* Košnice je najbolje smestiti u voćnjak ispod mlađih stabala koja će im pružiti zaštitu od sunca, ali ne i suviše veliku hladovinu koja im smeta
 
Zima je i mnogi budući i mladi pčelari ovo vreme smanjenih obaveza na pčelinjaku koriste da što više nauče. Pošto su nabavili potreban pribor i opremu, početnici treba da obrate pažnju na položaj za postavljanje pčelinjaka. Koji su bitni uslovi koje to mesto treba da zadovoljava?
Pre svega, potrebno je da pruža izvestan zaklon od sunca. Ako pčelar živi na selu ili na periferiji grada, najbolje je da pčelinjak smesti u voćnjak ispod mlađih stabala. Pri tome treba da vodi računa i o tome da suviše velika hladovina smeta pčelama kao i ostalim oblicima života. Međutim, izvestan zaklon od sunca u najtoplije doba dana povoljno utiče na pčele i donekle sprečava da se kod njih razvija nagon za rojenje. Kada košnice imaju zbeg, mnogo su zaštićenije od hladnoće zimi i velikih vrućina leti, pa se mogu držati i na suncu. Ipak, prošarani hlad im neće biti naodmet.
 
Važnije je košnice zaštititi od vetra nego od sunca
 
Potom, tu je pitanje zaštite od hladnih vetrova. Za pčele smeštene u polju ili na otvorenom prostoru, važnija je zaštita od hladnih vetrova nego zaklon od sunca. Gde god ovi vetrovi postoje, košnicama se mora obezbediti potreban zaklon, kao što su zelena ograda, drveće, zgrade ili ograda od letava, napravljena tako da su međusobno udaljene tri do četiri centimetra. Kod visokih ograda od dasaka, ako nema izvesnog međusobnog razmaka i ako su zbijene jedna uz drugu, vetar svom snagom prelazi preko ograde i odozgo duva u pravcu košnica. Međutim, izvestan razmak umanjuje otpor strujanju i na taj način razbija snagu vetra. Prilikom smeštaja košnica treba napraviti takav  raspored da leta budu okrenuta jugu ili jugoistoku i da pored sebe nemaju visoko drveće.
Urbano pčelarstvo je sve modernije i kod nas. Pčelar koji živi u gradu suočen je sa teškoćama oko izbora najpovoljnijeg mesta za smeštaj svojih pčela. U većini slučajeva gradski pčelari, ukoliko ne žive u zgradama za kolektivno stanovanje, smeštaju pčele u zadnjim delovima dvorišta. Tu su košnice stalno na oku, a i ne zauzimaju mnogo prostora. Međutim, neretke su i izvesne neprijatnosti zbog eventualnog protivljenja suseda, a nije naodmet proveriti da li postoji neki pravni akt koji bi to zabranjivao. Da bi se izbegli problemi sa susedima, košnice valja smestiti tako da su što udaljenije od zgrada, staza i ulica gde se odvija saobraćaj i gde ima pešaka. Zbog toga sa te strane pčelinjaka treba da se postavi visoka ograda, zid ili nekakva pregrada koja bi primoravala pčele da odmah visoko izleću i uleću.
Dobar položaj štiti prolaznike od uboda pčela. Ako se košnice nalaze u dnu dvorišta, neophodno je da im se leta okrenu u suprotnom smeru od obližnjih putanja, prolaza ili ulica. Ovo se savetuje stoga što pčele u direktnom letu ne dolaze u dodir sa ljudima ili domaćim životinjama koji tuda prolaze. Naročito ih ljuti kada im ljudi ili životinje stoje ispred leta ili im presecaju liniju letenja ili kada se deca igraju ispred košnica izvodeći nagle pokrete. Nije badava izreka koja se vekovima prenosi među pčelarima: svaki pčelar ima svoj stav o svakom pitanju, a jedino o čemu se svi slažu su dva – košnicama se uvek prilazi sa zadnje strane i pčelari se radi meda.
 
Pravilnim izborom mesta do više meda
 
Mesto pčelinjaka svakako utiče i na prinos. Položaj i način postavljanja košnica u pčelinjaku važni su za dobar razvoj, zdravstveno stanje i neometan rad pčela. Prinos, međutim, zavisi od paše na udaljenosti u krugu oko tri kilometra od mesta na kome je pčelinjak postavljen. Zato za lokaciju pčelinjaka, posebno za vreme paše, treba tražiti takvo mesto koje u neposrednoj blizini obiluje medonosnim biljkama. Osim paše koju pčelama daju voćke i druge medonosne biljke, potrebno je da na tom terenu ima u većoj količini biljaka koje daju polen i nektar za rani prolećni razvoj. To su leska, visibaba, iva, dren, glog, vrba, maslačak i druge, kao i medonosnih biljaka koje obezbeđuju veće količine meda za vrcanje: bagrem, žalfija, bela detelina, kokotac, lucerka, kupina, malina, lipa, beli bosiljak, suncokret, heljda, vresak i mnoge druge. 
Za smeštaj pčela na području koje bi omogućilo veće prinose meda, pčelar ne treba da ide tamo gde drugi pčelari već drže svoje pčele u velikom broju, jer verovatno neće biti dovoljno paše za sve. To je nekolegijalno, a može dovesti i do bespotrebnih neprijatnosti.
 
Tekst i  foto: Dejan Kreculj
 
MRTVE PČELE ISPRED KOŠNICE NISU UVEK LOŠ ZNAK
Mnogi mladi pčelari brinu kada tokom zimovanja vide mrtve pčele ispred svojih košnica. Ovo je zapravo lep čin prirode i veoma dobra stvar. Većina pčela u toplijim danima će se smenjivati napolju kako bi se iščistile jer jake, zdrave pčele neće defecirati u unutrašnjosti košnice pošto bi to uzrokovalo razvoj patogena. Nažalost, ne vraćaju se sve pčele u košnicu, pa uglavnom stare i slabe ostaju napolju. Ovo će učiniti da pčelinje društvo bude živo, suvo i bez bolesti. Priroda je surova, ali preživljavanje zahteva snažne pčele koje znaju kako da se održe.