* U svom domaćinstvu proizvodi oko 25 vrsta gljiva, među kojima su  i lekovite: baršunasta panjevčica, velika gnojištarka, lavlja griva, šumsko pile, judino uvo...
 
Proizvođači lokalnih tradicionalnih i zanatskih proizvoda u Sremskoj Mitrovici udružili su se i svoje proizvode kupcima nude u okviru "Sremske korpe proizvoda". Korpa je zamišljena kao skup proizvoda koji se prodaju kao korporativni ili diplomatski proizvod, a članovi udruženja predstavljaju se redovno i na manifestacijama, ali i putem sajta preko kojeg je moguće naručiti sve proizvode sadržane u ovoj korpi.  Osim već poznatih mesnih i mlečnih proizvoda, kao i prerađevina od voća i povrća, u ovoj korpi su se našle i gljive. I to ne bilo kakve. Osim onih koje su već svima dobro poznate, proizvođači odskora mogu da naruče i kupe lekovite,  ukupno oko 25 vrsta. Wih nudi Jelena Milošević, jedan od 20 članova udruženih u "Korpu", a ono što je posebno interesantno je da je ovladala  proizvodnjom gljiva koje su se do sada uglavnom sakupljale u prirodi.
- Moje poljoprivredno gazdinstvo bavi se uzgojem i sejanjem komposta više od 20 vrsta gljiva, koje su većinom lekovite, kao i njihovom preradom i sušenjem. Mnoge od njih su egzotične i obično se ne uzgajaju nego sakupljaju u prirodi. Mi smo eksperimentisali pet godina i uspeli smo da ovladamo proizvodnjom u kućnim uslovima. Planiramo da u narednom periodu pokrenemo proizvodnju malog kućnog plastenika,  koji bi omogućio da svi koji to žele, pa čak i oni koji žive u stanovima, proizvedu gljive za svoje potrebe, objašnjava Jelena Milošević.
Među gljivama koje će proizvođači sami moći da uzgoje nalaze se baršunasta panjevčica (Flammulina velutipes), reiši ili ganoderma, judino uvo, jablanovača, Grifola fondosa koju Kinezi zovu maitake, žuta bukovača, Coprinus comatus  - velika gnojištarka, ćuranov rep, šumsko pile, Hericium erinaceus - lavlja griva, šitake... Naša sagovornica je posebno ponosna na to što je ovladala proizvodnjom smrčaka. 
- Moje gazdinstvo nije jedino koje je uspelo da ovlada proizvodnjom brojnih vrsta gljiva, ali niko ih ne proizvodi sve, odnosno u ovolikom broju. Gljive se proizvode na organski način, bogate su proteinima i nemaju štetne holesterole. Za mnoge od njih dokazano je da imaju  lekovita svojstva. Tako se, na primer, velika gnojištarka preporučuje za upotrebu dijabetičarima, dok je lavlja brada pokazala  lekovitost u slučaju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti i demencije jer doprinosi regeneraciji moždanih ćelija, judino uvo podiže imunitet i slično, kaže Jelena.
Naša sagovornica se, kako sama kaže, gljivarstvom bavi čitav život, a osnove sakupljanja gljiva naučila je od svoje bake. Trenutno se nalazi na čelu udruženja "Lisičarka" iz Sremske Mitrovice i sekretar je Mikološkog saveza Srbije sa sedištem u Raškoj.
Kaže da su je loše gljivarske sezone, kakva je bila prošlogodišnja, navele na to da razmišlja kako da gljive tipične za šumu prebaci u zatvoreni prostor, odnosno da savlada njihov uzgoj. Cilj je bio da omogući dostupnost lekovitih biljaka i onda kada ih nema na prirodnim staništima.
Kaže da je tokom ovladavanja proizvodnjom u zatvorenom prostoru prolazila kroz različite faze, uspone i padove, neuspehe i uspehe, ali da je posle višegodišnjeg eksperimentisanja konačno spremna da napravi sledeći korak, a to je proizvodnja mini-plastenika namenjenih uzgoju gljiva za potrebe jedne porodice.
- Smatram da je moja misija da obrazujem ljude o važnosti i lekovitosti gljiva i promovišem njihovu upotrebu. Mini-plastenici koje planiram da proizvodim biće opremljeni svim onim što je neophodno da bi se na jednostavan način u kući, podrumu ili na terasi uzgajale gljive. Dovoljno je da ljudi imaju svega nekoliko xakova da bi zadovoljili svoje potrebe. Oni neće morati da rade gotovo ništa sem da iz radoznalosti posmatraju rast gljiva. Jedino na šta moraju da obrate pažnju je da uvek na raspolaganju imaju dovoljno vlage, objašnjava ona.
Kaže i da namerava da xakove sa gljivama neguje 21 dan kako bi se uverila da nije došlo do pojave buđi. Nakon tog vremena xakovi će biti  spremni da se prenesu u gajilište, uz preporuku da bi bilo dobro da u njemu postoji ventilator, kao i da je temperatura oko 18 stepeni.
Na gazdinstvu Jelene Milošević u toku je novi proizvodni ciklus, a ona napominje da bi volela kada bi se što više ljudi uključilo u ovu proizvodnju. Napominje da se od gljiva ljudi ne mogu najesti, ali da su one odličan dodatak ishrani koji obogaćuje ukus, ali i lekovitost  onoga što unosimo u organizam. Savetuje svima koji nisu sigurni kako podnose gljive da prvo probaju manju količinu. Oni koji su osetljiviji mogu ponekad loše da odreaguju na baršunastu panjevčicu  ili medenjaču. U tom slučaju treba da izbegavaju ove gljive. To, ipak, ne treba da ih spreči da upotrebljavaju neke druge, koje čak i u malim količinama organizmu mogu da donesu brojne blagodeti.
A. Milić