* Boravkom u pčelinjoj mikroklimi i pravilnim uzimanjem preparata na bazi meda i drugih proizvoda pčela organizmu se može pomoći da se izbori s mnogim bolestima
 
Ime Jozefa Gašparovskog iz Selenče obično se povezuje s organskom proizvodnjom, odnosno s Centrom za primenjena istraživanja u ovoj oblasti. Malobrojnima je poznato da je Gašparovski i pčelar koji i pčelarenje sprovodi uz poštovanje organskih principa. Njegov pčelinjak nalazi se u Bačkom Novom Selu, gde ima 120 košnica, koje  tu ostaju preko cele godine. Pčele na ovom lokalitetu uz Dunav imaju dovoljno kvalitetne paše, a Jozef je odlučio da, osim meda i drugih pčelinjih proizvoda, poseticoima  pčelinjaka ponudi i jednu neobičnu, a  u svetu sve popularniju uslugu. Reč je o apiterapiji, lečenju pčelinjim proizvodima i boravkom u pčelinjoj mikroklimi.
- Apiterapija  je, u stvari, jedan vid neformalnog lečenja kao što su to fitoterapija, akupunktura i slično. Lekovita svojstva meda, propolisa i drugih pčelinjih proizvoda odavno su poznata, ali mnogi ljudi ih ne upotrebljavaju onako kako bi trebalo. Najbolje dejstvo na organizam imaju ako se stave u usta i polako otapaju, ili ako se piju rastvoreni u toplim napicima. Pri tome obavezno treba upotrebljavati drvenu ili plastičnu, a nikako metalnu kašiku, objašnjava Gašparovski.
Posebno ističe kvalitetna svojstva polena, koji deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, usporava starenje, sportistima pomaže da se brzo oporave nakon zahtevnih treninga. Dobre rezultate ima i  u lečenju čira na želucu, akni, alergije i sličnog. Ističe i značaj pčelinjeg otrova kao proizvoda koji ima izuzetno značajna svojstva a malo se koristi.
- Pravilnom primenom pčelinjeg otrova umanjuje se i otklanja bol, snižava krvni pritisak, reguliše nivo holesterola u krvi, povećava radna sposobnost, tvrdi Gašparovski.
Kada je reč o drugom segmentu apiterapije, radi se, u stvari, o boravku ljudi u pčelinjoj mikroklimi koja blagotvorno deluje na ljudski organizam. U pčelinjaku se u tu svrhu grade kućice u kojima ljudi praktično sede ili leže na košnicama  u kojima se nalaze pčele koje imaju svoje biopolje. Utvrđeno je da se boravkom ljudi u tom biopolju čitav čovečiji organizam dovodi u stanje ravnoteže, nestaju stres i napetost, stabilizuje se krvni pitisak i slično. 
 - Imao sam priliku da boravim u Ukrajini, gde tamošnji pčelari primenjuju apiterapiju kao segment ruralnog turizma, a pošto se moja porodica i ja bavimo pčelarstvom,  pomislio sam da bi i mi mogli to da probamo. Napravili smo kućicu u pčelinjaku koja leži na košnicama i u njoj ljudi mogu da provedu neko vreme i osete blagodeti boravka u pčelinjoj mikroklimi okruženi zujanjem hiljada insekata, kaže Gašparovski.
Napominje da u ovu pčelinju kiniku dolaze ljudi koji su čuli da tako nešto postoji, ali  se njen vlasnik nada da će ih ubuduće biti više, jer  je obezbedio uslove da ostanu duže.
- Opremili smo i prilagodili kuću za izdavanje u svrhu ruralnog turizma. Qudi koji dođu ovde imaće priliku da ostanu nekoliko dana, pa samim tim i da više vremena provedu s pčelama. To je važno jer će tako osetiti pun efekat boravka u pčelinjoj mikroklimi, kaže Gašparovski.
Posetioci ove jedinstvene "klinike" imaju priliku i da probaju  organske proizvode i kozmetiku na bazi meda, pčelinjih proizvoda i  organski proizvedenog lekovitog bilja.  Med i propolis, koji su osnova za izradu ovih proizvoda, potiču sa pčelinjaka u Bačkom Novom Selu, dok je organsko lekovito bilje sa sertifikovanih plantaža u Bosni i Hercegovini. 
Pčelinja klinika je inače kao svojevrsna atrakcija uvrštena u ponudu Turističke organizacije opštine Bač. Gostima ove opštine, pa samim tim i klinike, na raspolaganju je i lovni turizam, jer su u neposrednoj blizini lovišta Podunavsko, Plavna i Karađorđevo. Tu je i jezero Raš, idealno za plovidbu čamcima, a oko pčelinje klinike su šume, livade, ritovi, idealni za šetnju. Posetioci imaju priliku i da obiđu franjevački samostan iz 11. veka, srednjovekovnu tvrđavu i tursko kupatilo koji se nalaze u obližnjem Baču.
A. Milić