* Dok bude pčela biće i života na planeti, a njih će biti dok god pčelari imaju interes da ih gaje
 
Mnogi pčelari i udruženja iz čitave Srbije su članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), koje je, zahvaljujući svojoj brojnosti i organizovanosti, uspelo da unapredi ovaj sektor proizvodnje i svojim članovima obezbedi bolje uslove za proizvodnju i plasman meda i drugih pčelinjih proizvoda. Na čelu ove organizacije već godinama je dr Rodoljub Živadinović, koji ističe da pčelari, uprkos tome što se žestoko bore za svoja prava, imaju niz problema, među kojima je, svakako, najznačajnije trovanje pčela pesticidima, koje je uzelo maha. Ono što pčelare okupljene u ovu organizaciju posebno raduje jeste to što će početkom naredne godine konačno dobiti svoj pogon za otkup, pakovanje i plasman meda.
- Pogon za prikupljanje i plasman meda "Naš med" u Rači završen je građevinski, a u toku je unošenje opreme. Očekujemo da će sva oprema biti uneta do kraja januara. Radi se o opremi namenjenoj za rad na veliko, jer nemamo dovoljno novca da opremimo pogon za rad na malo. Do sada je u gradnju i opremanje objekta uloženo 1.400.000 evra, a trebalo bi nam još oko 500.000 evra za kupovinu opreme koja nedostaje. U svakom slučaju krenućemo da radimo na veliko, odnosno da pakujemo med u burad i tako ga izvozimo. U dogledno vreme, kada obezbedimo i ostatak sredstava, planiramo da počnemo i s pakovanjem na malo u tegle, rekao je Živadinović, napominjući da je pakovanje meda u tegle jedini način da se ostvari adekvatna nadoknada za rad pčelara.
Istakao je da će pogon zvanično biti otvoren krajem februara ili početkom marta, a da nakon toga sledi dobijanje potrebnih sertifikata. Fabrika će, kako se očekuje, u punom kapacitetu početi da radi u maju naredne godine.
Živadinović se osvrnuo i na opasnost od pojave nove štetočine - male košnične bube na teritoriji Srbije. Ovaj insekt stigao je do Italije, gde pravi velike štete pčelarima, pa se primenjuju drastične mere, odnosno spaljuju se pčelinjaci tamo gde se pronađe makar i jedna buba. Napomenuo je da ova štetočina izvorno napada voće, ali postaje sve značajnija štetočina u pčelinjaku. Borbi protiv etine, kako se drugačije naziva ova štetočina, bio je posvećen nedavno održan Pčelarski sajam Dunavskog regiona u Novom Sadu, što dovoljno govori o kakvom opasnom insektu je reč. Ono što ovoj štetočini donekle ne ide naruku jesu jače zime, jer prezimljva u zemljištu. Istraživanja ukazuju na to da tamo gde ima mraza nema uslova da dočeka narednu sezonu.
SPOS je jedan od inicijatora potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela Srbije. Ovaj dokument, koji je nedavno potpisan u Novom Sadu, predviđa prestanak tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, kao i veću saradnju pčelara i poljoprivrednika u cilju očuvanja ovih korisnih insekata.
- Deklaracija je trenutno potpisana na nivou Vojvodine i podržali su je brojni predstavnici lokalnih samouprava. Očekujem da će uskoro biti potpisana na čitavoj teritoriji Srbije. Ova deklaracija predstavlja pokušaj da se probudi svest o važnosti zaštite pčela na lokalnom nivou, jer je deo odgovornosti za tretman komaraca spušten na ovaj nivo. Lokalne samouprave treba da stave prst na čelo i zapitaju se da li mogu na neki drugi način da se štite od komaraca, a sigurno je da mogu. Treba da se ugledaju na opštine koje uopšte ne tretiraju komarce iz aviona i koriste sredstva koja nisu otrovna ili su manje otrovna za pčele. Važno je i da se ova sredstva primenjuju u vreme kada pčele ne lete. Svi moraju da budu društveno odgovorni, jer nije dovoljno samo ispoštovati zakon i objaviti kada će biti tretman. Treba misliti i o tome da pčelari ne mogu uvek da presele pčele, još manje da ih zatvore u vreme kada je u toku paša ili su velike vrućine, objašnjava Živadinović i napominje da se nada da će ovaj problem biti rešen u potpunosti tokom naredne dve godine.
Kada je u pitanju podrška opština saradnji s poljoprivrednicima u borbi protiv trovanja pčela, to je, po Živadinovićevim rečima, proces i ne očekuje da će ona u skorije vreme biti uspostavljena u željenom obimu.
- Biće potrebno dosta vremena, jer postoji problem u svesti i nivou znanja poljoprivrednika. Moram da istaknem da pravi poljoprivrednici, odnosno oni koji se ozbiljno bave poljoprivredom ne truju pčele. Oni tačno znaju koliko im znače pčele i da zahvaljujući njima imaju povećanje prinosa za 30 do 100 odsto, u zavisnosti od biljne vrste. Najveći problem prave početnici i amateri zbog nedostatka znanja, ali, nažalost, ponekad ima i namere, kaže Živadinović i upozorava na to da trovanja pčela prave štetu koja je nenadoknadiva. 
Svako treba da ima na umu da kada zbog nebrige ljudi nastradaju pčele, štetu ne trpi samo pčelar nego i šira zajednica. Naš sagovornik voli da istakne da je med samo nusproizvod pčela, a da je glavni proizvod sva ona hrana koju svakodnevnio imamo na trpezi. Prema proračunima stručnjaka, med čini samo 1,5 odsto koristi koju ljudi imaju od pčela, a sve ostalo je prihod koji poljoprivrednici ostvaruju oprašivanjem gajenih i divljih kultura.
Za kraj treba napomenuti da su Ujedinjene nacije još 2005. godine uradile studiju koja pokazuje da je 90 odsto divljih oprašivača pobijeno insekticidima. Opstale su samo pčele, zato što ih neguju i gaje pčelari. One će opstajati sve dok pčelari imaju interes da ih gaje. Ako pčelari izgube interes, nestaće i pčele, jer one ne mogu same da prežive zbog parazita, trovanja... A već je opštepoznato da će, ako nestanu pčele, nestati i život na planeti.
 
A. Milić