* Pčele se moraju sačuvati, a njihovo trovanje treba da se tretira kao krivično delo, poručeno je sa tradicionalnog skupa
 
Na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu održan je 38. sajam pčelara Vojvodine, manifestacija koja se tradicionalno organizuje pred početak pčelarske sezone. Vojvođanski pčelari, ali i njihovi gosti iz čitave Republike, kao i iz Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, imali su tim povodom priliku da se upoznaju i razmene iskustva.  Na mini-sajmu u okviru ove manifestacije mogli su da kupe svu neophodnu opremu za uspešno obavljanje pčelarskog posla, kao što su košnice, ramovi, dimilice, preparati za lečenje pčela, odela i drugo. U okviru Sajma održano je i stručno savetovanje na kojem su pčelari imali priliku da čuju o aktuelnim pčelarskim temama, kao što su apiterapija, borba protiv varoe u izmenjenim klimatskim uslovima, pravni aspekti pčelarstva i drugo. Sajam je organizovao Savez pčelarskih organizacija Vojvodine u suorganizaciji s novosadskim Poljoprivrednim fakultetom. Podršku organizovanju manifestacije pružili su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Privredna komora Vojvodine, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo i "Dnevnik-Poljoprivrednik". 
Na važnost ove tradicionalne sajamske manifestacije ukazao je i dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, jer  na najbolji način  promoviše pčelarstvo i proizvodnju meda. 
- Pokrajinski sekretarijat je u 2017. godini napravio izuzetan iskorak u finansijskoj podršci pčelarstvu, kada je uvećan nivo subvencija za pet do šest puta u odnosu na period pre toga. Za ove tri godine zaključili smo sa vojvođanskim pčelarima preko 400 ugovora, ukupne vrednosti blizu 150 miliona dinara. Pčelari su pravi primer kako se treba udruživati - u Savez pčelarskih organizacija Vojvodine i Savez pčelarskih organizacija Srbije, koje su krovne organizacije naših pčelara i referentni sagovornici Pokrajinskog sekretarijata i Ministarstva poljoprivrede, istakao je Radojević otvarajući Sajam i dodao da je na aktuelni pokrajinski konkurs za pčelarstvo pristiglo više od 220 prijava. 
Resorni sekretar je poručio i da svi zajedno moramo voditi računa o pčelama. 
-  Podaci pokazuju da pčele oprašuju 90 odsto biljaka i da bi bez pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo 100 000 vrsta. Oko 200 poljoprivrednih biljaka zavise od oprašivanja pčela. Ovi podaci govore sasvim dovoljno i upozoravaju nas na to da svi zajedno moramo voditi računa o pravilnoj primeni pesticida, kao i ostalih toksičnih supstanci koje mogu štetno uticati na pčele, podsetio je Radojević.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo rekao je da se ova manifestacija tradicionalno održava svake prve subote u martu, u vreme kada su pčelari sagledali proteklu sezonu i pripremaju se za novu. To je idealna prilika da se okupe, nabave potrebnu opremu, razmene iskustva i čuju korisne savete. Ove godine, prema njegovim rečima, na sajamskoj izložbi okupilo se više desetina izlagača, koji su pčelarima ponudili košnice, ramove, dimilice, preparate za lečenje pčela,  odela i drugu neophodnu opremu.
- Imali smo tešku prošlu godinu, bagremova i lipova paša  su gotovo izostale, a pčelari su imali problema i zbog mnogobrojnih trovanja. Samo u Kikindi je stradalo 1.680 društava. Krajem prošle godine pokrenuli smo inicijativu da se trovanje pčela uvrsti u krivični zakonik i tretira kao krivično delo, rekao je Vlačo i posebno se zahvalio za pomoć koju je resorni sekretarijat pružio pčelarima koji su pretrpeli štetu.
Radomir Vlačo je tim povodom, ali i zbog drugih mera usmerenih na unapređenje pčelarske proizvodnje, sekretaru Radojeviću uručio povelju Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine za doprinos Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu razvoju pčelarstva u Vojvodini.
Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta,  koji je sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine bio domaćin ove sajamske manifestacije, ukazao je na njen značaj koji se ogleda, pre svega, u mogućnosti da pčelari steknu najnovija saznanja u vezi sa proizvodnjom kojom se bave.
Za skup u Novom Sadu tradicionalno se tražilo mesto više u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta, što dovoljno govori o organizovanosti pčelara i njihovoj želji da uče i unapređuju posao. Kako se moglo čuti na skupu, oni s nestrpljenjem očekuju otvaranje fabrike u Rači, gde će prodavati svoj med bez posrednika i tako ostvariti bolju zaradu.
A. Milić
 
SAMO NAJBOLJE ZA DOMAĆE KUPCE 
 
Sanja i Miloš Mirković iz Lajkovca se od 2015. godine bave proizvodnjom košnica i ramova. Godišnje proizvedu do 1.500 DB, LR ili farar košnica. Trenutno završavaju objekat u koji planiraju da prebace proizvodnju, a tada će i povećati kapacitet. Kažu da ne mogu da proizvedu onoliko košnica koliko se traži i smatraju da su za pojačano interesovanje za pčelarstvo zaslužne aktuene agrarne mere. Na Sajam su došli da upoznaju nove i vide stare kupce i prijatelje.
- Košnice prodajemo po čitavoj Srbiji, a imali smo i zahteve iz inostranstva. Za sada nećemo ništa izvoziti, već ćemo se potruditi da kvalitetne košnice ponudimo domaćim pčelarima. Interesovanje je veliko, a tome su dosta doprineli i konkursi Pokrajinskog sekretarijata za nabavku opreme za pčelarstvo. Mnogi vojvođanski pčelari uzimaju od nas predračune ili račune i sa njima konkurišu za povrat sredstava, pričaju Mirkovići. 
Kažu da košnice izrađuju od čamovine, a ramove od lipe.  Posvećeni su tome, rade kvalitetno i dobro. Cilj im je da razviju porodični posao da ga ostave deci, kojoj su već preneli ljubav prema pčelama.