* Miš, rovčica, leptir medojed i zolje ne mogu da prođu kroz ovakvu barijeru

S dolaskom hladnijih dana pčele sve više vremena provode zbijene oko preostalog legla, a na izlete se odlučuju tek u najtoplijem delu dana. Spremaju se za nastupajuću zimu. Ali, nisu samo one osetile da se približava zima. I ostale životinje koje žive na pčelinjaku pokušavaju da sebi pronađu pogodno mesto za zimovanje. To su, pre svega, rovčica i miš, a košnica im je veoma pogodno mesto za to s obzirom na to da se oni hrane pčelama, ali neće odoleti ni medu i vosku. Zato, kada se ove štetočine uvuku u košnicu, tu ostaju do kraja zime, vršljajući po njoj, prljajući je i, što je najgore, uznemiravajući pčele u vreme kada se nalaze u klubetu. Pčelinja zajednica koja ima ovakvog neželjenog gosta tokom zime će teško prezimeti, a u proleće će ući veoma slaba, ako ga uopšte i dočeka.
Rešenje ovog problema je već uobičajeno: u vreme kada s polja nestane kukuruza na leta se postavljaju češljevi, limeni ili plastični. Time se sprečava da se štetočine uvuku u košnicu. Mana češljeva je što se njima drastično smanjuje prostor za kretanje pčela, a tokom kasne jeseni, u blagim zimama i rano s proleća mnoge polenarice daju svoj dragoceni prah koji pčele kroz tako suženi otvor teško unose u košnicu. Zato šarene loptice polena ostaju na letu i tu propadaju. Drugi nedostatak češljeva je opasnost da se tokom zime majušni otvori zapuše otpalim mrtvim pčelama i voštanim trunjem, pa se tako smanjuje dotok vazduha i remeti mikroklima. Ipak, u poređenju sa štetom koju miš može da napravi, ovo je mnogo manja opasnost.
Kada se približe hladniji dani, pčele odabiraju mesto gde će zimovati i u tom delu košnice pripremaju svoje buduće klube. Tada više nema medobranja, svi korpusi košnice prepuštaju se pčelama. Matična rešetka više nema funkciju i odlaže se u magacin. Kao i mnoštvo drugog pribora i stvari koje se koriste samo povremeno, sada i matične rešetke treba negde smestiti, jer smetaju i zauzimaju mesto. Mada nešto skuplje, mnogi na svojim pčelinjacima koriste metalne, žičane rešetke. One se uokvire drvenim ramom od letvica debljine par centimetara, dovoljnim da se na prednjem delu napravi otvor za gornje leto. Gde sa njima zimi? Ostaju u košnici, ali sada služe da pčelinju zajednicu zaštite od miševa. Pomalo neobična uloga Hanemanove rešetke.
Pri zadnjem pregledu, po lepom i blagom jesenjem vremenu, svi korpusi se skidaju na sa strane odloženi poklopac. Ostaje samo podnjača koja se još jednom pregleda, očisti i postavi letvica za leto sa smanjenim otvorom, u zimskom položaju. Zatim se na podnjaču postavi uokvirena žičana matična rešetka, ali naopako, tj. s otvorom za gornje leto okrenutim da bude s donje strane. Na nju dolaze tela košnice i košnica se zatvara. Sada plodišni nastavak leži na okviru u kome je žičana rešetka, podignut je za par centimetara od podnjače, čineći je nešto dubljom.
Nezvani gosti mogu da pokušaju da uđu u ovaj plitki prostor, ali ih tu neće dočekati ništa atraktivno, s obzirom na to da je čitavo bogatstvo košnice iznad metalne, neprobojne pregrade. Sve što mogu da dobiju su samo ubodi pčela. Pčele kroz rešetku normalno prolaze, polenarice unose svoj tovar, a trutova već odavno nema. Kako su otvor na letu i otvor na rešetki jedan uz drugi, nema nikakve opasnosti da će doći do zbunjivanja pčela; već posle par minuta stražarice se postavljaju na svoja stražarska mesta, a pčele normalno prolaze. Ne samo miš i rovčica već i druge štetočine imaju problema s ovakvom barijerom. To su pre svega leptir medojed mrtvačka glava koji ne može da prođe, već u tom uskom prostoru i skonča od uboda pčela, kao i mnoge zolje koje imaju problema s provlačenjem kroz rešetku. Ovo se poznaje po tome koliko ih mrtvih pčele izbace ispred košnice.
I tako matična rešetka, izmišljena za sasvim drugu namenu, umesto da bude pčelaru na smetnji tokom zimskog perioda ili beskorisni deo košnice, nalazi novu ulogu u borbi protiv pčelinjih neprijatelja.

Dejan Kreculj