* Dobit od jednog pčelinjeg društva je 1.070 evra, od čega med vredi samo 100 evra, dok ostatak od 970 evra predstavlja dobit od oprašivanja

 

U martu se kalendarski završava zima i ulazi se u proleće. Kako astronomi kažu, ove godine Zemlja na svom putu to čini 20. marta, četiri sata posle ponoći. Tada se budi priroda, a na pčelinjacima je to vreme kada se utvrđuje koliko je dobrog ili štete ostavila za sobom minula zima. 

Ove godine imali smo priliku da, u zavisnosti od kraja zemlje, osetimo i lepo, neobično toplo vreme bez ijedne pahuljice, ali i obilni snežni pokrivač. Kako je to uticalo na pčelinje zajednice? Sa dobrim zalihama hrane i zaštićene od vetra, one u svojim domovima nisu osetile posledice, jer se to događa milionima godina, na šta su prirodom predodređene. Međutim, uticaj mraza na neke izvore rane pčelinje paše može biti rizičan, ali im je zato dostupan širok izbor drugih medonoša i polenarica. 

 

Dimilica obavezna uz prvi pregled

U ovom mesecu uobičajeno otpočinjemo s radovima na samom pčelinjaku. Po dolasku, kao i uvek, prvo što treba uraditi je letimični pogled na leta košnica. Prema izletanju pčela i njihovom ponašanju na letu, i bez otvaranja, može  se oceniti šta se u svakoj dešava i posumnjati da li nešto nije u redu. Tako značajno manji unos polena u odnosu na ostale košnice ukazuje na veoma mogući bezmatak. Među prvim radovima je postavljanje higijenskog pojila. U proleće, kad nema nektarske paše, voda je veoma potrebna za razvoj sve obimnijeg legla. 

Ipak, tek otvaranjem imamo potpuni uvid u stanje. Za to nam je potreban, pored obavezne beležnice, i osnovni pribor, sa neizostavnom dimilicom. Iako je savremena dimilica deo pčelarskog pribora tek oko jednog veka, dim se od davnina koristio kao umirujuće sredstvo prilikom rada sa pčelama. Veoma često mladi pčelari dobijaju savete od veterana da je treba blago koristiti, poput korbača u rukama veštog xokeja. Gotovo da nema pčelara koji ne zna kako se ponašaju pčele kada se njihovo društvo nadimi. One uzimaju hranu, što je instinktivno reagovanje pčela na dim koje omogućava pčelinjim zajednicama da sa izvesnom količinom rezervne hrane napuste rejone šumske vatre i da je ponesu na drugo, sigurnije mesto, na kome će zasnovati svoj novi dom. Ukoliko su sa sobom ponele više hrane, utoliko su veći izgledi da se s novim "kapitalom" uspešno nastavi život na novoj lokaciji. 

 

Trovanja sve češća

Veliki problem pčelara su sve učestalija trovanja. Korist jednog pčelinjeg društva za poljoprivredu mnogo je veća nego što je cena njegovog proizvoda - meda. Švajcarski, nemački i holandski stručnjaci izračunali su da je dobit od jednog društva 1.070 evra, od čega na med ide samo 100 evra, dok ostatak od 970 evra čini oprašivačka funkcija pčela. I pored svega, ima trovanja, i to ne malo. Šta učiniti da do ovakvih nemilih događaja ne dođe? Pre svega, neophodno je uspostaviti potpunu saradnju sa licima ili firmama koji upotrebljavaju pesticide, kako u voćarstvu tako i u ratarstvu. 

Delovanje pesticida može da bude trenutno ili produženo. Uobičajeni kontaktni insekticidi primer su prvih i njihovo dejstvo pčelar odmah uočava, jer nalazi čitave hrpe mrtvih pčela pred košnicom. Daleko perfidniji su oni drugi, čije delovanje izaziva lagano slabljenje i tiho umiranje pčelinje zajednice kroz produženo dejstvo.

Više faktora utiču na otrovnost pesticida na pčele. To su formulacija preparata, primenjena koncentracija, temperatura i osunčanost, koje utiču na brzinu raspadanja hemikalije, stabilnost preparata, način njegove primene, ali i vreme tretiranja. Preporučeno vreme tretiranja je u predvečernjim satima, jer se tada obično smiruje vetar, pa je tretiranje preciznije i bez zanošenja, preparat duže ostaje na usevu, ali za pčelare je posebno bitno što se tada većina cvetova zatvara, pa se pčele lagano povlače u košnice. 

U Americi, recimo, voćari pčelarima plaćaju 87 dolara po pčelinjem društvu, samo da bi im pčele oprašile voćarsku vrstu, a za jednu sezonu tamošnji pčelari imaju i po osam selidbi, to jest pčele oprašuju osam kultura, i na tome imaju veliku zaradu. Kod nas je još uvek nemar i pričinjena šteta uzrok što su pčelari i voćari na suprotnim stanama, a susreti mahom završavaju na sudu. Nesavesno korišćenje pesticida gubitak je za sve. Na primer, kvalitetno oprašivanje pčelama prinos kajsije, breskve i šljiva uveća za trećinu, borovnice pet puta, maline, kupine, trešnje i višnje do deset, badema i šljiva osam, a kruške i jabuke i do dvanaest puta. Zato, oprezno sa pesticidima - svima se isplati.

Tekst i foto: Dejan Kreculj

 

KAKO PREPOZNATI TROVANJE

 

Evo nekih znakova na osnovu kojih pčelar može da posumnja da se radi o trovanju: