* Preporučuje se prilikom infekcija disajnih puteva, pomaže bolje usvajanje De vitamina, zahvaljujući njemu testo ostaje sveže...

"Hrana neka ti je lek, a lek neka ti je hrana" jedna je od veoma često citiranih mudrosti, koju je izrekao Hipokrat još u 4. veku pre naše ere. Preplavljeni hranom sumnjivog porekla i kvaliteta, brzom hranom koja, nažalost, brzo vodi raznim bolestima, poslednjih godina se potrošači širom sveta, pa i kod nas, sve više okreću pravilnoj i zdravoj ishrani kao leku, ali i preventivi. Pčelinji proizvodi tu nalaze posebno mesto, među kojima je med najpoznatiji i najviše korišćen. I nije čudo što se nekada razvijenost i kultura jedne nacije merila po tome koliko se u toj zemlji potroši sapuna, a sada je mera potrošnja meda.
Prema tvrđenju biologa, medonosna pčela je jedini insekt čiji se proizvod, med, direktno i bez ikakve prerade koristi kao ljudska hrana. Tu slatku, tečnu gustu ili kristalisanu materiju, svetle do tamnomrke boje, specifičnog ukusa i mirisa, one stvaraju iz nektara ili drugih slatkih biljnih sokova i materija životinjskog porekla. U voštanim ćelijama pčelinjeg saća dozreva i zapečaćena tananim voštanim poklopčićima skladišti se za hladne zimske dane.
Sastav meda je zaista pravo majstorstvo prirode. Ova namirnica se sastoji od šećera monosaharida, kiselina i obilja različitih elemenata koje čovečiji organizam lako usvaja. Zanimljivo je da u medu ima četiri petine šećera, i to čak 26 raznih vrsta: oko 38 odsto su voćni šećeri (fruktoza), 30 odsto grožđani šećeri (glukoza), svega osam odsto je saharoza, a ostatak čine maltoza i ostali disaharidi. Takođe, sadrži i fermente čija je uloga ubrzavanje biohemijskih procesa u organima, kao i desetak vitamina koji mu daju posebnu vrednost. To su vitamini Be1, Be2, Be3, Be5, Be6, BeCe, Ka, Ce, E i karoten.
Znači, med nije samo ukusna poslastica već može biti i lek protiv brojnih bolesti i zdravstvenih tegoba. Zato se njegovo redovno korišćenje preporučuje od malena do duboke starosti - i u zdravlju i u bolesti. Naravno, postoje pravila kada, kako i koliko ga treba uzimati. U pogledu uzrasta, već tri meseca nakon rođenja, bebi se može davati po pola kašičice meda dnevno, ali obavezno rastvorenog u mleku, čaju ili kašici. U ishrani odojčadi, mnogi lekari ga preporučuju, jer je u eksperimentima mleko zaslađeno medom pokazalo daleko bolje rezultate nego što je to bio slučaj kad je upotrebljavan šećer. Docnije, veća beba može na isti način da dobija i po celu kašičicu. Deca školskog uzrasta treba da uzimaju po dve kašičice rastvorenog meda, a odrasli više. Trudnicama koje u početku trudnoće pate od mučnine i povraćanja preporučuje se da uzimaju med rastvoren u mlakoj vodi. Dobro je da ga koriste i majke dojilje, kao i žene koje pate od klimakteričnih tegoba. Rahitičnoj, anemičnoj i slabunjavoj deci, med se posebno preporučuje uz riblje ulje, jer se tako bolje iskorišćava De vitamin.
U ovakvo prevrtljivo zimsko vreme, koje obiluje infekcijama disajnih puteva i gripom, med, propolis i ostali pčelinji proizvodi su dragoceni, jer pojačavaju otpornost organizma. Bolje je da se med ne jede kašičicom, jer tako uzet može kod osetljivih osoba da izazove grčeve u želucu, već najbolje rastvoren u nekoj tečnosti. Jedan američki lekar je svojevremeno rekao da ono što krava daje mladima, pčela daje starima. Iz antičkih vremena ostao je zapis da je još Pitagora govorio: "Da nisam jeo med, umro bih 40 godina pre". Ustanovljeno je da starijim osobama redovno uzimanje meda popravlja funkcionisanje gotovo svih organa, vraća im snagu i otpornost prema bolestima. Med obogaćen mlečom i propolisom usporava starenje i tegobe koje ga prate. Dobro je poznato da u jednoj od najvećih grupa stogodišnjaka u oblasti Kavkaza med kao hrana ima veoma istaknutu ulogu. Irski pesnik Bernard Šo bio je pčelar i dugo ostao vitalan, a poljski pesnik Trembeski, koji je duže od 30 godina uzimao med, takođe je sa svojih 80 godina bio izuzetno svež, vitalan i veseo.
Trećina celokupne proizvodnje meda Sjedinjenih Država upotrebljava se u pekarskoj industriji, zbog osobine meda da zadržava vlagu u hlebu u toku dužeg perioda. Obično se četiri-pet procenata tečnog meda dodaje testu, za kvasac, koji čini hleb vazdušastim i daje mu izvanrednu boju zbog delimične karamelizacije na površini. Tačno je da med izlaganjem povišenoj temperaturi gubi deo lekovitih svojstava, ali ga je bolje koristiti nego šećer, jer su kolači s medom ukusniji i kvalitetniji od zaslađenih šećerom, a, osim toga, duže ostaju sveži. U receptima je najbolje zameniti 25 do 50 procenata šećera medom, ali se mora paziti na odmeravanje količine, jer med sadrži oko 15 odsto vode i za tu količinu treba smanjiti učešće vode u kolaču.

Dejan Kreculj