* Od početka avgusta počinje novi ciklus životnih aktivnosti u košnici za koji pčelari treba da se kvalitetno pripreme, jer, kako se to obično kaže, kako uzimiš, tako ćeš i vrcati

Iako se čini nelogičnim, prvi avgust je pčelarska Nova godina. Od tog datuma otpočinje novi ciklus životnih aktivnosti u košnici za koji pčelari treba da se kvalitetno pripreme, jer, kako se to obično kaže, kako uzimiš, tako ćeš i vrcati. Pošto je suncokretova paša okončana, neophodno je pristupiti detaljnom pregledu svih društava.
Pregledom treba utvrditi, pre svega, zdravstveno stanje pčelinje zajednice. Sama činjenica da je proizvodni deo pčelinjaka tokom medobranja više puta seljen, ponegde i na vrlo velike udaljenosti, i da je pri tome boravio na terenima na kojima je bilo mnogo drugih pčelinjaka, često neodgovornih pčelara, dovoljna je da se ovome posveti velika pažnja.

Varoa najveći problem selidbe pčelinjaka

Najčešća opasnost pčelama preti od zaražavanja varoom. Mnogi to primete obično po završenom medobranju suncokreta. Pčele su svoj deo posla odradile, med je izvrcan i sada je na pčelaru da ih zaštiti. Sakupljajući nektar na poljima suncokreta, mnoge su, tražeći slasni sok u žutim glavicama, dobile i neželjenog saputnika. Varoa je napustila svog prethodnog domaćina i zakačila se novom.
Tako je sa tovarom nektara i polena u košnicu stigao i ovaj neželjeni gost. I ne samo jedan, već mnoštvo njih. Ako se prilikom letimičnog razgledanja ramova sa pčelama zapazi varoa na leđima neke pčele, tada se može smatrati da je zaraženost veoma velika.
Najpouzdaniji način je da se izvrši kontrolno tretiranje na nekoliko košnica. Ukoliko je broj otpalih varoa značajan, to je znak da treba preduzeti mere zaštite. Koji će se preparat koristiti zavisi od toga koji je prethodno upotrebljen. Mada se kaže da ne treba menjati tim koji dobija, ma kako bili zadovoljni efektima prethodno korišćenog preparata, ne valja se oslanjati uvek na isti. Biotehnološka metoda borbe pomoću ramova građevnjaka sada više nema naročitog efekta s obzirom na to da se broj trutova svodi na minimum i da ih uskoro više neće ni biti u zajednici.

Utvrditi kvalitet matice

Ovim pregledom treba takođe utvrditi i kvalitet matice. “Ogledalo” svake matice je njeno leglo. Ako je to mlada, ovogodišnja matica, sada je vreme da joj leglo bude visokog kvaliteta. Ono mora biti kompaktno, jednolično i bez prekida zasejano, sa što većom površinom na ramu, od letvice do letvice, kako se to obično kaže. Pojedine ćelije mogu biti nezaležene zbog toga što su u njih pčele prethodno uložile hranu, pa ih je matica preskočila. Ovo se posebno lepo vidi na ramovima sa poklopljenim leglom.
Jaka, zdrava pčelinja zajednica od koje očekujemo da lako prebrodi zimovanje i da s proleća brzo udvostruči svoj broj treba da ima od 25 do 35 hiljada, znači od 2,5 do 3,5 kilograma uzimljenih pčela. Da bi mogao da se obezbedi ovoliki broj, u drugoj polovini avgusta neophodno je da u košnici bude pet do šest DB, odnosno još po jedan LR ram više legla. Vreme izleganja pčela za zimovanje društva veoma je bitno, jer, kako kažu rezultati istraživanja, u toku zime propada 62% pčela koje potiču iz jaja položenih pre 20. jula, iz avgustovskih jaja 18%, a iz jaja položenih do polovine septembra svega 12%. Ovu količinu pčela može u tihoj paši ili prihranom da obezbedi kvalitetna mlada matica, ne starija od dve godine. Posle odstranjivanja trutova iz košnice nastaje veoma dobro raspoloženje u društvu za prijem mlade, oplođene matice, pa ako smo je nabavili ili pripremili, ni do kraja meseca neće biti kasno da se ona doda.

Ukloniti neispravno saće

Pregled treba iskoristiti da se utvrdi konačno stanje saća. Svo neispravno treba odmah ukloniti i pretopiti, a kvalitetno složiti tako da omogućava ispravno razmeštanje budućeg zimskog pčelinjeg gnezda. Njegov raspored treba da je takav da se zimsko klube i prolećno leglo nađu na najkvalitetnijem saću. Hrana, polen i med treba da su pravilno raspoređeni i u značajnim količinama. To znači da već sada društvo mora da raspolaže sa dvadesetak kilograma meda neophodnih za zimu. Koliko je to ramova zavisi od tipa košnice, pa time i njihove veličine. Jednostavnim računom možemo doći do tog podatka ako znamo da za smeštanje jednog kilograma meda treba površina saća, ispunjenog sa obe strane, od oko tri kvadratna decimetra. Ako je na osam srednjih ramova medni venac debljine 15 centimetara i ako su dva krajnja rama puna poklopljenog meda, to je zaliha od dvadesetak kilograma. Potreba za cvetnim prahom je oko četiri rama. Ramove sa cvetnim prahom i medom treba rasporediti pored legla, a većinu zimnice smestiti iznad legla. U predelu legla valja ostaviti saće iz kojeg su se izlegle najmanje tri generacije pčela. Dva ili tri rama saća u središnjem delu medišta treba da imaju obilan venac meda sa leglom u donjem delu.
Po izvršenom pregledu treba preduzeti odgovarajuće radove svuda gde su uočeni nedostaci. Uklonjeno saće valja što pre istopiti ili ga dobro zaštititi od voskovog moljca koji sada kreće u akciju. S ramova i oduzetih nastavaka treba sakupiti propolis. Oduzete nastavke i prazne košnice bolje je sada obojiti nego tokom zime, jer je daska suva i bolje upija, a i lakše se radi po lepom vremenu.
Takođe, ni sada ne treba zaboraviti na ventilaciju, jer iako leto ulazi u svoju završnicu, visoke temperature mogu da škode. Čim se uoči da je na letu neke košnice čitava garda pčela koje lepezaju, tu nešto nije u redu sa ventilacijom. Dovoljno otvorena leta i po mogućstvu šareni hlad, omogućiće našim pčelicama ugodnu mikroklimu u košnici. Svakako da ni na pojilo ne smemo da zaboravimo, to je trajni zadatak pčelaru tokom cele aktivne sezone, od ranog proleća do kasne jeseni.

Tekst i foto:
Dejan Kreculj

VOĆE OŠTEĆUJU OSE I STRŠLJENOVI, A NE PČELE

Vreme je zrenja mnogog voća, a pčelinjaci su česti pratioci voćnjaka i vinograda. Ose i stršljenovi rado napadaju zrelo voće i grožđe tako što im probuše kožicu da bi došli do slasnog sadržaja. Nažalost, voćari i vinogradari obično ne uoče pravog krivca, već primete nedužne pčele koje dolaze posle njih. To je čest razlog nesporazuma, od vajkada. I otac srpskog pčelarstva, profesor Jovan Živanović, držao je svoje pčele u vinogradima blizu Sremskih Karlovaca. Vinogradari, videvši pčele na grožđu, podneli su tužbu sudu protiv Živanovića. Da bi dokazao neosnovanost njihove tužbe, on je stavio grozd u ulicu košnice sa pčelama i posle 24 časa komisijski su košnicu otvorili i utvrdili da je grozd čitav. Živanović je napravio još jedan opit: izbockao je zrna grožđa iglom i metnuo grozd u košnicu. Posle vađenja utvrdili su da su pčele isisale sok samo iz izbockanih zrna. Ovim je dokazano da pčele ne nagrizaju zrna grožđa. Ako iole poznajemo njihovo ponašanje, znamo da bi one ubačeno zdravo zrno, ako ne mogu da ga odstrane, zbog intenzivnog mirisa, pre hermetički zatvorile propolisom, kao što to čine sa svim stranim telima u košnici, nego probušile i isisale.