pooštri veterinarsku, policijsku, poresku i tržišnu inspekcijsku kontrolu u prometu meda. To radno telo je lane uspelo da suzbije pojavu falsifikata za dve trećine u periodu kraćem od godinu dana. Nedavno je utvrđeno da je falsifikovan med, sa izmišljenom etiketom, prodat i jednom vrtiću. Firme koja je izvršila prodaju uopšte nema, objekat za punjenje tog meda i ne postoji. Takav "bagremov med" je prodavan na tržištu za samo 270 dinara kilogram, plus PDV, što je tri puta jeftinije od otkupne cene pravog meda. Ovaj slučaj je predat policiji za dalju istragu, objašnjava Živadinović. 

Veština falsifikovanja meda obuhvata sve savršenije metode za izbegavanje zakonskih rešenja, čak i prevazilaženje laboratorijskih metoda otkrivanja zloupotreba. Prof. dr Rodoljub Živadinović ukazuje da je firma "Med Honey", iz Vučaka kod Smedereva, na tržište plasirala bagremov i lipov med koji je, na osnovu uzoraka koje je uzela veterinarska inspekcija, prolazio osnovne analize predviđene Zakonom o medu. Ali, naša laboratorija na Hemijskom fakultetu u Beogradu, kao najbolja u ovom delu Evrope, ustanovila je da nešto nije u redu sa tim medom. Otkriveno je da se radi o vrlo sofisticiranom falsifikatu, napravljenom dodavanjem satojaka koji ne menja osnovne parametre analize. Ali kada je urađena analiza na prisustvo stranih šećera u medu, ustanovljeno je da 30 odsto tog proizvoda nije prirodno. Oba meda imaju miris i ukus nesvojstven deklarisanoj vrsti meda. Superanalizom u Laboratoriji za ispitivanje autentičnosti hrane "Inova Lab", otkriveno je da u  takozvanom livadskom medu postoji 27,9 odsto šećera poreklom od kukuruza ili šećerne trske, a u "bagremovom medu" 22,8 odsto šećera istog porekla, koje se ne mogu naći u prirodnom  medu, pa se takav proizvod smatra falsifikatom. 

Pčelari insistiraju na tome da potrošači moraju da znaju iz koje države med potiče. Kada na etiketi piše da se radi o mešavini meda iz EU i van nje, onda to znači da je med iz uvoza, a ne iz Srbije. Jedna analiza meda u inostranstvu košta 1.600 do 2.200 evra. Ona se radi vrlo detaljno, pa ne može da prođe ništa što nije prirodan med. Analizira se lot od 21 tone, koji je nastao nakon homogenizacije meda od svakog pčelara. Prethodno se rade pojedinačne analize za svakog pčelara ponaosob. Tek kada su rezultati povoljni,  takav med može da se pomeša s medom drugih pčelara. To je veoma važno jer, u slučaju da je med samo jednog pčelara neispravan, može da upropasti čitav lot od 21 tone. Zato pčelari preporučuju da se med otkupljuje od registrovanih proizvođača u SPOS-u, čiji se med, pre izvoza ili prodaje na domaćem tržištu, redovno analizira u akreditovanim laboratorijama Evropske unije u Nemačkoj, sa kojima imamo uspešnu saradnju. 

B. Krstin

 

13. SAJAM MEDA U MARTU?

 

Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije nedavno je odlučio da se 13. međunarodni sajam meda u Beogradu održi najkasnije krajem marta ove godine, ukoliko se steknu povoljni uslovi u odnosu na pandemiju virusa korona. U suprotnom, sajam u Beogradu se neće održati ove godine. U povoljnim uslovima biće organizovan jesenji sajam u Vranju.

SPOS ne planira da održi on-lajn sajam, jer to nije svojstveno pčelarstvu, ni dovoljno praktično. Savez je spreman da, u povoljnim okolnostima, organizuje sajam za sedam dana, pa je preporuka pčelarima da se blagovremeno pripreme. Ukoliko se steknu povoljni uslovi, očekuje se, kao i obično, učešće preko 100 izlagača iz Srbije i inostranstva, kao i veliki broj posetilaca, jer su ljudi željni okupljanja i saznanja o novitetima u pčelarstvu pred novu sezonu. Sajam obično sadrži prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turističko-rekreativni program. Biće moguće kupiti pčelarsku opremu i reprodukcioni materijal. Time se na odgovarajući način promoviše rad oko 15.000 pčelara u Srbiji, koji poseduju 1,3 miliona košnica, što je apsolutni rekord po broju stanovništva, i godišnje proizvedu 6.000 do 12.000 tona meda. Naš med je vrlo kvalitetan. Izvozi se oko 3.000 tona u vrednosti od osam do 12 miliona evra, najviše u Italiju, Austriju, Nemačku, Francusku i Belgiju, a odskora i u arapske države. Naša izvozna cena prošle godine je bila dvostruko veća od prosečne uvozne cene. Nažalost, došlo je i do očekivanog drastičnog povećanja uvoza meda. Strategijom razvoja pčelarstva u Srbiji, još 2009. godine, ukazano je na opasnost od velikog uvoza. Neki ljudi idu ispred laboratorijskih analiza, pa će biti neophodno da naučnici porade i na tome.