* Falsifikati meda, trovanja pčela, krađe košnica i nelojalna konkurencija prete pčelarstvu, koje je jedan od domaćih izvoznih aduta

Pčelarstvo je proizvodnja koja proteklih godina doživljava bum i Srbija može da se pohvali najvećim brojem košnica po glavi stanovnika na svetu. Ono što je opredelilo pčelare da proširuju proizvodnju, a početnike da se upuštaju u ovaj posao svakako su izvozni potencijali i mogućnost plasmana kvalitetnog srpskog meda na svetsko tržište. I država je stala iza pčelara više nego ikad, o čemu svedoči dodela bespovratnih sredstava po košnici i za investicije u ovu proizvodnju. Međutim, situacija u pčelarstvu, iako je bolja nego ranije, daleko je od idealne. Pčelari se svakodnevno susreću s krađama košnica, nelojalnom konkurencijom, falsifikatima meda, koji obaraju cenu pravog proizvoda, ali i trovanjima pčela pesticidima zbog neadekvatne upotrebe ovih preparata. Prisutan je i trgovački lobi koji se trudi da maksimalno snizi otkupnu cenu, pa pčelarima jedva ostaje dovoljno da prežive. O aktuelnom stanju u srpskom pčelarstvu i mogućnostima za prevazilaženje problema u ovoj oblasti razgovarali smo s prvim čovekom Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljubom Živadinovićem.
- Pčelarsto je jedna od najzahtevnijih poljoprivrednih proizvodnji i neophodno je veliko predznanje onih koji se upuštaju u ovaj posao. Čak i iskusni pčelari imaju problem da održe proizvodnju u teškim godinama kakva je bila prethodna. Međutim, imali smo situaciju da su početnici u poslu željni brze zarade kupovali odjednom po 50 košnica i gotovo svi su propali, kaže Živadinović i objašnjava da su za uspeh u ovom poslu, osim poznavanja tehnologije i ljubavi, važni planiranje i evidencija svih troškova u proizvodnji. To je, kako naglašava, važno da bi pčelari znali koliko troše i gde su problemi u proizvodnji. SPOS je upravo iz tog razloga napravio kalkulaciju proizvodnje koja je dostupna svim članovima ove organizacije, a cilj je da svako ko radi, uz puno poštovanje pravila proizvodnje, ostvari makar minimalnu zaradu, čak i u sušnim i nepovoljnim godinama kakva je bila 2017.

Bez selidbe nema profita

- Pčelari moraju da shvate i da bez selidbe košnica u eri klimatskih promena ne mogu da ostvare zaradu kakvu priželjkuju. Pčelarska poslovica kaže da uvek negde medi samo treba pronaći gde i stoga je neophodno da se košnice sele u potrazi za pašom. U tom smislu veliku pomoć treba da pruže digitalne vage, postavljene na različitim lokacijama, koje mere unos meda i putem SMS obaveštavaju pčelare gde je najbolja paša, objašnjava naš sagovornik i napominje da se sve više pčelara vraća suncokretovoj paši, zahvaljujući kojoj su pčelari lane izvukli kakav-takav profit.
Profit pčelara za sada u najvećoj meri ipak diktiraju trgovci, koji, u želji da ostvare što veću zaradu, često pribegavaju i kupovini meda sumnjivog porekla i kvaliteta.
- Postoje nesavesni otkupljivači, koji ne shvataju da žive od pčelara i da najpre pčelari moraju da zarade kako bi svi mogli da žive. Jedini način da se odbranimo od toga vidim u izgradnji sopstvenog pogona za pakovanje i plasman meda, koji će tokom ove godine biti izgrađen u Rači. Pčelari će tako dobiti priliku da ostvare realne cene za svoje proizvode, objašnjava Živadinović i ističe da je situacija alarmantna, jer već sada pojedini iskusni proizvođači meda prodaju deo košnica kako bi mogli da prežive.
Naš sagovornik napominje da se pčelari suočavaju sa istim problemom koji ima čitava Evropa, a to je obilje meda lošijeg kvaliteta ili falsifikovanog proizvoda, koji je preplavio police u prodavnicama. SPOS je još pre nekoliko godina, uz podršku tadašnjeg premijera, osnovao Štab za borbu protiv falsifikatora, koji je počeo da daje rezultate i one koji rade protivzakonito privodi pravdi. Nedavno je u okviru SPOS-a osnovan i pokret potrošača "Bitka za med", koji u borbu protiv falsifikatora, osim pčelara, uključuje i potrošače koji trpe direktne posledice kupovinom nekvalitetnih proizvoda.

Poštovanjem procedure brže do kradljivaca

Početak pčelarske sezone donosi i probleme krađe košnica. Da bi se što uspešnije izborio protiv kradljivaca, SPOS je osnovao Operativni tim za suzbijanje krađa, kojem mogu da se prijave svi nestanci košnica na terenu. Zadatak tima je i da obuči pčelare kako da najefikasnije odreaguju u ovakvim situacijama da bi prestupnici što pre bili uhvaćeni. Na sajtu ove organizacije može se pronaći operativno uputstvo za postupanje u slučaju krađe pčela, kojeg treba da se pridržavaju svi kojima nestanu košnice.
Slična situacija je i kada su u pitanju trovanja pčela. Ovom problematikom bavi se SPOS-ov Odbor za zaštitu pčela, koji je izradio brošuru pod nazivom "Izborimo se sa trovanjem pčela", a može se preuzeti na sajtu ove organizacije. Cilj brošure je da uputi pčelare u pravilno postupanje i proceduru ukoliko dođe do trovanja, jer to je jedini način da se brzo uhvate počinioci i ostvari pravo na nadoknadu štete.
- Trovanje pčela predstavlja veliki problem, koji najčešće prave poljoprivrednici koji nisu u dovoljnoj meri edukovani na koji način da primenjju pesticide. Neki od njih još uvek ne shvataju značaj primene odgovarajuće doze i pravilne i pravovremene aplikacije sredstava za zaštitu bilja. Imamo slučajeve i da poljoprivrednici obavljaju zaštitu usred dana i u vreme cvetanja sredstvima opasnim za zdravlje pčela, iako je to zakonom apsolutno zabranjeno. To je nešto što mora da se promeni, ističe Živadinović.
Predsednik SPOS-a ističe da je problem neinformisanosti generalan i da ljudi nemaju dovoljno saznanja o tome kakva se šteta nanosi pčelama, ali i ljudima zbog neadekvatne primene pesticida, ali i prodajom i upotrebom falsifikovanog meda. Jedini način da se to izbegne, s jedne strane, jesu pojačana kontrola i rad inspekcije, posebno fitosanitarne. S druge strane, i sami pčelari moraju da poštuju procedure i stvore uslove da oni koji su napravili neki prekršaj i odgovaraju za to. Deo odgovornosti je i na potrošačima, koji treba da kupuju med samo od proverenih proizvođača i budu svesni da za kvalitet ipak moraju malo više da plate.

A. Milić