* Reč je o veoma starom postupku koji omogućava da se u toku paše sakupi više meda

Prirodno stanje pčelinjeg društva je da se zajednica sastoji od jedne matice, stotinak trutova i više hiljada radilica. Međutim, težeći da obezbede što brojnija i snažnija proizvodna društva sposobna da u selećem načinu rada sakupe što veće količine meda, mnogi pčelari posežu za uvođenjem i druge, pa i više matica u jednu košnicu. Ove matice su međusobno odvojene matičnom rešetkom i u ovakvoj zajednici borave privremeno ili trajno.
U našim klimatskim uslovima ovakav način rada omogućava bolje zimovanje, jer se zajednice međusobno greju i imaju manju potrošnju hrane po matici, a s druge strane, izvesnije je obezbeđivanje velikog broja radnih pčela već za, kalendarski ranu, bagremovu pašu. Posle nje društva će ionako dosegnuti svoj maksimum, pa je onda važno sprečiti nekontrolisano izrojavanje do naredne paše. Zato je upravo sada vreme da pčelari, koji se opredele za ovakav načina rada, otpočnu pripreme za prelazak na dvomatično pčelarenje. Stoga ćemo ga u najkraćem predstaviti na primerima najčešće korišćenih tipova košnica kod nas.

Pološka se deli na tri dela

Iako pčelarenje sa dve matice na prvi pogled može početniku izgledati komplikovano, reč je o veoma starom načinu gajenja pčela. Rad sa košnicom pološkom, jednostavne konstrukcije i vrlo duge tradicije, posebno u Vojvodini, podrazumeva da se čitav raspoloživi prostor deli na dva ili tri odeljka u kojima na ramovima velikih dimenzija u predpašnom periodu borave dve ili tri matice. Ovako široka košnica omogućava da svako od društava nesmetano radi, jer koristi veoma udaljena leta na početku, u sredini i na drugom kraju. Društva su fizički odvojena tankom drvenom pregradom sa otvorom dvostruko zamreženim žičanom mrežom okaca tri milimetra koje su međusobno razmaknute toliko da pčele ne mogu da dođu u kontakt. Time se postiže cirkulacija vazduha, što je bitno kod prezimljavanja, ali i smanjuje rizik od nestajanja druge matice. Ako je pološka podeljena na dva dela u kojim su se društva do bagremove paše valjano razvila, obično se jedna od matica odstranjuje, a pregrada zamenjuje matičnom rešetkom. Neki pčelari praktikuju, ukoliko koriste tri matice, zadržavanje dve matice u krajnim bočnim delovima pološke koji se odeljuju matičnim rešetkama, a u srednjem delu se oformi zajedničko medište. Razdvojene brojnim ramovima sa medom, one se neće primećivati pa je mala opasnost od nestajanja neke od njih. Naravno, može se ostaviti i samo jedna matica.

Pogodno za sve tipove košnica

Kod košnica AŽ i AŽ grom takođe se može koristiti rad sa dve matice, s obzirom na to da se one sastoje od dva jednaka dela razdvojena matičnom rešetkom. Tokom zimovanja oba društva lakše prezimljavaju, jer se međusobno greju, a i kasnije u prolećnom razvoju lakše održavaju toplotu tokom prevrtljivih prolećnih dana. S obzirom na prilično malu zapreminu, ovde se druga matica redovno uklanja, jer postoji opasnost od javljanja rojevog stanja. Burni prolećni razvoj može se postići upravo korišćenjem dva izvora buduće radne pčele u oba odeljka uz pogodnost koju imaju samo ove košnice, a to je da im se ramovi mogu lako okretati i oko horizontalne ose, pa se time vrši dodatna stimulacija.
Kod Dadan-Blatove košnice, u čijem je plodištu 12 ramova, može se takođe izvršiti pregrađivanje na dva jednaka odeljka umreženom pregradom. U njima oba društva prezime i ostaju sve do tri sedmice pred bagremovu pašu. Tada se pregrada zameni matičnom rešetkom i razvrsta se leglo tako da u jedan odeljak ide svo zatvoreno leglo, a u drugi ostalo leglo i matica. Iz odeljka u koji će se izdvojiti zatvoreno lego prethodno se ukloni matica i oformi nukleus. Nad polovinu plodišta sa maticom stavi se matična rešetka tako da se formira malo šestoramno plodište. Ovakvo stanje ostaje sve dok bagrem ne zamedi, a tada se svo leglo prebacuje iz čitavog plodišta (oba dela) u nukleus, ostavljajući u "malom plodištu" maticu, dva rama hrane, dva rama sa satnim osnovama i po jedan ram otvorenog legla i izvučenog saća. Tu će matica moći nesmetano da zaleže podstićući čitavu brojnu armiju radilica i ne pomišljajući na rojenje. I drugi odeljak se, takođe, oslobađa preostalog legla koje će dobro doći nukleusu, a prostor se ispunjava izgrađenim saćem i ponekim ramom sa satnom osnovom. Po završenom medobranju, u oba odeljka treba ponovo uspostaviti samostalna društva, sada sa mladim maticama.
I Langstrot-Rutova košnica može se koristiti za rad sa dve matice. Kako je ovaj tip košnice opremljen sa tri jednaka desetoramna nastavka, to su moguće različite kombinacije: dva plodišta jedno iznad drugog razdvojena matičnim rešetkama sa medištem iznad njih ili sa dva medišna nastavka između kojih se nalazi zajedničko medište, takođe omeđeno matičnom rešetkom. Ovaj drugi način ima izvesnih prednosti, posebno zbog toga što su plodišta prilično udaljena jedno od drugog, pa je opasnost od gubitka matice manja.
Bez obzira na tip košnice, formiranje dvomatičnih društava vrši se u vreme kada ih je moguće najlakše izvesti, znači u jeku letnje sezone, da bi se pravi efekti videli tek u sledećoj. Vredi probati, zar ne?

Dejan Kreculj