* Procena uspešnosti zimovanja određuje se osluškivanjem i osmatranjem ponašanja pčela na letu, a po potrebi se i otvaraju košnice

 

Rađanje novog života i buđenje pčelinjaka velika je radost za svakog pčelara, ali to znači i nove obaveze. Za razliku od prethodnog perioda, kada je pčelama bio neophodan samo apsolutni mir, sada je dužnost pčelara da ih češće posećuje a, ako zatreba, i pruži neophodnu pomoć.

Ma koliko se zima trudila da još traje, proleće neminovno uskoro dolazi. Životni procesi u pčelinjim društvima, u odnosu na dosadašnji period, značajno se menjaju. Bez obzira na to kakvo je vreme napolju, sa produžetkom trajanja dana, u pčelinjim zajednicama budi se novi život. Posle dužeg perioda zastoja, matica ponovo polaže sve više jaja, a pčele dobijaju zadatak da mlado leglo othrane i odneguju. Tri nedelje nakon zaleganja u košnici se pojavljuju nove, mlade pčele. Njihov broj će u početku biti simboličan, vremenom će ih biti sve više, da bi, konačno, u zajednici zamenile svoje prethodnice koje su se izlegle prošle jeseni.

 

Prikupljanje informacija osluškivanjem

 

Došlo je vreme kada se može približno proceniti uspešnost dosadašnjeg zimovanja. Ovo radimo, pre svega, osluškivanjem i osmatranjem ponašanja pčela na letu, a kada vremenske prilike dozvole, što ove godine i nije bila retkost, otvaramo košnice. Košnice osluškujemo komadom gumenog creva, koje stavljamo na otvor leta. Ako je u košnici sve u redu, čućemo uobičajeni "žagor" zdrave pčelinje zajednice - oštar zvuk koji podseća na šum lišća. Brujanje može da bude znak da je leto  zapušeno uginulim pčelama. Ako je leto čisto, ovakav zvuk upućuje na mogući gubitak matice. Međutim, ako se iz košnice ne čuje ništa, treba  pokucati, pa ako se ni tada ne čuje ništa, tu košnicu treba obeležiti kao sumnjivu i kasnije je otvoriti. 

U vreme pročisnog leta pčelar neizostavno treba da bude na pčelinjaku i da posmatra ponašanje pčela. Tada je neophodno da se sva zapažanja za svaku košnicu evidentiraju u pčelarskoj beležnici. Ona će biti izuzetno važna za preduzimanje, kada to vreme dopusti, odgovarajućih mera. Jedino košnice iz kojih pčele ne izleću i za koje se pouzdano može utvrditi da su društva stradala, treba obavezno zatvoriti da pčele iz drugih košnica ne bi u njih ulazile. Mortalitet od pet do deset procenata smatra se za normalne gubitke tokom zimovanja, u zavisnosti od toga kakvi su meteorološki uslovi vladali tokom zime.

 

Otvaranje samo po tihom i  blagom vremenu

 

Ova zima se odlikuje čestom smenom hladnog i toplog vremena i vetrom. Kada se pojavi nekoliko toplih dana, pčelar treba da ih smišljeno iskoristi. Po lepom, tihom, blagom vremenu košnice treba pažljivo otvoriti. Podnjače su sada zaprljane voštanim trunjem i mrtvim pčelama. Treba ih očistiti, voštano trunje prosejati i kasnije pretopiti, a mrtve pčele spaliti. Kod košnica nastavljača najbolje je podnjače zameniti čistim. Ako ih nemamo u rezervi, pčelama će biti velika pomoć da ih očistimo, dezinfikujemo i dobro osušimo. Dvojno simetričnu podnjaču dovoljno je samo prevrnuti i premestiti letvicu.

Obilnija potrošnja hrane u ovom periodu uslovljena je potrebom za višom temperaturom u klubetu, što ima za posledicu i povećanje vlažnosti u košnici. Zato je potrebno pojačati ventilaciju kako bi se sprečilo kondenzovanje vlage, buđavljenje ramova, saća i polena, što kao krajnji ishod ima bujanje nozemoze i ugunuće društva. Tu nam od velike koristi može biti gornje leto. Ne treba se bojati da će pčelicama biti hladno, pošto je poznato da društva nikada tokom zime ne stradaju od hladnoće, već od gladi, bolesti i vlage. Naravno, u svemu treba imati mere, pa ne napraviti promaju.

Na kraju, kada se košnica bude zatvarala, potrebno je pregledati utopljavajući materijal. To su obično nekoliko listova novinske hartije. Treba je svakako zameniti čistom i suvom, i ako je vlažna i ako nije, to bar nije skupo.

 

Tekst i foto: Dejan Kreculj

 

PROCENITI STANJE DRUŠTAVA I PO POTREBI DOHRANITI

 

Prvo ovogodišnje otvaranje treba da nam da informaciju i o zdravstvenom stanju i jačini pčelinjih društava. Zato treba uzeti uzorke mrtvih pčela, upakovati ih u kutijice ili papirne kesice, nikako plastične, i uputiti ih, uz konsultovanje sa veterinarskim inspektorom i društvom pčelara, najbližoj ovlašćenoj veterinarsko-specijalističkoj laboratoriji na pregled. Takođe treba izvršiti detaljnu kontrolu stanja rezervi hrane, naročito zaliha cvetnog praha. Ukoliko pčele nemaju dovoljno hrane za obilnu ishranu matice i negu legla, obnavljanje društva mladim, vitalnim pčelama biće sporo, ili će doći do slabljenja, naglog opadanja brojnosti, te će ga bolesti i štetočine brzo savladati. Dodavanjem šećerno-mednog testa, takozvanih pogača, možemo preduprediti takvo stanje.