* Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste meda, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu
 
Nakon bagremove paše, mnogi pčelari pokreću svoje karavane košnica na lipu. Neki se pak opredeljuju za prostore priobalja reka ili razgranate mreže kanala, koji obiluju gustim žbunjem sa listićima nalik na bagrem – odlaze na bagremac.
Bagremac ili, kako ga neki još nazivaju, bagrenac, bagremica, čivitnjača, u Americi pustinjski lažni indigo ili kineski bagrem, naučnog imena Amorpha fruticosa je drvenasta biljka koja formira grm sa mnogo prutića sive kore. Dostiže visinu i do dva metra. Listovi su mu neparno perasti, sastavljeni sa sedam do deset parova listića, u početku maljavih,  a kasnije  golih. Na vrhovima grančica nalaze se cvasti nalik na klasje, dugački 10 do 15 cm, ljubičaste do tamnocrvene boje. Mada pripada leptirnjačama, cvet se sastoji samo od jedne latice sa 10 prašnika međusobno sraslih filamentima. Plodovi su malene mahune, duge svega oko osam centimetara u kojima je po jedna semenka. 
Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste meda, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu. Osim toga, ovaj med je veoma  dobar za prezimljavanje pčela, a obilje polena odličan je izvor belančevina, minerala i vitamina za razvoj pčelinjeg legla.
Poreklo bagremca je Severna Amerika i to njeni središnji i jugoistočni delovi. U Evropu je preneta kao ukrasna biljka, ali se vrlo brzo privikla na novu sredinu. U srednjoj i južnoj Evropi, posebno u Panoniji, postala je sastavni deo prirode, na veliko zadovoljstvo pčela i pčelara. U naše krajeve se proširila iz Mađarske početkom 20. veka poplavnim vodama. Bagremca ima duž Dunava, Mlave, Tise, Tamiša, Save, oko Južne Morave, Drine i kanala. Iako zadržava zemljište na padinama od erozije, ovoj biljci naročito prijaju područja nizija, koja su bogata vlagom. Zato je ima uz reke i jezera. Izvanredno se brzo širi pošto lake mahune sa semenkama raznose i vetar i voda. Stoga ponegde u nižim predelima ova biljka postaje smetnja šumarstvu, jer naglo osvaja površine i sprečava pošumljavanje. Tim pre što, kada prodre u novozasnovane šumske kulture, s obzirom na to da brže i bujnije raste od većine gajenih šumskih biljaka, preraste ih, zagušuje i dovodi do njihovog propadanja. Ratari je ne vole zato što je izuzetno otporna čak i na "žestoke" herbicide, a mehaničkom obradom amorfu je gotovo nemoguće iskoreniti.  
Bagremac cveta odmah po precvetavanju bagrema, krajem maja i u junu. Na toj paši se ne treba nadati visokim prinosima meda, jer retko kad dobro zamedi. Statistike kažu: možda jednom u 10  godina, a tada daje dobre prinose sa dnevnim unosima i preko pet kilograma. Ako je površina velika, celodnevnim posećivanjem ovih crvenih cvasti pčelice mogu da nakupe i do 30 kg meda karakteristične tamnocrvene boje, gustog, i vrlo prijatne arome. Pašni kapacitet biljke u povoljnim uslovima je i do 300 kg po hektaru površine. Ima veliku manu, jer za jedan dan može da promeni boju bagremovom medu ako se slučajno ovaj blagovremeno ne izvrca.
Bez obzira na to da li zamedi ili ne, jedno je sigurno – bagrenac je odličan izvor dragocenog najkvalitetnijeg polena sa oko 60 odsto belančevina. Za dvadesetak dana, koliko cvetanje traje, njegov unos bude  čak toliki da se slobodno mogu oduzeti krajnji ramovi. To je vreme koje neizostavno treba iskoristiti za berbu polena. Bez obzira na to koji se tip hvatača koristi, tada su uslovi za sakupljanje dobri, vremenske prilike su stabilne i, s obzirom na relativno visoke dnevne temperature, polen je lako sušiti u samoj košnici na dvostrukoj ventilacionoj mreži. Osim vizuelno na poletaljci, unos amorfinog polena može se osetiti i po mirisu u košnici, koji podseća na miris izgorelog baruta. Problemi pčelarenja na bagremcu slični su kao na paši pitomog kestena. Pre nego što zamedi, ali i kada dođe do prekida medenja, veliki unosi polena blokiraju plodište. To gotovo redovno remeti radno raspoloženje društva. 
Mnogo je razloga za zadovoljstvo pčelara u paši bagremca. Posle bagremove paše ulazi se odmah u narednu, upravo u vreme kada su dnevni unosi potrebni za poslove oko umnožavanja ili održavanja kondicije pčelinjih zajednica. Nagnut nad košnicom u kojoj blista crveni nektar u ćelijama saća među okvirima bogato nabijenim polenom i zapahnut blaženim mirisima – pčelar zaista može da bude srećan. Pčelice još više.
 
Tekst i foto: Dejan Kreculj