* U mokrinskom ataru ima najmanje 3.000 košnica i u ovom periodu nema dovoljno hrane za sve, pa je deo društava preseljen na Frušku goru, kako bi se koristila lipova paša                                                                                   
 
Dušan Ibrajter iz  Mokrina pčelarstvom se bavi jednu deceniju. Iako ima 4,6 hektara obradivih površina, klasično ratarenje je zamenio pčelarstvom. Zemlju je dao u arendu, a on se profesionalno posvetio pčelarenju. Osim svojih aktivnih 16 društava, vodi brigu o još 80 košnica drugih pčelara, koji mu plaćaju tu uslugu. Zato i kaže da je on po zanimanju pčelar. Član je mokrinskog Udruženja, koje okuplja  15 pčelara, a zajedno imaju više od 3.000 košnica. 
– To je puno društava, a samo je  jedna suncokretova paša u ovom ataru. Prostor je prenaseljen i primetno je da su pčele već počele da gladuju i moraju da se prihranjuju sirupom ili belim šećerom. Pogotovo je to izraženo u  društvima koja se ne sele, objašnjava Ibrajter.
 Da bi pčelama obezbedili opstanak, mokrinski pčelari su preselili deo svojih košnica na Frušku goru, kako bi iskoristili lipovu pašu. Na severnim fruškogorskim padinama, uz put ka Beočinu, smešteno je 300 košnica iz Mokrina.
– Košnice smo doneli 13. juna, pre cvetanja lipe, kako bismo zauzeli mesto, jer je veliko interesovanje pčelara za ovu pašu. Lipa  je jako važna da društva zadrže brojnost, kaže Dušan Ibrajter, koji će čuvati pčele tokom boravka na Fruškoj gori.
Ne zna se tačno koliko dugo će se košnice zadržati na ovoj lokaciji. Pčelari se nadaju boljoj paši, jer je prošla godina bila kišna, tako da i nije bilo lipovog meda.
– Za sada je još uvek rano dati ocenu godine. Počela je loše, bagremove paše skoro da nije ni bilo, ali je uljana repica u okolini Sente dobro medila. Sledi neizvesna paša lipe na Fruškoj gori, a potom se košnice vraćaju u Banat na suncokret. Po završetku suncokretove paše sledi zazimljavanje i borba protiv varoe, objašnjava Ibrajter.
Ima dobrih godina kada se izvrca i 100 kilograma meda, mada su one retke. U lošoj godini, ako se izvrca od 15 pa do 35 kilograma meda, i to može da bude odlično.  Za mokrinske pčelare biće uspeh ako sa ove lipove paše na Fruškoj gori izvrcaju 20 kilograma meda po košnici.
Ibrajter med prodaje na veliko, ali ima razvijenu i maloprodajnu mrežu. Cena je različita i zavisi od vrste. Suncokretov med se otkupljuje po ceni od 1,5 evra, livadski od 1,80 do 1,90 evra, a lipov od 1,80 do 2,30 evra. Med koji se prodaje na kućnom pragu ima istu cenu za sve vrste i ona iznosi  500 dinara po kilogramu.
Mnogi putnici se zaustavljaju i pored pčelinjaka uz put na Fruškoj gori, sa željom da kupe med. Ukoliko ga ima, cena po kojoj se tu prodaje je 600 dinara po kilogramu.
Ibrajter, kao i svi pčelari, zna da je edukacija u ovom poslu neophodna. Mokrinski pčelari imaju sreću da je među njima stari, iskusni pčelar, koji im nesebično poklanja svoje znanje. Naravno, dragocene informacije se skupljaju i preko interneta i brojnih stručnih časopisa. Pčelarenje je posao u koji se bez prethodnog znanja ne upušta, a svaka godina je priča za sebe.
T. Gnip